Srbija – majka zove, a njen poziv se ne odbija

U najavnom spotu jednog od sponzora fudbalske reprezentacije Srbije, ptica koja je simbol naše zemlje, leti po Evropi i samom svojom pojavom opominje igrače da se spreme za nešto veliko.

Majka zove, nit je koja se provlači kroz čitavu priču, a poznato je da se njen poziv ne odbija.

Ne samo poziv da se prihvati odgovornost i obuče novi dres sa, takođe novim, redizajniranim grbom. Već i da se u svakom trenutku, na svakom delu sveta, u svakoj situaciji, da sve što je potrebno za ostvarivanje uspeha.

Posebno u zemlji u kojoj je fudbal poput religije, u kojoj je izuzetno malo potrebno da "loženje" postane toliko da se idoli vinu na nivo božanstava, a verovatno još manje da se zakopaju u najcrnju rupu kada nešto ne krene kako treba.

Selekcija Srbije učestvovaće na Mundijalu u Kataru i, možemo sa dobrim razlogom i sigurnošću da kažemo da neće biti samo učesnik – tamo će otići da uradi nešto veliko!

"Orlovi" su pod dirigentskom palicom selektora Dragana Stojkovića poleteli i jasno je da nemaju nameru da se zaustave. U tom letu rušili su prepreke veće i snažnije od sebe, postavljali rekorde i sve to radili sa uživanjem i velikim osmehom na licu.

Svetsko prvenstvo u Kataru biće prilika da se stavi kruna na izuzetno plodonosan ciklus koji je za nama.

Istorija

Srbija od svog osamostaljenja 2006. godine dva puta nastupila na svetskim prvenstvima i u oba navrata takmičenje završila u grupnoj fazi. Prethodno je igrala i kao Srbija i Crna Gora, dok je najveće uspehe beležila još kao Jugoslavija.

Svi pamte "put za Montevideo" i četvrto mesto na prvom Svetskom prvenstvu u Urugvaju. Tirke i Moša srušili su tada veliki i razigrani Brazil, a isti uspeh ponovljen je 1962. godine u Poljskoj.

Od tog trenutka počeo je veliki post i upisano je samo jedno četvrtfinale – 1990. u Italiji.

Na prethodnom takmičenju u Rusiji, Krstajićevi "orlovi" zaustavljeni su u grupi, ostavši iza Švajcarske i Brazila sa kojima će igrati i u Kataru.

Što se evropskih prvenstava tiče, situacija je još problematičnija, pošto Srbija u 21. veku nema nastup na kontinentalnom šampionatu. Poslednji put naši asovi igrali su 2000. godine u Belgiji i Holandiji, kada su izabranici Vujadina Boškova dogurali do četvrtfinala.

I dalje nam dva vicešampionska mesta (1960. i 1968. godine) ostaju najveći uspeh na Evropskom prvenstvu.

Put do Katara

Aktuelna generacija ima veoma dobru priliku da podigne letvicu dosta visoko jer je sklopljen tim sa kojim, kako je istakao i Aleksandar Mitrović, niko ne želi da se sastane.

Piksi je preuzeo reprezentaciju posle katastrofalnog perioda sa Mladenom Krstajićem i Ljubišom Tumbakovićem, podigao tim na noge, vratio "kult", ali i veru u nacionalni tim.

Kreirao je sjajnu atmosferu među reprezentativcima, harizmom izvukao najviše iz svakoga i učinio da imaju toliku želju da igraju za Srbiju da pružaju bolje partije nego u klubovima.

Oporavio ih je od bolnog baraža za Evropsko prvenstvo u kojem je propuštena šansa protiv Škotske (Mitrović promašio penal) i kvalifikacije za planetarni šampionat počele su teškom pobedom nad Severnom Irskom.

Usledio je dramatični remi sa Portugalijom na stadionu "Rajko Mitić", pošto se Srbija vratila iz minusa od dva gola i izvukla bod posle dobro poznatog skandala sa Kristijanom Ronaldom, koji je bacio kapitensku traku i napustio teren jer sudija nije priznao pogodak u završnici kada je lopta prešla gol-liniju.

To kao da je bila prekretnica za naše momke da prigrabe šansu i napravljena je serija dobrih rezultata koja je "orlovima" omogućila da u direktnom duelu sa Portugalcima odlučuju o pobedniku grupe i direktnom plasmanu na Mundijal.

A onda se dogodila magična noć u Lisabonu – "evropski selesao" poveo je već u drugom minutu, Renato Sančez je iskoristio grešku naše odbrane i činilo se, u tom trenutku, trasirao put Portugaliji.

Srbija nije to imala u planu, pa je prvo kapiten Dušan Tadić izjednačio, a onda u samom finišu centrirao za Mitrovića, koji je na drugoj stativi uradio ono što radi najbolje – glavom pogodio bliži ugao za istorijski uspeh naše zemlje.

Najveće zvezde

Mitrović je tim pogotkom overio prvo mesto liste strelaca evropskih kvalifikacija sa osam golova jer je prethodno tresao mreže svakog protivnika u grupi.

Napadač Fulama je fantastično otvorio novu sezonu i na klupskom i na reprezentativnom planu, postao apsolutni rekorder srpskog fudbala sa (samo trenutno) 50 golova za "orlove" i jedan je od najboljih napadača Evrope u ovom trenutku.

Engleski mediji negde su najavljivali da bi mogao da bude i legitimni kandidat za Zlatnu loptu, pa ako možemo i moramo da izaberemo jedno ime za najveću zvezdu Srbije u Kataru, onda je to Aleksandar Mitrović.

Međutim, Piksijev tim je prepun momaka koji već dugo blistaju na elitnom nivou, prvi do Mitra je svakako spomenuti Tadić.

Kapiten diriguje našim orkestrom u maniru najvećeg umetnika, svojim idejama i potezima oduševljava na svakoj utakmici, a u Ajaksu se godinama lider i prva zvezda.

Do "Mitrogola" je i "Dušan silni" – Vlahović je sjajnu karijeru krunisao prelaskom u Juventus, izborio se za mesto startera u reprezentaciji i sva je prilika da ćemo u Kataru igrati sa dva klasična špica.

Duel sa Norvežanima u Oslu, u odlučujućem susretu Lige nacija, potvrda je da je selektor pronašao dobitnu kombinaciju kada je u pitanju ofanzivna linija.

Iza spomenute trojke je "komandant" Sergej Milinković-Savić. Srbija sa njim izgleda kao kompletan tim i, kada je na terenu, treba samo gledati i uživati sa kojom lakoćom diktira ritam utakmice.

Tu su još Filip Kostić, Saša Lukić, Ivan Ilić, Andrija Živković, Darko Lazović, Stefan Mitrović, Luka Jović, Nemanja Gudelj, Nikola Milenković, Strahinja Pavlović...

Ne bi bilo pravedno nekoga zaboraviti, isto tako i nekoga izdvajati, jer je naša najveća zvezda TIM Srbije. Dokle god je tako i dogle god oni budu "ginuli" za grb na grudima, kakvi god rezultati bili, navijači će biti velika podrška „orlovima“.

Za taj tim zaslužan je najviše selektor Stojković sa svojim stručnim štabom, ali i on je velika, ako ne i najveća zvezda u istoriji srpskog fudbala.

Sve ono što je predstavljao kao fudbaler, virtuoznost kojom je plenio na terenu, pretočio je u "učiteljski posao" trenera i sada od toga svi zajedno ubiremo plodove.

Katare, spremi se, majka je pozvala – "orlovi" su raširili krila.