Srbija i Balkan
Crna Gora slavi Dan državnosti: Kako će izaći pred pretke i potomke?
Predsednik Opštine Nikšić Marko Kovačević, povodom Dana državnosti građanima se danas obratio sa groba popa Mila Jovovića, sveštenika SPC, srpskog junaka i četovođe iz Crne Gore
Crna Gora danas, u znak sećanja na 13. jul 1878. godine kada je Berlinski kongres priznao Knjaževinu Crnu Goru, ali i u znak sećanja na 13. jul 1941. godine kada je izbio opštenarodni ustanak protiv fašizma, slavi Dan državnosti.
Predsednik Crne Gore Jakov Milatović čestitao je danas građanima Dan državnosti, podsetio da su u tom danu "sabrani i borba i sloboda" crnogorskog naroda. Milatović je dodao da "danas kada se savremeni svet suočava sa brojnim izazovima, mi u Crnoj Gori treba da prevaziđemo sve što nas deli".
"Poput mostova na Đurđevića Tari i Maloj rijeci spajamo obale i tamo gde se to na prvi pogled čini nemogućim. To dugujemo budućim generacijama i sebi samima", rekao je Milatović.
"Luča nepokornosti nikad nije ugašena na ovom našem kršu", rekao je prošle godine na Dan državnosti crnogorski predsednik.
Crna Gora ove godine Dan državnosti slavi u posebnom, napregnutom istorijskom trenutku punom izazova, kažu jutros naši sagovornici u Podgorici.
Podsećaju da je uoči Dana državnosti, kao još jednu od "istorijskih tačaka", prekretnica, Crna Gora od EU dobila pozitivan IBAR, ma šta to značilo, "veliki korak ove države ka Evropskoj uniji".
Između ostalog, usvojen je i novi set sankcija Ruskoj Federaciji. Ovog puta u vidu zabrane za sve ruske medije u Crnoj Gori.
Koliko juče crnogorsko pravosuđe oslobodilo je krivice više crnogorskih i srpskih državljana odgovornosti za državni udar u koji je, opet, po optužnici, bila umešana Rusija. Među njima i Andriju Mandić, aktuelnog predsednika Skupštine Crne Gore i Milana Kneževića, predsednika Demokratske narodne partije koja samo što nije ušla u novu Vladu Crne Gore.
"Nije teško pretpostaviti šta bi danas, na sankcije Rusiji, odnosno ruskim medijima, šta bi na članstvo Crne Gore u NATO, u kome pored ostalih glavnu reč vodi Nemačka, rekli oni koji su 1941. gledajući na istok, na Moskvu, Lenjingrad i Staljingrad, na Crvenu armiju, pod crvenom zastavom pokrenuli ustanak. Ili, šta bi na sankcije Rusiji rekli oni koji su 1948. išli na Goli otok ili završavali streljani po jarugama, ali se Rusije i Staljina nisu odricali", veli mi jutros prijatelj iz Podgorice.
Pred pretke i potomke, podsećaju dalje jutros iz Podgorice, Crna Gora ove godine, na Dan državnosti će i sa "sramnim" glasom za rezoluciji o "genocidu" u Srebrenici u GS UN, ali i sa rezolucijom o Jasenovcu, Dahauu i Mauthauzenu.
Pred pretke i potomke Crna Gora i ove godine, na Dan državnosti izlazi kao članica NATO pakta, koji je, tome je tek četvrt veka, bombama ubijao njene nevine građane.
Dan državnosti građanima Crne Gore juče je u ime SAD čestitao i državni sekretar Entoni Blinken koji je istakao da su u Americi "posebno ponosni što je Crna Gora lider u regionu ispunjavajući cilj od dva odsto BDP-a za odbranu u NATO-u i promovišući evroatlantske vrednosti i integracije širom Balkana".
"Crna Gora obezbeđuje prosperitetnu budućnost za svoje građane dok nastavlja da promoviše ekonomske integraciju u regionu i pokazuje posvećenost demokratskim vrednostima", naveo je Blinken dodajući da je "ohrabren daljim napretkom Crne Gore na putu ka pristupanju EU".
"Danas proslavljamo naše snažno i trajno prijateljstvo", zaključio je Blinken.
Predsedniku Crne Gore Jakovu Milatoviću Dan državnosti čestitao je i sam predsednik SAD Džozef Bajden istakavši da se "u godinama koje su pred nama", raduje "produbljivanju partnerstva između naših nacija i prijateljstva naših ljudi".
Pre nekoliko dana, uoči Dana državnosti, američka ambasadorka u Podgorici Džudi Rajzing Rajnke poručila je povodom samita NATO u Vašingtonu da je ta alijansa "garancija da će svaki pedalj Crne Gore biti odbranjen".
Od koga, ambasadorka Crne Gore nije precizirala.
Predsednik Opštine Nikšić Marko Kovačević, povodom Dana državnosti građanima se danas obratio sa groba popa Mila Jovovića, sveštenika SPC, srpskog junaka i četovođe iz Crne Gore.
Kovačević je čestitajući građanima praznik, podsetio da Crna Gora danas obeležava dva bitna događaja iz istorije Crne Gore – 13. jul 1878. godine kada je na Berlinskom kongresu Crna Gora dobila međunarodno priznanje i teritorijalna proširenja nakon Veljeg rata kao i dan kada je 1941. godine izbio opštenarodni ustanak protiv fašističkog okupatora nakon Petrovdanske skupštine na Cetinju koja je, kako je Kovačević dodao, donela niz antisrpskih i antijugoslovenskih odluka.
"Danas je prilika da se setimo i svih onih koji su 13. jula 1941. godine ustali u odbranu časti Crne Gore, a to je bio opštenarodni ustanak kada su svi stanovnici Crne Gore listom praktično, bez ikakvih razlika među sobom koje su postojale, ustali da odbrane ono što je ponos i čast tadašnje Crne Gore. I zaista u nekom modernom vremenu, ako možemo naći nešto što liči na to jedinstvo koje je bilo 13. jula 1941. među stanovnicima Crne Gore, to su zaista samo one litije koje smo skoro imali kada je narod na sličan način bio jedinstven", rekao je Kovačević pošto je položio venac na grob popa Mila Jovovića.
"A što se tiče ove nove državnosti Crne Gore od 2006. godine i toga šta je ona uradila da liči na te ljude i na Crnu Goru 13. jula 1941, mislim da smo tek usvajanjem Rezolucije o genocidu u Jasenovcu, Dahau i Mauthauzenu dobili jedan akt, jedan potez savremene Crne Gore koji je, dakle, u duhu 13. jula 1941. godine. Na tom jedinstvu treba raditi i mislim da je suština čitave priče, iako se svi zalažemo za Crnu Goru kao građansku državu, da ipak pomirenje mora doći, u Crnoj Gori pre svega, između onih ljudi koji su potomci ljudi poput Mila Jovovića i onih ustanika od 13. jula 1941. godine. Dakle, onih koji su nacionalni Crnogorci i danas i Srbi, ali su svi dominantno potomci tih ljudi jer je to put ka stabilnosti i boljoj budućnosti Crne Gore", rekao je Kovačević.
Gradonačelnik Nikšića podsetio je danas da su na grobu popa Mila Jovovića, uklesani su stihovi – "Da mlađi znaju i čitaju/ gdje viteške kosti počivaju/ harambaše od Hercegovine/protopopa Mila s Markovine/čije ime ne umire/ dok na gusle traje dlaka/i u srpstvu dok ne bude/ dobrih ljudi i junaka".
Inače, 13. jul se kao Dan državnosti u Crnoj Gori slavi od 2005. godine, dok je prethodnih godina i decenija taj dan u Crnoj Gori obeležavan kao Dan ustanka crnogorskog naroda u Drugom svetskom ratu.
Podgorički portal IN4S u današnjem redakcijskom tekstu konstatuje da se u "Crnoj Gori danas obeležava Dan ustanka u znak sećanja na 13. jul 1941, ali se i dalje prećutkuje da je narod Crne Gore tada masovno ustao protiv fašističke tvorevine – Nezavisne države Crne Gore, stvorene dan ranije na Petrovdanskom saboru na Cetinju".
"Vrhunac paradoksa, ipak, jeste činjenica da zvanična Crna Gora, i nakon 'oslobođenja' od identitetskog vampira, režima Mila Đukanovića, Dan ustanka protiv fašizma slavi uz himnu čiji je autor fašista i ratni zločinac Sekula Drljević" konstatuje IN4S.
