EU u trenutnim okolnostima neće organizovati nove sastanke Beograda i Prištine

Evropska unija će u konsultacijama sa zemljama članicama i Sjedinjenim Državama odlučiti o daljim koracima u dijalogu Beograda i Prištine i mogućim pozitivnim i negativnim merama prema stranama, izjavio je visoki evropski zvaničnik posle neuspešne runde pregovora između predsednika Aleksandra Vučića i premijera vlade u Prištini Aljbina Kurtija.

Zvaničnik, koji nije želeo da bude imenovan, rekao je za RTS da su razgovori završeni neuspehom nakon što Aljbin Kurti nije prihvatio kompromisni predlog EU. Naglasio je da EU u sadašnjim okolnostima više neće organizovati nove sastanke lidera i glavnih pregovarača.

"EU je do sada predstavila sedam predloga o redosledu primene sporazuma, ali oni neće biti prihvaćeni sve dok Priština insistira na formalizovanju priznanja, pre primene sporazuma", naveo je zvaničnik.

Prema njegovim rečima, sada je momenat da EU i SAD razgovaraju o mogućim pozitivnim i negativnim podsticajima za dve strane kako bi se angažovale na primeni sporazuma.

Evropski izvori najavljuju da će se o tome razgovarati sledeće nedelje na marginama Generalne skupštine Ujedinjenih nacija u Njujorku, kao i da će naredni potezi Brisela biti poznati do početka oktobra.

Neimenovani zvaničnik je naveo da je suština evropskog predloga u tome da primena sporazuma treba da teče paralelno "korak po korak", pri čemu svaka strana ima garancije da se neće doći do toga da ispune svoje obaveze, a ne dobije ono što očekuje zauzvrat.

"Vioski predstavnik Žozep Borelj je od lidera tražio da se izjasne da li su spremni da bezuslovno primene sporazum, što bi počelo izradom nacrta ZSO i zatim garantovalo da će Srbija ispunjavati svoje obaveze kako primena bude napredovala – ali Aljbin Kurti je to odbio", navodi zvaničnik.

Umesto toga, Kurtijev predlog predviđa da Borelj dostavi sporazum generalnom sekretaru UN, koji bi informisao Savet bezbednosti i Generalnu skupštinu UN da se "dve strane slažu sa principima povelje UN". Druga tačka primene bila bi priznanje nacionalnih simbola i dokumenata Kosova, nakon čega bi počeli razgovori o statutu ZSO.

"Jasno je da ovakav predlog ne može da vodi ka dogovoru i rezultatima", ocenio je zvaničnik EU.

Kako piše RTS, zvaničnik je dodao da Srbija nema pozitivan učinak u primeni nekih elemenata sporazuma, "što je već mogla da učini kao znak dobre volje", kao i da i dalje nisu privedeni pravdi počinioci nasilja protiv Kfora, iako je "njihov identitet poznat".

Zvaničnik navodi da na Severu i dalje postoji veliki rizik eskalacije, iako je situacija trenutno mirna. Kao primer rizika naveo je eksproprijaciju zemljišta koju su privremeno obustavile prištinske vlasti, zahtev da se isprazne opštinske zgrade u Severnoj Mitrovici i moguće ukidanje licence Telekoma.

Prema oceni evropskog diplomate, ostavka gradonačelnika izabranih sa samo 3,5 odsto podrške je najbrže i najbolje rešenje za održavanje novih izbora u četiri opštine na severu Kosova i Metohije.

"Opcija peticija i skupljanja potpisa za referendum je duga i pravno neizvesna. S druge strane, jasno smo rekli i da Srbi moraju bezuslovno da učestvuju na novim izborima", navodi diplomata.

Prema njegovim rečima, izbegavanja nove eskalacije i nasilja na Severu mora da bude prioritet.

Imamo jasan dogovor o normalizaciji odnosa i primeni, ali će se on raspasti ako ne uspemo da pokrenemo primenu pre kraja godine, zaključio je zvaničnik EU.