Sport
Fetisov za RT Balkan: Odnosi srpskog i ruskog sporta i zašto je sada gore nego tokom Hladnog rata
Član je gornjeg doma Federalne skupštine Rusije, Saveta Federacije koji predstavlja Primorski kraj, osnivač i predsednik Upravnog odbora KHL-a i predsednik Komiteta sportista Svetske antidoping agencije (VADA)
Vjačeslav Aleksandrovič Fetisov jedan je od najvećih ruskih hokejaša svih vremena i čovek koji je trenutno važan faktor u političkom životu Rusije.
Fetisov je posle igranja u moskovskom Spartaku karijeru nastavio u Nju Džersi devilsima, sa kojim je osvojio dva Stenli kupa, 1997. i 1998. godine.
Posle završetka igračke karijere ostao je u klubu gde je radio kao trener, da bi se posle par godina vratio u Rusiju i započeo političku karijeru.
Nakon Zimskih olimpijskih igara 2002, ruski predsednik Vladimir Putin mu je ponudio funkciju ministra sporta, na kojoj je bio do 2008. Ima čin savezne državne civilne službe prve klase aktivnog državnog savetnika Ruske Federacije.
Član je gornjeg doma Federalne skupštine Rusije, Saveta Federacije koji predstavlja Primorski kraj, osnivač i predsednik Upravnog odbora KHL-a i predsednik Komiteta sportista Svetske antidoping agencije (VADA).
On je takođe bio ključni član tenderske komisije koja je MOK-u u Gvatemali 2007. predstavila predlog Sočija 2014, kada je izabran grad za domaćina Zimskih olimpijskih igara 2014.
U razgovoru za RT Balkan Fetisov se osvrnuo na svoju nedavnu izjavu da mnogi sportovi ne mogu da se razvijaju bez ruskih sportista.
Čini se da su to prvi shvatili u Međunarodnoj federaciji boksa i borilačkih veština, gde se ruski sportisti i danas takmiče sa zastavama Ruske Federacije.
Kada bi to mogli da shvate i predstavnici drugih sportova?
"Mislim da je ovo pitanje za njih. Definitivno mislim da postoji pravni haos u donošenju ili nedonošenju odluke u korist učešća naših (ruskih) sportista. Međunarodni dokumenti ne govore ništa o tome šta se dešava", počeo je Fetisov za RT Balkan.
"Sport je oduvek bio most između Olimpijskog sela i političari imaju mnogo toga da nauče. Vodi se ozbiljna konkurencija, borba za rezultat na sportskim borilištima, a onda se ljudi vraćaju u olimpijsko selo, žive u susedstvu u istim kućama."
"Ovo je primer kako životinje dolaze da piju za vreme suše kada nema predatora, onih koje ubijaju za hranu. I jasno je da se krše ovi najvažniji principi humanosti."
Međunarodni olimpijski komitet (MOK) dozvolio je učešće Rusima kao neutralnim sportistima, a legendarni hokejaš veruje da će svi veliki sportovi patiti bez sportista iz ove zemlje.
"Svakako da se ritmička gimnastika bez naših devojčica neće precizno razvijati, plivanje, hokej, odbojka, borilačke veštine, boks i dosta drugih sportova. Mislim da se ružnoća dešava, ali se nadam da će se ljudima razbistriti pamet."
Podsetio je na čoveka koji sada vodi svetsku atletiku, a koji je svoje ime izgradio na takmičenju u Rusiji.
"Čak je i Međunarodni atletski savez, na čijem je čelu Sebastijan Kou, verovatno zaboravio da je on došao u Moskvu i postao olimpijski šampion u Moskvi kada je zapadni svet bojkotovao neke od njihovih sportista. Došao je uprkos svemu, postao olimpijski šampion. Danas je na čelu federacije i diskriminiše, diskredituje sve što je sa njom povezano. Nadam se da će se sve ovo promeniti i dati sportistima koji sanjaju da se takmiče u međunarodnim arenama priliku da učestvuju na Svetskom prvenstvu i Olimpijskim igrama."
Zbog situacije u kojoj su se našli, jedan deo ruskih sportista promenio je državljanstvo – mnogi su se čak opredelili za Srbiju.
"Toga je uvek bilo, a postojala je i druga motivacija pre izvesnog vremena jer je bila velika konkurencija, posebno u borilačkim veštinama, a momci su shvatili da ne mogu da uđu u reprezentaciju Rusije i tražili su takve načine da ispune svoj san. Naravno, to nikada nije bilo posebno dobrodošlo, ali u ovakvim situacijama svako odlučuje."
On, ipak, ne bi išao tim putem.
"Čuo sam da mnoge federacije ohrabruju naše sportiste da se takmiče pod zastavom druge zemlje. Opet, ja to nikada ne bih mogao da uradim kao sportista, ali neki donose takve odluke. To su njihove odluke, njihov život i sudbina."
Srbija i Rusija gaje izuzetne odnose i ništa drugačije nije u sferi sporta. Kako ti odnosi mogu da se unaprede?
"Podržavamo bilo kakav kontakt. Ne znam, kako će se to odraziti na srpske sportiste, koji mogu upasti pod sve moguće sankcije i da budu odstranjeni iz takmičenja, ali mislim da, ako želja srpske strane postoji, može se dogoditi mnogo toga korisnog – i međusobne utakmice, i bilo koji format dobre volje... Dakle, mislim da u tom smislu možemo dobro sarađivati. Jedino smatram, da bi to već trebalo da bude želja i odluka srpske strane za takve odnose."
Sport van politike – danas je teško smisliti licemerniju frazu. Fetisov ima velikog iskustva i veruje da zna kako se treba boriti protiv politizacije sporta.
"Zaista ne razumem stav sportista. Igrao sam za vreme Hladnog rata, situacija nije bila laka. Ali, ipak, takmičenja su se stalno održavala, na svim smo učestvovali i smatram da sve zavisi od pozicije međunarodnih struktura."
Smatra da je da je slabo rukovodstvo današnjeg svetskog sporta dovelo do donošenja ovakvih odluka.
"Jasno je da će se situacija kad-tad smiriti, ali nije mi jasno kojom odlukom će vratiti naše sportiste. Mislim, da neće biti lepa priča: sklonili smo vas, a sad vas vraćamo. Format nekih izjava, potpisivanje pokajničkih pisama – smatram da je ovo bezobrazluk, priča van svakih normi."
"Ponavljam, igrao sam u Americi, na vrhuncu Hladnog rata. Shvatio sam da politika vaspitanja ljudi o strahu vodi ka deformaciji svesti, ali sa druge strane, kada počnete da komunicirate, sve se vraća u normalu: imamo zajedničke vrednosti, zadatke, porodične odnose. Shvatio sam, da se ispostavlja da su propaganda i "ispiranje mozga" uticali na razumevanje ljudi. Komunikacija počinje – sukobi se završavaju."
Za kraj, veruje da sport ipak treba da pobedi sve razlike i bude sredstvo ujedinjavanja.
"Generalno, nadam se da će razum prevladati, a Međunarodna sportska organizacija će se opredeliti za sport, kao svetskog ambasadora, kao zanimanje čovečanstva, na koje uopšte ne treba da se vrši politički pritisak. To je moje uverenje, nadam se da će tako biti i da će sportisti moći da dobiju svoje zakonsko pravo da se takmiče na međunarodnim takmičenjima", zaključio je Fetisov za RT Balkan.
