Golgeter sa druge planete

Ono što "Mitrogolu" polazi za nogom i glavom u poslednje vreme, a pogotovo u 2022. godini, učinilo je da srpski napadač obora rekorde Lea Mesija i Kristijana Ronalda, da redovno trese mreže poput Pelea i Ferenca Puškaša i da se nalazi rame uz rame sa centarforima kakvi su Hari Kejn, Erling Braut Holand i Robert Levandovski.

Ukoliko ima velike ambicije na Svetskom prvenstvu u Kataru, što je nesumnjivo posle fantastičnog perioda, Srbiji je potreban baš ovakav Mitar.

Stigla su čudna vremena, potvrda je i to da Srbija u 2022. godini najveće sportske nade i euforije polaže u fudbalsku reprezentaciju.

Nakon neuspeha u košarci, odbojci, rukometu, tenisu, vaterpolu i ostalim sportovima, ovu sportsku godinu, u kojoj je pojedeno mnogo živaca i doživljeno previše razočaranja, mogu izvući još samo Piksijevi "orlovi".

Jedan, ali ogroman razlog u moru razloga zbog kojih ti isti "orlovi" u poslednje vreme igraju na nivou top 10 fudbalskih reprezentacija na svetu, zove se Aleksandar Mitrović.

Nije toliko daleko period kada je "Mitrogol" igrao za Njukasl i kada se smatralo da on jednostavno nije za elitni nivo, za neki bolji klub i da bi morao da se zasiti nečim osrednjim.

U vremenima kada se o napadačima kakav je on, priča kao o izumrloj vrsti i poziciji koja fudbalu više neće trebati, momak iz Radinca kraj Smedereva je rešio da takve priče polije kofom golova i maestralnih poteza.

Istini na ruku, Mitrović je u velikoj meri i na svim planovima napredovao od spomenutog perioda iz Njukasla.

Konstantno je radio na sebi, svestan svojih nedostataka, ali i potencijala. Oblikovao je svoju igru i učinio je znatno raznovrsnijom.

Iako oduvek jak i spreman, dodatno je radio na telu i fizikalijama, iako oduvek dobar strelac, radio je na pozicioniranju, prepoznavanju situacija i prostora i izvlačenju najbolje iz istih.

Međutim, utisak je da je možda i najveći napredak imao na mentalnom planu, na psihi, ponašanju i reakcijama.

Čak i u nekom neformalnom, svakodnevnom razgovoru sa njim, ili u bilo kojem njegovom intervjuu, možete čuti koliko je sazreo, koliko bolje shvata fudbal, ali i sam život.

Utisak je da je Mitrović prihvatio i ukalupio onu usijanu glavu sa početka karijere, ali da je isto tako ta usijana glava prihvatila činjenicu kakav fudbaler i čovek može postati.

Daleko od toga da je Aleksandar Mitrović danas miran momak i fudbaler, da je mentalno na nivou nekog Filipa Lama, Andree Pirla, Mikela Artete, Paola Maldinija...

Upravo je jedna od glavnih Aleksandrovih karakteristika, ona koju svi volimo, ta lucidnost, ta srdačnost, to nešto što savršeno balansira na granici genija i ludaka, što će u jednom trenutku da bude savršeno hladan i miran, a u narednom da plane kao da je u vatru sipan benzin.

"Mir u glavi, vatra u srcu", nešto je što je izgovorio bivši selektor košarkaša Srbije, Aleksandar Đorđević, što bi mnogim sportistima moglo koristiti kao životni moto.

Utisak je da Mitrović pronalazi sve veći mir u glavi, a da će vatra u srcu goreti bezuslovno i beskonačno, pogotovo kada je u pitanju dres reprezentacije Srbije.

Zato i ova čuvena rečenica koja se vrti na televizorima danima: "Majko, Srbija zove", ne zvuči kao nešto suludo i nerealno, već kao nešto što bi Aleksandar Mitrović zapravo izgovorio.

Ukoliko ima, a prema rečima selektora Dragana Stojkovića Piksija, ima velike ambicije na Svetskom prvenstvu u Kataru, Srbiji je potreban baš ovakav Aleksandar Mitrović.

Forma u kakvoj se nalazi najbolji strelac u istoriji srpskog fudbala, graniči se sa nestvarnim i nama nepojmljivim.

Slušamo i gledamo godinama kakve partije pružaju neki od najboljih svetskih napadača i golgetera poput Mesija, Ronalda, Levandovskog, Salaha, Kejna, Holanda, a nekako nismo ni svesni da imamo jednog, njima bar statistički ravnog.

Aleksandar Mitrović je postigao 33 gola na 36 utakmica za klub i reprezentaciju u 2022. godini.

To su brojke koje mogu da imaju samo igrači iz navedenog društva, a u mnogim parametrima i kategorijama, Mitrović je pretekao ove fudbalske vanzemaljce.

Nakon het-trika Švedskoj, protiv koje je izgledao kao čovek među dečacima, ali i smirene i rutinske završnice u duelu sa Norveškom, kojom je prelomio protivnika i Srbiju odveo u A diviziju Lige Nacija, Mitrović je došao do broja od 50 golova u dresu sa nacionalnim grbom.

Za takav učinak i titulu najboljeg strelca u istoriji srpskog fudbala bilo mu je potrebno samo 76 utakmica – 50 pogodaka na 76 mečeva!

Primera radi, Kristijanu Ronaldu je za 50 golova u dresu Portugalije trebalo 114 utakmica, dok je Mesi do 50. gola došao nakon 107. meča.

"Mitrogol" staje rame uz rame ne samo uz Mesija i Ronalda, već i legende kakve su Pele, Puškaš, Dei...

Naime, srpski napadač u proseku postiže 0,66 pogodaka po utakmici, po čemu nisu mnogo bolji Pele (0,84) ili Puškaš (0,99).

Rođeni Smederevac i nekadašnji napadač Partizana i Anderlehta, došao je do toga da će gotovo izvesno postići pogodak, samo ukoliko ima dovoljno prostora i pozicije da uputi bilo kakav pristojan šut ka golu.

Naravno, u svom tom umeću ogroman faktor igraju samopouzdanje i sreća, ali to je nešto što se stiče i što se zaslužuje, pa Mitrović sa razlogom puca od samopouzdanja. Krvavo je zaradio to da sreća bude na njegovoj strani.

Očigledno je da Srbija u Mitroviću ima rasnog golgetera, koji joj je neophodan za bilo kakav uspeh.

Što se tiče klupskog fudbala, potrebno je da treneri, da li na Ostrvu ili nekoj drugoj ligi, prepoznaju tip centarfora kakav je Mitrović, ali i da ga stave u pravi sistem.

Pokazao je da može da uspešno igra i kada uz sebe ima još jednog klasičnog napadača (Dušan Vlahović), ali i kada iza sebe ima 10 defanzivnije orijentisanih saigrača.

Fulam jeste sredina i klub koji mu u ogromnoj meri odgovaraju, ali biće velika šteta ukoliko se on ne odluči za neki naredni, veći korak, ali i ukoliko se neki "naredni i veći korak" ne odluči za njega.

Mitrović je umnogome specifičan i potrebno je ekipu u velikoj meri korigovati i krojiti prema njemu, hraniti ga kvalitetnim loptama, kako bi od njega dobili najbolji proizvod.

A taj prozivod, koji opisuje koliko je prilagodljiv, željan fudbala i zaljubljen u isti, može biti magičan poput onog nestvarnog loba protiv Irske, koji je na beogradskoj "Marakani", izveo još samo legendarni Dijego Armando Maradona...

Aleksandar Petrović (@AlexPetro23)