Srbija i Balkan
Srbija "uvozi" strane studente: Diplomatska misija i(li) spas domaćih univerziteta
Danas ne postoji spoljno političko usmerenje kao što je postojalo posle Drugog svetskog rata, ali država ima program za privlačenje stranih studenata
Dok neki maturanti u Srbiji još razmišljaju gde da nastave obrazovanje, a fakulteti prebrojavaju upražnjena mesta posle prijemnih ispita, zahvaljujući profesoru dr Vladimiru Jakovljeviću dekanu Medicinskog fakulteta u Kragujevcu na ovu ustanovu se upisalo više stotina studenata iz 19 zemalja.
Na osnovu programa integrisanih studija na engleskom jeziku Fakulteta medicinskih nauka u Kragujevcu, i pilot projekta profesora dr Vladimira Jakovljevića, posebnog savetnika ministra prosvete za visoko obrazovanje, ovaj grad je dobio šansu da obogati studentski život strancima.
"Polako ali sigurno, strani studenti se vraćaju u Srbiju na velika vrata. Jedan od mojih glavnih prioriteta jeste upravo rad agenata koji propagiraju naše univerzitete najpre među našim tradicionalnim prijateljima u Nesvrstanima. Danas imamo oko 300 upisanih studenata medicine i oko 15 na farmaciji, uglavnom iz Indije, Irana, Nigerije, Tunisa, Maroka, Egipta... Imamo i Nemce, Austrijance, Engleze, Brazilce", kaže za RT Balkan prof. Vladimir Jakovljević.
Tvrdi da, uprkos velikom odlivu stručnih kadrova iz Srbije u inostranstvo, naši univerziteti i dalje imaju veoma dobru reputaciju u svetu.
Internacionalizacija fakulteta, kako navodi, trebalo bi da bude jedan od strateških projekata Srbije i obećava da će se svojski truditi da zaživi, jer kako kaže, nije reč samo o studiranju, već dolazak stranih studenata može višestruko da pomogne našoj zemlji u razvijanju privrednih grana.
"Najpre, u smislu plaćanja većih školarina, potom kroz potrebe za mestom stanovanja, ishrane. Ako bude sinergije svih relevantnih faktora mogli bismo da napravimo studenske kampuse poput onih u okruženju. Mađarska je jedan od repera dobre usluge u tom delu Evrope, gde možemo da vidimo fantastične uslove za rad i veliki broj studenata", kaže naš sagovornik.
Da je dolazak stranih studenata već oživeo i tržište zakupa nepokretnosti, a potražnja za stanovima je digla i cene, tvrde i agenti za nekretnine.
U Kragujevcu se cena kirije za garsonjere kreće između 170 i 200 evra, a za stanove većih struktura cene idu od 250 do 350 evra. U Subotici su nešto povoljnije cene, garsonjera se može naći za 168 evra, jednosoban stan za 180 evra a dvoiposoban za 300 evra. Kada je reč o Beogradu i Novom Sadu cene garsonjera su više i ako studenti žele da iznajme garsonjeru u prestonici biće im potrebno mesečno oko 300 evra a cena stana zavisi pre svega od lokacije koju biraju.
Diplomatska misija
Školovanje stranih studenata ima višestruki značaj, jer podiže međunarodni ugled ne samo Univerziteta, već i cele zemlje.
Diploma Medicinskog fakulteta, otvara vrata za rad u celom svetu, a najlepše reči o Srbiji koje izgovaraju kragujevački studenti, kaže naš sagovornik, najbolja su preporuka za dolazak novih akademaca.
Dekan FMN kaže da u ovim slučajevima nije zanemarljiva ni diplomatska misija stranih studenata, osim pojačanog finansijskog momenta, i zahvaljujući gostoprimstvu u Srbiji i dobrom iskustvu, mogu da podignu ugled Srbije u svetu.
Profesor Jakovljević otkriva da se značajan broj svršenih stranih studenata u Jugoslaviji, po povratku u domovinu, izborio za važne društveno-političke i naučne pozicije, što govori o kvalitetu visokog obrazovanja u našoj državi.
Ipak, studentske veze ostaju i po završetku studija, pa se neretko dogodi da ostanu u kontaktu sa našim ljudima, i više puta posete Srbiju i po završetku studija.
Beli mantili uvek privlačni
Medicina i svi programi u belom mantilu su veoma atraktivni, zajedno sa stomatologijom, i katedre gotovo da ne dočekaju drugi upisni rok sa nepopunjenim mestima.
Profesor Jakovljević smatra da bi uz ozbiljno istraživanje tržišta radne snage, ovim studentima mogli da budu popunjeni oni smerovi koji imaju evidentan problem sa brojem prijavljenih studenata, poput tradicionalnih profesorskih fakulteta - fizika, biologija, hemija, matematika...
Uspešan recept medicinara, prihvatili su Ekonomski, Fakultet inženjerskih nauka u Kragujevcu i Tehnički u Čačku.
Naš sagovornik kaže da je samo prošle godine, zahvaljujući agentima, na Ekonomskom fakultetu u Čačku prošle godine dovedeno 30-tak studenata na osnovne i master studije, a biće ih i više, obećava.
Dodaje sa su sa mnogim državama u pregovorima, i ističe da ovaj proces može da bude vrhunska stvar za našu zemlju i visoko obrazovanje.
Podseća, da praksa stranih studenata u Srbiji svakako nije novina. Počela je 60-tih godina prošlog veka kada su brojni studenti dolazili u Jugoslaviju, najviše na Univerzitet u Beogradu, da steknu i znanje i diplomu.
U vreme Jugoslavije u pojedinim godinama bivalo je i na desetine hiljada stranih studenata, pokazuju statistički podaci.
Danas je situacija u svetu obrazovanja znatno drugačija nego pre 50 godina. Gotovo sigurno u Srbiji više nikada neće biti toliko stranih studenata, ali to ne znači da ne treba ići u tom pravcu i privlačiti strane studente kvalitetnim obrazovnim programima i ugodnim uslovima za život u toku studija.
Stranci uče srpski jezik
Iako strani studenti pohađaju nastavu i polažu ispite na engleskom jeziku, veliki broj želi da nauči srpski jezik.
Za to je zadužen projekat Ministarstva prosvete "Svet u Srbiji", koji se započet 2010. godine, a u okviru kojeg godišnje oko 200 mladih stranaca uči srpski jezik.
Prema rečima profesorke i dekana Filološkog fakulteta u Beogradu Ive Draškić Vićanović, na osnovu ovog projekta, Srbija je ugostila studente iz država Afrike, Azije i američkog kontinenta, odnosno onih zemalja koje ne priznaju tzv. Kosovo.
"Stipendira ih Vlada Srbije, projekat protiče veoma uspešno, i oni po završetku kursa nastavljaju da studiraju Medicinski fakultet, ETF, Građevinski", kaže dekan za RT Balkan i dodaje da od oktobra počinje nova tura.
Polaznici su smešteni u studentskom odmaralištu "Radojka Lakić" na Avali, dobijaju smeštaj i hranu u "sistemu studentskog standarda", zdravstveno su osigurani.
Posle polaganja kursa srpskog jezika dobijaju pravo da zadrže status stipendiste i započnu školovanje.
Visine školarina za strance
Od ove godine jedan broj fakulteta je povećao školarine, pa je tako za strance za studiranje Arhitektonskog fakulteta u Beogradu potrebno izdvojiti 3.600 evra.
Poređenja radi, školarina za studente iz Srbije na Biološkom fakultetu iznosiće 100.000 dinara, a za strane državljane 3.000 evra, a za studente bivše SFRJ van EU iznosi 2.000 evra. Isti iznos određen je i za Geografski fakultet.
Budući ekonomisti za sticanje diplome na Ekonomskom fakultetu u Beogradu školarina iznosi 1.500 evra, dok je za studije medicine određena školarina od 2.500 evra.
