Srbija i Balkan
Vučić: Srbija pouzdan partner Nemačkoj; Šolc: Moguće posledice po životnu sredinu, ali ne svuda
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić sastao se sa nemačkim kancelarom Olafom Šolcem u Palati Srbija
"Ponosan sam na ono što smo danas započeli" rekao je predsednik Srbije Aleksandar Vučić nakon potpisivanja Memoranduma o razumevanju o kritičnim sirovinama između EU i Srbije, navodeći da se u Beogradu skupio "krem de la krem" evropske ekonomije.
Vučić je naveo da ga današnji dan ispunjava velikom nadom za Srbiju, iako je ovo važno i za Evropu i Nemačku.
"Ovo će za nas biti kvantni skok u budućnost, nešto što nismo verovali da može da se desi. Znam teškoće s kojima se suočavamo, pa smo i pre potpisivanja bilo kakvog ugovora, a danas smo potpisali samo memorandum o razumevanju i pismo o namerama, sve radili transparentno. Ni u jednoj fazi, a dug je put do otvaranja rudnika i proizvodnje celog vrednosnog lanca ništa nećemo kriti od naših ljudi", istakao je Vučić.
Srbija će, kaže, insistirati, a i on lično kao predsednik, i boriti se za životnu sredinu i život ljudi u Jadru i Rađevini da i vazduh i zemlja i voda ostanu čisti.
"To je ključna stvar o kojoj smo pričali. Imaćemo na raspolaganju sve eksperte iz EU. Mislim da je to izuzetna garancija", rekao je predsednik.
Ovaj projekat će doneti šest milijardi evra novih stranih direktnih investicija, naveo je Vučić, ističući da će doći do ogromnih promena, rasta plata i penzija, boljeg života za sve ljude, ali i da je to važno za evropski put Srbije.
Nemački kancelar Olaf Šolc naveo je da je reč o važnom evropskom projektu koji će doprineti evropskoj suverenosti u svetu koji se menja i biti dokaz da Evropa neće biti zavisna od drugih, kako je istakao.
"Kopanjem litijuma postižemo naše klimatske ciljeve. Mi želimo mobilnost bez CO2, koja može funkcionisati samo sa litijumom. Potrebne su nam pre svega baterije i dobar je napredak da je to omogućeno. Projekat 'Jadar' donosi perspektive celoj zemlji ali i regionu, zbog dva principa koja ćemo poštovati: najveći standardi životne sredine i biodiverziteta", istakao je Šolc.
"Najviši standardi ekologije"
"Ovaj projekat će se razviti po ekološkim standardima. Reč je o evropskom projektu i potreban nam je evropski duh", rekao je Šolc ističući da se zalaže za integraciju zemalja Zapadnog Balkana i da se zato zalaže za dobrosusedske odnose sa BiH, ali "normalizaciju odnosa sa "Kosovom".
Evropski komesar za međuinstitucionalne odnose i strateško predviđanje Maroš Šefčovič rekao je da je ovo istorijski dan i da "dok štitimo planetu to ide zajedno sa konkurentnošću i socijalnom pravdom".
"Sporazumi koje smo postigli će istaći i partnerstvo EU i Srbije. Ovo će otvoriti vrata Srbije najvećim stranim investicijama", istakao je Šefčovič.
On, kako je istakao, želi sve da uveri da će se nastaviti saradnja sa Srbijom po pitanju najviših ekoloških standarda i "najviše dodate vrednosti ovog projekta".
"Isti ovakav projekat inaugurišemo u Nemačkoj, Španiji, Finskoj...To radimo na odgovoran način, uz snažne zahteve za socijalno prihvatanje, transparentnost i poštovanje najviših standarda", rekao je Šefčovič.
Šolc je, upitan kako gleda na komentare da će EU zarad zelene agende žrtvovati jednu teritoriju, rekao da su u njihovim zakonima formulisani snažni propisi za zaštitu životne sredine, jer im je cilj da 2025. posluju na klimatski neutralan način.
"Ovo što radimo traži isto postupanje prema rudama kao u Nemačkoj. Moramo svi zajedno uspeti u tome. U našim zemljama težimo najvišim standardima, da bismo i ostatku sveta pokazali da je to moguće", rekao je Šolc.
Šefčovič je istakao da niko na svetu nema "snažniju evidenciju održivosti od EU" i EU će poštovati najviše standarde.
"U praksi, prvo i pre svega, ako je reč o kritičnim sirovinama, najsveobuhvatniji propis je upravo stupio na snagu prošle godine, i EU ima najoštriji regulatorni okvir na svetu. Na primer, svaka baterija ima digitalni pasoš iz koga se može videti kakav je karbonski otisak, jesu li ispunjeni najviši standardi, kakvi su standari za recikliranje, da li su ljudi u lancu vrednosti bili tretirani dostojanstveno...", nabrojao je on.
Vodiće se računa da ne bude zagađenja izvora pijaće vode i da ne bude rezidua koje će uticati na zagađenje, dodao je Ševčovič, poručujući da je Srbija najnaprednija u pripremama za ovaj projekat, na šta je Vučić zahvalio prethodnim vlastima "jer je Rio Tinto već 23 godine u Srbiji".
"Ne mislim da je iko na svetu u tome bolji postoji od EU i Nemačke i zato verujem u njihove čvrste garancije. Ne bih da pričam kolike bismo penale plaćali da smo ovo uništili", rekao je predsednik Srbije.
Vučić je rekao da Srbija uvek poštuje sve pravne procedure i volju naroda. Odgovarajući na pitanje šta to nudi EU, a ne nudi Kina, Vučić je rekao da su odnosi dve zemlje dobri, ali da je ovaj projekat obećan EU.
"Mi ovaj projekat radimo sa Evropljanima i može ceo svet da se okrene, to se neće promeniti", istakao je srpski predsednik, dodajući da je teritorija na projektu Jadra 70 puta manja od Borskog basena od koga živi ceo istok Srbije.
"Veliki iskorak Srbije"
On je naglasio da se partneri iz EU i Nemačke slažu da je puna zaštita životne sredine prioritet.
"Bez pune zaštite ljudskog života i prirode neće biti projekta, a znamo da će ga biti upravo zato što u Srbiju dovodimo najbolje iz Evrope i sveta da nam pomognu u tome", istakao je Vučić.
Kada se u Srbiji budu proizvodile baterije uveren sam da ćemo moći da imamo više fabrika, naveo je predsednik Srbije, dodajući da Evropu moli da pomogne kod otvaranja fabrike katoda i litijuma.
Nemački kancelar Olaf Šolc dodao je da smatra je projekat "Jadar" dobar za Srbiju.
"On stvara nove potencijale lanca vrednosti, obezbeđuje potencijale za otvaranje novih radnih mesta, povezuje Srbiju sa budućnošću mobilnosti koja mora raditi bez emisija CO2, odnosno bez posledica na životnu sredinu", rekao je Šolc.
Litijum je, naglašava, za to nezamenjiv, a Srbija u tome igra ključnu ulogu kao partner EU.
"Minimalne su posledice po životnu sredinu. Moguće su, ali se ne dešavaju svugde", uverava Šolc.
Nemačka nije tu samo da da podsticaje, već će sve vreme biti tu u procesu, i uraditi sve da bi se ispratili standardi zaštite životne sredine.
"Srbija pravi iskorak da zauzme centralnu ulogu u evropskoj ekonomiji", ocenio je evropski komesar za međuinstitucionalne odnose i strateško predviđanje Maroš Šefčovič.
On priznaje da postoje investitori koji samo brinu o uzimanju energenata, ali tvrdi da pristup Evrope nije takav.
"Baš kao što je predsednik tražio ističući svoju viziju ovog projekta, mislim da ako sagledamo nivo napretka ovog projekta, možete biti prvi u Evropi", rekao je zvaničnik EU.
EU želi da projekti budu bezbedni čisti i donose benefite za lokalne zajednice tako da su doneta jasna pravila koja se odnose recimo na zaštitu vode ili rukovanje otpadom.
"Želimo da se Srbija pridruži EU što pre. Vidimo vas, želimo vas u Evropskoj uniji i projekt kakav je ovaj će samo ubrzati ceo proces", istakao je zvaničnik EU.
Šefčovič je dodao da će zbog novog strateškog partnerstva Srbi "uživati benefite što su deo ove porodice". Sa 1,5 milijardi evra, Srbija dobija najviše sredstava i Srbija može da oseti prednosti pridruživanja pre nego što se zaista pridruži, ocenio je on.
Šta je potpisano?
Ministarka rudarstva i energetike Srbije Dubravka Đedović Handanović i potpredsednik Evropske komisije i evropski komesar za međuinstitucionalne odnose i strateško predviđanje Maroš Šefčovič potpisali su memorandum o razumevanju o kritičnim sirovinama između EU i Srbije.
Potpisano je i Pismo o namerama o razvoju lanca vrednosti e-mobilnosti u Republici Srbiji.
Obraćanje ministra Malog
Ministar finansija Siniša Mali je istakao da je projekat o kome će se danas govoriti razvojna šansa za našu zemlju.
"Ova poseta je za nas, kao i za celu Evropsku uniju od velikog značaja. Srbija je danas ekonomski jaka i stabilna. U prvom kvartalu ove godine bili smo najbrže rastuća ekonomija u Evropi sa stopom rasta od 4,7 odsto. Želja nam je da do kraja godine imamo stopu rasta BDP-a između 3,8 i 4 odsto. Da budemo među pet najbrže rastućih ekonomija u Evropi", naveo je Mali.
