Katar je mala zemlja. Njen glavni grad Doha skoro da je čitava država. Uistinu, Katar je toliko mali da bi mogao da stane u Srem i Banat i da ostane "lufta".
Ali kako je ćošak Arapskog poluostrva, to parče bliskoistočne državice od 2.000.000 stanovnika uspelo da postane domaćin Svetskog prvenstva? Kako je planetarni fudbal postao rob jednog naizgled iracionalnog projekta koji već 12 godina deluje kao "nemoguća realnost"?
Katar možda jeste mala država, ali je bogata. Zahvaljujući jednoj od najvećih rezervi prirodnog gasa na svetu, može se reći "prljavo" bogata. A vidite, to je najvažnije. U svakom delu storije o najvećem skandalu u istoriji fudbala, najmanji zajednički sadržalac neizbežno je novac. Ovo je priča kako je Katar postao domaćin Svetskog prvenstva, najvećeg sportskog događaja na svetu, do čijeg početka su ostala četiri dana.
Ovo je priča o agresivno ambicioznoj petrodolarskoj državi, o krovnoj fudbalskoj organizaciji ogrezloj u korupciji, lobiranju svedenom na najprostije mito i korupciju, zloupotrebi moći, nepoznatim i sumnjivim tipovima koji odlučuju o budućnosti fudbala i dubini svojih džepova. Poput holivudskog filma, u njoj su prepliću mutne radnje najviših državnih zvaničnika, špijuniranja, FBI-jevi "ljudi u crnom" i milijarde dolara kojima niko ne zna krajnju destinaciju.
Ništa u ovoj priči nema smisla dok se ne umeša novac. Nema logike da domaćinstvo za najveće sportsko takmičenje FIFA dodeli tako maloj, nespremnoj državi. Ni to što u Kataru letnje temperature komotno premašuju 40 stepeni. Ni to što ova zemlja nema nikakvu fudbalsku istoriju, ni infrastrukturne kapacitete za dolazak milionskog broja turista. Da ne pričamo o silnim nedostacima sloboda koje "krase" ovu autoritarnu monarhiju.
Ali kada se novac doda u jednačinu, sve postaje moguće. Njega je u ovoj priči bilo toliko da bi prosečan čovek teško mogao da pojmi. Od višemilionskih podmićivanja članova Izvršnog odbora FIFA, preko plaćanja blizu 900.000.000 dolara za TV prava i "ostale bonuse", do oko 350.000.000 dolara potrošenih samo na špijunažu glavnih kritičara Katarove pobede i dobijanja organizacije turnira. Kada pomislite da je kraj, u ovoj priči se uvek pojave neki novi likovi i nove kontroverze. I sigurno će ih biti još u godinama koje slede.
FIFA je u smiraj 2010. trebalo da donese odluku o domaćinima Svetskog prvenstva 2018. i 2022. godine. U martu 2009, Katar prvi put postaje deo ove priče, kada šalju svoju kandidaturu za dobijanje drugog od dva turnira. Kada je postalo jasno da su se evropske zemlje kandidovale isključivo za turnir iz 2018, neevropske kandidature shvatile su da će jedino četiri godine kasnije moći da budu domaćini.
Među njima su bili Japan, Australija, Južna Koreja, Sjedinjene Države i Katar. Japan i Južna Koreja su protiv sebe imali činjenicu da su 2002. zajedno bili domaćini turnira, dok Australija nije delovala kao popularan izbor među onima koji su donosili odluku. U krugovima "iza kulisa", sve se svodilo na SAD i Katar.
Kandidatura Katara uporno je ponavljala da će se "Mundijal sigurno igrati u letnjim mesecima". Mnogi su ukazivali na abnormalno visoke temperature tokom leta u toj zemlji, ali lideri njihove kandidature su grandiozno obećavali da će na stadionima biti razvijena tehnologija hlađenja koja će spuštati temperaturu vazduha za do 20 stepeni. Ispostaviće se da su to bila prazna obećanja.
No, imena onih koji su donosili odluku o domaćinu turnira već 2. decembra 2010. dospela su u žižu javnosti. Ta 22 člana Izvršnog odbora FIFA, zaduženog za dodeljivanje organizacije Mundijala, naišla su na ogromne kritike kada su doneli šokantnu odluku da Katar bude domaćin 2022. godine. Njihova moć u odlučivanju bila je prevelika, a svuda gde pojedinci imaju višak moći – vreba i značajna zloupotreba tog položaja.
I dok je svet u šoku gledao na odluku IO FIFA da glasa 14:8 u korist Katara, nauštrb SAD, nije se dugo čekalo na prve optužbe o korupciji. Već u maju 2011. godine, do tada široj javnosti ne preterano poznati Džek Vorner, predsednik KONKAKAF-a (konfederacije za Severnu i Srednju Ameriku i Karipska ostrva), bio je optužen da je primao mito ne bi li glasao za Katar. Britanski "Sandej Tajms" je tvrdio i da su pored Vornera iz Trinidada i Tobaga, mito od katarskih vlasti dobili i Isa Hajatu (Kamerun) i Žak Anuma (Obala Slonovače), takođe članovi IO FIFA.
U nastaloj gunguli, FIFA se uglavnom pravila nemušta i nevina, a polako je sve više glasova ukazivalo na nelegalne poteze. Sam Vorner se jednom prilikom oglasio i optužio generalnog sekretara FIFA Žeroma Valkea da je "Katar kupio domaćinstvo" Svetskog prvenstva. Vorner je u priču umešao i tadašnjeg predsednika AFC (Azijske fudbalske konfederacije) Mohameda bin Hamama, tvrdeći da je ovaj bliski saradnik predsednika FIFA Sepa Blatera imao svog udela u podmićivanju glasača.
Iste godine, pojavila se i Fedra el Majid. Ona je bila član kandidature Katara, radeći na međunarodnim odnosima, ali je ubrzo postala poznata kada je rešila da kao uzbunjivač otkrije prljave radnje koje su se namnožile poput mrava oko mrvica. El Majid je otkrila da je Katar platio po 1.500.000 američkih dolara Hajatuu i Anumi, kao i Amosu Adamu, nigerijskom članu IO FIFA koji je bio suspendovan i pre glasanja tog 2. decembra 2010. u Cirihu.
Ubrzo je Fedra morala da povuče optužbu i javno kaže da je napravila grešku, ali je 2014. ponovo izašla u javnost i rekla da je optužbu povukla samo zbog pretnjih katarskih vlasti i bezbednosnih razloga. El Majid danas živi u SAD i još uvek se plaši za svoju bezbednost, nakon što je norveški "TV2" dokazao da je izaslanici katarske vladajuće porodice prate čak i u toj zemlji. Ali njene optužbe samo su nagovestile sve ono što se kasnije detaljnije saznalo – slučaj korupcije neslućenih razmera u dodeli domaćinstva Kataru.
"Glavni likovi" u prvootkrivenim slučajevima korupcije bili su Džek Vorner i njegov blizak saradnik, Amerikanac Čak Blejzer, takođe jedan od "glavešina" KONKAKAF-a. Kada je klupko počelo da se odmotava, otkriveno je da su Vorner i Blejzer od 1998. obavljali ključne funkcije u KONKAKAF-u bez pisanog ugovora, i da je Blejzer tokom tog perioda inkasirao 15.000.000 dolara.
Kako je Blejzer tokom 2013. i 2014. postao sumnjiv američkim vlastima – ne samo zbog velikog broja slučajeva korupcije unutar FIFA, već i zbog njegovih ogromnih dugovanja na ime poreza – Amerikanac je kako bi se bar donekle zaštitio, postao doušnik tamošnjeg Federalnog istraživačkog biroa. Tokom 2013. godine, Blejzer je priznao da je bio deo zavere sa drugim članovima Izvršnog odbora FIFA kojom su prihvatali podmićivanja tokom neuspešne kampanje Maroka da dobiju domaćinstvo Mundijala 1998, kao i tokom uspešne kampanje Južne Afrike 2010. godine.
Već 2014, FBI počinje da prati Vornera. U martu te godine, britanski "Telegraf" objavljuje veliko istraživanje u kom se navodi da su Vorner i njegova porodica dobili skoro 2.000.000 dolara od firme koja je blisko povezana sa kandidaturom Katara. Iste godine, u junu, pojavljuju se i nove informacije o Kataraninu i predsedniku AFC, Mohamedu bin Hamamu.
Ovaj ambiciozni fudbalski administrator je bio blizak saradnik Blatera, igrao je veliku ulogu u Katarovoj misiji dobijanja Mundijala, a usled otkrivenih korupcionaških radnji 2011. godine je doživotno izbačen iz fudbala. Tokom 2014, pojavljuju se informacije da je Bin Hamam četiri godine ranije platio 5.000.000 dolara drugim članovima IO FIFA da podrže kandidaturu Katara.
Sva trojica – Vorner, Blejzer i Bin Hamam – bili su članovi komiteta FIFA koji je doneo odluku da Mundijal 2022. bude održan u Kataru. Ispostaviće se da nisu bili jedini. Međutim, pre nego što je 2015. došlo do velikih hapšenja unutar FIFA, u čitavoj priči pojavljuje se i čuveni "Garsijin izveštaj".
Još tokom 2012. godine, američki advokat Majkl Garsija bio je doveden od strane FIFA da nezavisno istraži etičke propuste unutar organizacije. Posle dvogodišnjeg istraživanja, Garsija je u septembru 2014. poslao sada čuveni "Garsijin izveštaj" od 430 strana. Taj dokument dobio je Hans Joakim Ekert, šef FIFA za suđenje u internim etičkim pitanjima.
Problem je nastao kada je Ekert odbio da objavi izveštaj. Tek posle nekoliko meseci i na insistiranje Garsije da objavi čitav izveštaj, Ekert je javnosti na uvid dao sažetak na 42 strane u kom je tvrdio da Katar nije uradio ništa pogrešno. FIFA se ubrzo oglašava i saopštava da će prostudirati čitav izveštaj, ali svoj potpuni izveštaj objavljuju tek u junu 2017.
U njemu FIFA pruža sliku besprekornog procesa glasanja i nepostojanja čvrstih dokaza da su članovi Izvršnog odbora dobili mito da bi obezbedili domaćinstvo Kataru. Dakle, FIFA je bila i kadija i optuženi, pa niko nije bio iznenađen da su sami sebe oslobodili krivice. No, do te 2017. su se odigrale velike promene unutar FIFA – ne sistemske, već kao reakcija na skandal hapšenja zvaničnika iz 2015.
Mogući slučajevi korupcije unutar FIFA po gubitku borbe za domaćinstvo 2022. godine, doveli su do burne reakcije u SAD. Tako se nekoliko godina nakon famoznog glasanja u Cirihu u čitavu priču umešao i FBI. Američki "federalci" su marljivo prikupljali podatke, a sve je kulminiralo u maju 2015. godine. Bilo je to samo tri meseca nakon što je FIFA potvrdila da će Mundijal u Kataru ipak morati da se igra tokom zimskih meseci.
Kada su američke vlasti podigle optužnicu protiv sedmorice članova IO FIFA, švajcarske vlasti su uhapsile vodeće zvaničnike te organizacije zbog optužbi za reketiranje i podmićivanje. Radilo se o sumnjama na krivična dela lošeg upravljanja i pranja novca u vezi sa dodelom domaćinstva Svetskog prvenstva. Među 41 uhapšenom osobom je bio i potpredsednik FIFA Džefri Veb.
Dva dana nakon hapšenja, Sep Blater je rutinski pobedio princa Ali bin Huseina, dobivši novi mandat na čelu FIFA, ali taj mandat nije potrajao. Nakon što su 2. juna 2015. objavljene tvrdnje da je Žerom Valke učestvovao u podmićivanju Džeka Vornera u procesu dodele domaćinstva za Mundijal 2010. Južnoj Africi, Blater je samo četiri dana po dobijanju novog mandata odlučio da se povuče sa mesta predsednika FIFA.
U isto vreme, pojavila su se priznanja Čaka Blejzera po pitanju prihvatanja mita i njega i njegovih saradnika, dok je u septembru 2015. Valke bio smenjen sa mesta generalnog sekretara, zbog tvrdnji da je prodavao ulaznice za Svetsko prvenstvo za veću cenu nego što je bila njihova realna vrednost.
Kako se 2015. godina bližila kraju, tako su i ostale "domine" počele da padaju. Potpredsednici FIFA Alfredo Hauit i Huan Anhel Napout su bili uhapšeni zbog sumnji na podmićivanje. Etički komitet FIFA je u decembru iste godine suspendovao Sepa Blatera i Mišela Platinija zabranom bavljenja fudbalskim poslovima na osam godina. Taj komitet je utvrdio da je Blater ilegalno platio 2.000.000 dolara nekadašnjem legendarnom francuskom fudbaleru, a u tom trenutku predsedniku UEFA.
FIFA je bila na svojoj najnižoj tački.
Ali koliko god da su pitanja o guranju katarskog novca u džepove zvaničnika FIFA zaokupljali pažnju svetske javnosti, pitanje prava radnika u ovoj bliskoistočnoj zemlji bila su daleko šokantnija od toga da su "fudbalski političari" primali mito.
Nedostaci prava i pravne zaštićenosti radnika migranata koji su iz raznih krajeva Azije dolazili "trbuhom za kruhom" postajali su najveća mrlja na rukama katarskih vlasti. Radnici su dolazili da rade za mizerne plate na projektima vrednim stotinama miliona dolara.
Ali niske plate nisu nelegalne same po sebi. Glavni problemi bili su katarski zakoni i ozloglašeni "kafala" sistem. On je podrazumevao da radnici nisu bili slobodni da menjaju posao ili čak da napuste zemlju bez dozvole svojih sponzora. "Amnesti internešnel" je 2013. govorio o "ozbiljnoj eksploataciji radnika", navodeći da su mnogi od njih morali da potpišu lažne izjave da su primili platu ne bi li povratili svoje pasoše.
Zbog toga, ali i nehumanih uslova za rad i život, nimalo higijenskih radničkih kampova u kojima su radnici iz Nepala, Pakistana, Bangladeša i drugih azijskih zemalja bili primorani da žive bez dostojanstva, zapadni mediji su sve više pažnje posvećivali ovoj temi.
Na hiljade radnika nije dobijalo sav novac koji im je obećan, a mnogi zapadnjački mediji još uvek nagađaju koji je tačan broj ljudi preminulih tokom izgradnji infrastrukturnih projekata u Kataru povodom Mundijala. Mediji poput "RolingStouna" opisali su da je ovo Svetsko prvenstvo "izgrađeno na modernom ropstvu".
"Gardijan" je u februaru 2021. objavio da je više od 6.500 radnika migranata preminulo u Kataru od trenutka kada je ta zemlja dobila domaćinstvo za Mundijal. Radilo se o radnicima iz Indije, Pakistana, Nepala, Bangladeša i Šri Lanke, a isti list navodi da bi to značilo da je u proseku umiralo 12 ljudi svake nedelje.
Ne treba zaboraviti ni brojne druge oštre katarske zakone. Pripadnici LGBT populacije već godinama ukazuju na štetne zakone u Kataru, poput toga da homoseksualci mogu da završe u zatvoru na čak tri godine. I dok su iz Katara tvrdili da su otvoreni za sve goste tokom Mundijala, to je uvek dolazilo sa asteriskom "da se navijači suzdržavaju od javnog iskazivanja naklonosti". Tako je u ovoj zemlji kažnjivo ukoliko se osobe koje nisu venčane ljube na javnom mestu, dok su brojni mediji ukazivali i na zabranu konzumiranja alkohola van posebno označenih zona oko stadiona domaćina turnira.
"Kafala" sistem je u avgustu 2020. bio ukinut, dozvoljavajući radnicima migrantima da slobodno menjaju poslodavce. Bilo je najavljeno da će Katar uvesti i minimalnu mesečnu platu za sve radnike od 1.000 rijala, što je oko 275 američkih dolara. Ipak, i nakon svega ovoga, "Amnesti internešnal" je ukazivao nastavak brojnih propusta u odnosu sa radnicima i njihovom obespravljivanju...
I dok se Katar koracima gusenice pomerao unapred i neprimetno "poboljšavao" skandalozno loše uslove za rad stranim radnicima, promene u FIFA su takođe bile kozmetičke prirode. Tokom 2016. godine, Đani Infantino postaje novi predsednik koji tipično ispraznim rečima obećava "novu i čistu FIFA". Jedna od prvih ideja Infantina bila je o proširivanju Mundijala na 48 timova.
Tokom par meseci tokom 2019. godine, Infantino je čak pokušavao da progura svoju ideju da se već od turnira u Kataru poveća broj učesnika za 50%, čime bi dobio na popularnosti među neevropskim članicama FIFA – upravo te konfederacije dobile bi najviše novih mesta na Svetskom prvenstvu i više prilika za plasman na završni turnir.
Infantino je predlagao i da se još jedna zemlja odredi kao domaćin, uz Katar, ne bi li se podneli tereti većeg turnira. Ipak, prvi čovek FIFA je ubrzo shvatio da je to tek suluda ideja za koju nema ni prostora ni vremena, pa je proširivanje Mundijala bilo zakazano za naredni turnir, 2026. godine. On je bio kasnije dodeljen SAD, Meksiku i Kanadi.
Već u junu 2019. dolazi do novih dešavanja u slučaju "Katar 2022", pošto je Mišel Platini bio uhapšen zbog sumnji u nelegalne radnje. Zapravo, Platini je bio doveden na razgovor u policiju, kako bi se rasvetlili detalji prethodno objavljeni u francuskim medijima. Platini je prisustvovao ručku sa tadašnjim predsednikom Francuske Nikolom Sarkozijem i katarskim emirom Tamimom el Tanijem. Taj sastanak je bio održan 23. novembra 2010. godine, devet dana pre nego što je FIFA dodelila domaćinstvo Kataru.
Platini je izjavio da je shvatio da Sarkozi želi da on iskoristi svoj glas kao predsednik UEFA u korist kandidature Katara, ali je negirao da je na njega bio izvršen uticaj.
"Znao sam da je Sarkozi želeo da ljudi iz Katara kupe Pari Sen Žermen. Shvatio sam da je Sarkozi bio za kandidaturu Katara. Ali nikad nije tražio od mene da glasam. On zna moju ličnost. Uvek sam glasao za dobrobit fudbala. Ne za mene niti za Francusku", rekao je Platini 2013. godine u intervjuu za "Gardijan".
Ali nedavne reči Sepa Blatera o čitavom slučaju govore sasvim drugačije. Nekadašnji čelnik FIFA je početkom novembra izjavio da ga je Platini nazvao i rekao da će morati da glasa za Katar. Blater je u izjavi za "Tagesancajger" otkrio da je prvobitno trebalo da domaćini dva uzastopna Mundijala budu Rusija i SAD, kao fudbalska poruka mira.
On je ukazao na to da je šest meseci nakon glasanja Katar kupio borbene avione za Francusku u vrednosti od 14,6 milijardi dolara. Ubrzo su katarske vlasti efektivno postale vlasnici PSŽ-a, francuskog kluba čiji je Nikola Sarkozi veliki navijač, katapultiravši ga među jedan od najbogatijih fudbalskih klubova sveta.
Kada je Katar rešio da dovede Mundijal u svoju zemlju i tako se pozicionira na mapi važnih svetskih igrača, novac je leteo u svim pravcima. Od toga je koristi imao PSŽ, ali toliki novac nije mogao da zaobiđe FIFA.
Tako je "Sandej Tajms" još 2019. godine otkrio da je Katar ponudio FIFA čak 880.000.000 dolara ne bi li došli do organizacije turnira. Ovaj list je otkrio da je katarska televizija "Al Džazira" tajno platila 400.000.000 dolara ne bi li dobila TV prava za Mundijal, od čega je 100.000.000 dolara zapravo bonus za dobijanje organizacije.
Time je "Sandej Tajms" praktično tvrdio da je katarska državna televizija potplatila FIFA, dok su katarske vlasti navodno ponudile Svetskoj kući fudbala još 480.000.000 dolara, tri godine nakon prvobitne ponude.
"U slučaju da turnir 2022. godine bude dodeljen državi Katar, 'Al Džazira' će, osim svote za TV prava, platiti FIFA na posebno određeni račun svotu od 100.000.000 dolara", otkrivaju dokumenta britanskog lista. Ali ako je Katar bio spreman toliko da plati da bi bio siguran u dobijanje organizacije, mnogi zasigurno nisu ni slutili koliko je novca ova država potrošila nakon njenog dobijanja.
Upravo je to bilo nedavno otkriće švajcarske nacionalne televizije "SRF". Oni su otkrili nezapamćen slučaj špijunaže katarskih vlasti protiv svih onih koji su u poslednjih desetak godina oštro i javno kritikovali tu zemlju i njihovu pobedu na FIFA izboru 2010. godine.
"Razmere špijunskih aktivnosti bile su ogromne. Samo jedna podoperacija uključivala je planirano raspoređivanje najmanje 66 operativaca tokom devet godina. Budžet je iznosio 387.000.000 dolara, a aktivnosti su se prostirale na pet kontinenata. U špijunske aktivnosti bili su uključeni najviši ešaloni katarske vlade, uključujući aktuelnog šefa države, katarskog emira", navode saznanja švajcarskog "SRF" o takozvanom Projektu Nemilosrdni.
"Dokumenti pokazuju da je pustinjska zemlja želela da se uveri da nikakva promena pozicije u FIFA, nikakvo novo prijateljstvo, nijedan potencijalno opasan savez, ništa što bi moglo da ugrozi održavanje Svetskog prvenstva u Kataru 2022. godine ne bi moglo da im izmakne pažnji. Cilj je bio da se stekne apsolutna kontrola. Ili 'prodor širom sveta', kako se to pominje u dokumentu špijunske operacije."
Koliko je izveštaj "SRF" podsećao na holivudske filmove, govori i to što je Katar unajmio privatnu američku firmu "Global Risk Advajzors", koju su činili nekadašnji operativci američkih agencija, poput CIA.
Najveći deo njihovih operacija odvijao se u Švajcarskoj, brojne osobe su bile špijunirane, uključujući i Tea Zvancigera, tadašnjeg predsednika Fudbalskog saveza Nemačke (DFB). On je bio jedan od glasnogovornika protiv Katara, a "SRF" tvrdi da je Katar samo na "neutralizovanje Zvancigera" uložio 10.000.000 dolara. Prema dokumentima, oko Zvancigera je izgrađena mreža koju su činili ljudi koji su bili plaćeni da utiču na njega u korist Katara.
Ali kada se podvuku računi, na četiri dana do početka Mundijala, ništa neće uzdrmati Katar. Ni slučajevi korupcije, hapšenja, brojnih poginulih radnika, niti milijarde dolara "ulupane" u sijaset projekata. Svi ti projekti svodili su se samo na jedno – da se 20. novembra 2022. u Kataru zakotrlja lopta kojom će otpočeti 22. Svetsko prvenstvo u fudbalu.
Predsednik FIFA Đani Infantino od oktobra 2021. živi u Kataru i za to verovatno dobija lep bonus. Sep Blater i Mišel Platini su od letos oslobođeni optužbi o korupciji. Mundijal se igra u novembru i decembru, uprkos protivljenju čitavog fudbalskog sveta. Lista problematičnih poruka i pouka koje ovaj turnir šalje je istinski predugačka, ali to ne menja ništa.
Zato je Katar uspeo u svojim namerama. Otkrića o mutnim radnjama su tokom 12 godina već odavno postala izlizana i malo šta su promenila. Običan čovek bi da konačno priča o fudbalu.
To bi trebalo da bude poenta Mundijala.
