"Majstorica" od koje zavisi sve i u kojoj je apsolutno sve moguće

Kažu da u svetu sporta nema bolje reči od: "majstorica".

To je utakmica koja predstavlja srž i suštinu svega što opisuje neko nadmetanje.

Svaki posed, svaki potez, svaki sekund i svaka lopta, biće od prevelike važnosti i gledni kao kroz mikroskop.

U ovom slučaju, "majstorica" će odlučiti mnogo stvari, počevši od toga koja ekipa će osvojiti regionalni šampionat, ali potom i odlučiti da li su prethodni meseci i godina bili uspešni, ili ne.

Delovalo je da je sve gotovo i da je opštem metežu i donekle cirkusu došao kraj.

Partizan je uspeo da savlada svog "večitog" rivala u prve dve utakmice, odbrani domaći teren i tako dođe do dve meč lopte.

Nije se moglo previše zaključiti u tim trenucima da igrači Crvene zvezde imaju snage, želje i volje i prostora za preokretom.

Ipak, usledio je demant. Verovao je Duško Ivanović, a potom i njegovi momci, da crveno-beli imaju neophodno da se potpuno vrate u ovu seriju i tako je i bilo.

Zvezda je pred krcatim "Pionirom", tačnije dvoranom "Aleksandar Nikolić", pokazala to da poseduje karakter i kvalitet da se suprodstavi rivalu.

Tek drugi put u sezoni, Partizan je neko uspeo da "ukroti" na ispod 60 postignutih poena. Ekipa koja je prečesto znala da ubaci 100 ili više pogodaka, ovoga puta imala je tek 56, čime je Partizan odigrao ofanzivno najlošiji meč ove sezone (58 datih protiv Olimpijakosa).

Tako su košarkaši Zvezde uspeli da se vrate iz mrtvih, izjednače u seriji i sada sav pritisak prebace na Partizan.

Tim Željka Obradovića, ukoliko se pogleda šira slika, još uvek ima sve u svojim rukama.

Upravo zbog ovakvih situacija su znali koliko je značajno izboriti prvo mesto u regularnom delu sezone, imati prednost domaćeg terena, koje će im sada mnogo značiti.

Partizan je ipak, stiče se utisak, pod znatno većim pritiskom od Crvene zvezde.

Crno-beli su imali prednost od 2-0 u finalnoj seriji i protivnika na konopcima, ali su dozvolili da Zvezda stekne ogromnu dozu samopouzdanja.

Takođe, Partizan je već jednom ove sezone ispustio prednost od 2-0 u plej-of seriji.

Bilo je to doduše, protiv madridskog Reala, ali siugrno da je u mislima crno-belih da takav scenario ne smeju dva puta u istoj sezoni dozvoliti.

Onda dolazi i faktor Željka Obradovića.

Najtrofjeniji evropski trener i slavni srpski stručnjak, došao je u svoj voljeni klub u kojem je i započeo trenersku karijeru, kako bi im doneo uspeh i preneo svoje znanje i iskustvo stečeno svih ovih godina.

Partizan jeste bio najprijatnije iznenađenje Evrolige, u prvoj sezonu u povratku u istu.

Srpski tim našao se među osam najboljih u regularnom delu sezone, a onda su ga detalji delili od plasmana na fajnal-for, gde nažalost nećemo moći da saznamo kako i šta bi tamo Partizan uradio, a ubeđeni smo da bi mnogo.

Međutim, sem plasmana u Top 8, Partizan u dve sezone od kako je Obradović na klupi, ne može da se pohvali osvojenim peharom.

Nisu u dva navrata uspeli da podignu "Žućkovu levicu" u Kupu Koraća, u oba izdanja Košarkaške lige Srbije su se povukli i prepustili pehar Crvenoj zvezdi, koja je prošle sezone uspela da nadigra svog "večitog" rivala i u finalu ABA lige.

I dok su se prošle sezone mogli pronaći brojni izgovori i razlozi za to, ove je već potpuno drugačija priča.

Partizan je sklopio fantastičnu ekipu, na papiru daleko najkvalitetniju u regionu, dovoljno dugo su igrači na okupu i potencijalni poraz u "majstorici" u velikoj meri bi uzdrmao "parni valjak" i njihov napredak.

Čak 10 godina prošlo je od poslednje titule Partizana u ABA ligi, te je teško objasniti navijačima da ni dve sezone po Željkovom povratku, ne uspevaju da se domognu postolja.

Sa druge strane, Zvezda iako jeste prebacila pritisak na Partizan, daleko od toga da nema imperativ pobede u odlučujućoj i poslednjoj utakmici u sezoni.

Crveno-beli su ove sezone podigli već dva pehara, ali im oni ne garantuju uspešnu sezonu.

Još uvek se ne zna koji klubovi će činiti narednu sezonu Evrolige, a konačna odluka o tome pašće 29. juna.

Niko ne zna kakva će biti odluka novog rukovodstva evropskog takmičenja, pa se ne bi trebalo oslanjati na ranije sezone i nagađanja da će u Evroligu ići i finalista ABA lige.

Moguć je i scenario da novi čelnici odluče da samo šampion ABA lige ide u Evroligu, pa bi tako Crvena zvezda zaista skupo platila potencijalni poraz u "majstorici".

Onda bi se tek pričalo o katastrofalnim odlukama rukovodstva još od starta sezone, kada su rešili da sa Vladom Jovanovićem na klupi, a igračima poput Džoša Adamsa, Bena Bentila, Hasana Martina, Ognjena Kuzmića, Dalibora Ilića, Miroslava Raduljice, Stefana Lazarevića itd, uđu u koštac sa verovatno nikada kvalitetnijim timom Partizana.

Pričalo bi se i o traćenju sezone treneru kakav je Duško Ivanović, ali i vanserijskim talentima kakve poseduju Fakundo Kampaco, Luka Vildoza, Nemanja Nedović ili Filip Petrušev.

Zvezda je apsolutni vladar domaće i regionalne košarke godinama unazad, pa bi pored degradacije na evropskom, pretrpela dosta i na regionalnom planu.

Ipak, deluje da je Zvezda sa dve pobede na domaćem terenu u finalnoj seriji, uspela da skine veliko breme, da ulije dosta nade svojim igračima, upravi, ali najviše navijačima, od kojih se ove sezone na domaćem terenu oprostila na najbolji način.

Zaista je teško prognozirati ili znati šta čeka dva tima u odlučujućem, petom meču.

Do sada je u ovoj finalnoj seriji viđeno sve, ali zaista baš sve.

Nažalost, prednjačile su neke loše stvari. Pokliči sa tribina nedostojni sportskog igrališta, ubacivanja stvari na parket, nesportsko ponašanje pojedinih igrača na i oko terena, brojna saopštenja, optužbe i osude sa obe strane, neverovatne sudijske odluke...

Međutim, ne sme se zaboraviti istaći da se videlo i dosta toga lepog, sportskog i ljudskog i to je ono za šta se najviše treba uhvatiti i šta bi trebalo da bude vodilja igračima, trenerima i čelnim ljudima obe ekipe, za naredne sezone.

Na kraju, sve staje u jedan meč. Cela sezona, svi oni treninzi, utakmice, intervjui, konferencije, saopštenja, sve će biti ocenjeno nakon (nadamo se) 40 minuta košarke.