Superliga zrela za reformu koju neće dočekati - zašto je 16 klubova previše za Srbiju?

Mučenje Fudbalskog saveza Srbije sa "slučajem Kolubara" i nameštanjem utakmica koje je potvrdio i Sud za sportsku arbitražu iz Lozane, skrenulo je pažnju na problem koji Superligu muči već godinama.

Srbija ima kabasto takmičenje koje rasipa ono kvaliteta što ima i čini domaće prvenstvo slabijim nego što bi moglo i trebalo da bude.

Dragović: Zvezda daleko bolja nego ranije, voleo bih da izvučemo Real Madrid u Ligi šampiona

• Sa 16 klubova, Superliga ima isti broj učesnika kao i prvenstva Poljske i Rusije, država koje imaju oko 41.000.000, odnosno 143.000.000 stanovnika.

"Ovo je preglomazna liga. Iako ima značajno više novca nego ranije, nemamo mi i dalje ni sredstava ni igrača za 16 klubova. Razvodnji se talenat i liga nije konkurentna. Nemamo mi više od 25 iole sređenih klubova u zemlji. Superliga bi trebalo da ima do 12 klubova, a Prva liga Srbije ne više od 14. Pride, dokazano je – i u prošloj sezoni – da prvenstvo sa 16 klubova otvara prostor za mutne dogovore, jer mnogi u doigravanju nemaju rezultatski motiv", kaže za RT Balkan Dejan Stanković, urednik redakcije "Mocartsport".

• Da je Superliga previše velika da bi bila "elitno" takmičenje, pokazuje broj igrača koji su u njoj nastupili u sezoni 2022/23 - neverovatnih 569.
• Toliko je bilo igrača i u engleskoj Premijer ligi, koja broji 20 klubova. Bundesliga je, sa 18 klubova, videla čak 54 fudbalera manje nego srpsko prvenstvo.

Milutin Vujičić, novinar portala "Mondo", sličnim rečima opisuje stanje u domaćem prvenstvu.

"Glomazno takmičenje kakvo danas imamo dovelo je do ogromnog broja neatraktivnih utakmica koje se igraju u lošim uslovima, gde igrači ne pokazuju kvalitet za elitu. Smanjenjem lige bismo dobili filter gde je za elitu potrebno da imate ozbiljan tim, ozbiljnog trenera, pa i ozbiljnu infrastrukturu da biste se uopšte takmičili."

Ali šta bi za srpski fudbal bila idealna Superliga?

"Liga sa maksimalno 12 klubova. I to sa dva koja direktno ispadaju i još dva da idu u baraž. Sa onih četiri ili pet klubova koji će igrati u Evropi, značajno bi se suzio prostor za nečasne radnje. Tri kruga, bez plej-ofa, to je 33 kola, sasvim dovoljno za našu ligu", podseća Stanković na sistem koji je na sličan način korišćen u ranim godinama Superlige.

Vujičić bi bio spreman za još radikalnije promene.

"Broj učesnika bi trebalo birati na osnovu fudbalske istorije, veličine države, broja stanovnika... Srbija nema potrebu za takmičenjem većim od 12 timova, u idealnim uslovima bi ih imala 10. Naravno, to ne bi bilo moguće izvesti preko noći i trebalo bi postepeno smanjivati broj klubova. Ako bi to bio sistem sa 10 klubova, čemu bih lično težio, najbolje bi bilo kada bi se igrala četiri kruga bez plej-ofa i plej-auta. Samo jedan klub da ispada, a poslednja dva da igraju baraž sa klubovima iz Prve lige. Uz četiri-pet pozicija koja vode u Evropu, svako mesto na tabeli imalo bi određeni značaj", ističe novinar "Monda" svoje viđenje situacije.

• U takvom sistemu sa 10 klubova, neki od slabijih klubova bi protiv Zvezde, Partizana, Vojvodine, TSC i Čukaričkog odigrao ukupno 20 utakmica u jednoj sezoni, u poređenju sa sadašnjih osam, ako se radi o klubu koji završi u plej-autu.

Pogled na države slične veličine i njihove sisteme takmičenja dovodi do jasnog zaključka: u Srbiji preveliki broj fudbalera može da se nazove članom elitnog ranga.

• Švajcarska ima blizu 2.000.000 stanovnika više od Srbije i kvalitetno prvenstvo, ali je do sada imala samo 10 klubova, a imaće 12 od predstojeće sezone.
• Srbija je prošle sezone imala 569 fudbalera u Superligi, a Švajcarska tek 305. Prosek korišćenih igrača po klubu je u Srbiji 35,5 - u Švajcarskoj 30,5.

Da stvari treba promeniti, veruje i Stefan Smuđa, novinar portala "B92.net".

"U ligi sa 16 klubova svake godine imamo slučaj da polovina klubova u drugom delu sezone nema za šta da se bori. Zato nam se stalno dešavaju nameštanja, sumnjive sudijske odluke i skandali, kao ovaj najnoviji sa Kolubarom", kaže Smuđa za RT Balkan.

Kada bi u Superligi bilo bar četiri kluba manje, uz oko 200 fudbalera manje, rezultat bi bio daleko interesantniji proizvod. Ipak, prema rečima Dejana Stankovića iz "Mocartsporta", sve su to samo puste želje kako novinara, tako i ljubitelja fudbala.

"Dobili bismo ujednačenost, samim tim i mnogo veći kvalitet. Nije tajna da igrači Zvezde – na stranu što bi oni bili dominantni i u skraćenoj ligi – više pretrče na treninzima nego na nekim utakmicama. Nije to dobro ni za Zvezdu, kamoli za ostale. Prilično sam siguran da bi većina fudbalskih ljudi sutra potpisalo skraćivanje lige na 14 klubova, koje se pominjalo pre godinu dana, a mnogi bi pristali i na još manji broj klubova. Ali isto tako znam da se o tome ni ne razgovara tako da ne očekujem skoru promenu sistema takmičenja."

Očekivanja sagovornika RT Balkan od predstojeće sezone, još jedne u nizu sa 16 klubova i 300 utakmica, pokazuju da je neophodno razdrmati domaći šampionat.

"Očekujem prvenstvo kao i svako prethodno, jer je Zvezda još više odskočila kvalitetom. Raspored iza Zvezde zavisi od više faktora, ali će on biti 'kozmetičke' prirode, jer trke za titulu ponovo neće biti", kaže Stefan Smuđa.

"Zvezda je opet na šampionskom postolju, Partizan se vraća na drugo mesto iako trenutno izgledaju loše. I očekujem veliki jaz između prvih pet-šest klubova u odnosu na one ispod. Očekujem i da nam Evropa pokaže da ipak nismo 11. liga na kontinentu", predviđa Dejan Stanković, dok Milutin Vujičić poredi Superligu sa Formulom 1 - ali ne po dobrom.

"Previše Zvezda deluje dominantno u ovom trenutku da bi je iko pratio makar do kraja jeseni. Meni se čini da će Superliga izgledati kao i ova sezona Formule 1 - tu je Crvena zvezda kao Maks Ferstapen."

Nova sezona počinje u subotu u 18.55 utakmicama Čukarički - Radnički Niš i Spartak - IMT. Ako među poznavaocima fudbala već postoji konsenzus da nas očekuje sezona slična prethodnoj, bar ostaje nada da Superliga svoje punoletstvo neće morati da "obeležava" na sudu u Lozani.