Srbija i Balkan
Ne mogu bez ucena: Brisel poručio da BiH neće dobiti novac iz Plana rasta za Zapadni Balkan
Od obećanih desetina miliona evra bespovratne pomoći BiH iz Plana rasta za Zapadni Balkan, za sada nema ništa. BiH je ispunila 110 od 113 reformi, ali Briselu to nije dovoljno
Zvanični Brisel uslovio je davanje 70 miliona evra BiH, koliko iznosi prva tranša iz Plana rasta za Zapadni Balkan, sve dok se u potpunosti ne usaglasi Reformska agenda koju je pred domaće vlasti postavila Evropska komisija, potvrđeno je za RTRS u Delegaciji Evropske unije u BiH.
BiH je ispunila 110 od 113 reformi, međutim to nije dovoljno. Traži se pristanak vlasti Republike Srpske na ukidanje entitetskog veta u institucijama BiH, uvođenje kol centra na nivou BiH i popunjavanje Ustavnog suda. Iz Srpske kažu da su zahtevi Brisela neprihvatljivi, jer to predviđa njeno ukidanje.
Planom rasta EU zemljama Zapadnog Balkana namenjeno je ukupno šest milijardi, od čega je za BiH dve milijarde evra. Trećina su bespovratna sredstva, a dve trećine krediti.
Od obećanih desetina miliona evra bespovratne pomoći BiH iz Plana rasta za Zapadni Balkan, za sada nema ništa. Evropska komisija ih uslovljava ukidanjem entitetskog veta u Savetu za državnu pomoć i Konkurencijskom savetu BiH. Republika Srpska, odnosno njeni predstavnici u zajedničkim institucijama ne pristaju da ponište mehanizam koji štiti Srpsku. Brisel je 16. jula obavešten da nije usaglašena Reformska agenda, kao preduslov za dobijanje 70 miliona evra.
"Prva tranša biće isplaćena tek kada Evropska komisija i BiH usaglase Reformsku agendu. Za razliku od drugih partnera u regionu BiH neće dobiti prvu, bezuslovnu ratu predfinansiranja u vrednosti od sedam odsto predviđenu za isplatu nakon letnjeg perioda, čime se propušta značajna mogućnost finansiranja", stoji u odgovoru iz Delegacije EU za RTRS.
Usaglašavanja Reformske agende za dobijanje ukupno milijardu evra iz Plana rasta za Zapadni Balkan nije bilo lako, u početku bilo je čak 40 problematičnih mera, svelo se na tri. Ključna je zahtev za ukidanje entitetskog veta, u dve institucije BiH kao najava mnogo goreg scenarija.
"Njihovo traženje da se odustane od entitetskog glasanja na nekim telima na nivou BiH je neprihvatljivo, jer je to prejudiciranje strukture koja bi otišla dalje do odlučivanja u parlamentu BiH. Oni su verovatno hteli da vide da li mogu na mala vrata da uvuku takvu vrstu glasanja, mi smo to odbili", rekao je predsednik Republike Srpske Milorad Dodik, podseća RTRS.
Zvanični Brisel nikada nije zadovoljan, obećavali su početak pregovora čim BiH usvoji potrebne zakone, kada je to urađeno dobijen je samo kandidatski status bez datuma.
"Mamili" su nas, kažu, parama iz Plana rasta za Zapadni Balkan samo da usvojimo budžet, kada je usvojen, uslovljavanja su nastavljena.
"Kada su mnogi evropski zvaničnici dolazili ovde ili slali poruke iz Brisela, rekli su: "Vi usvojite budžet i nemojte da brinete, biće prosleđena tranša". To govori o jednom političkom pritisku i potrebi EK da određena politička pitanja definiše ovde kroz uslovljavanja", rekao je Staša Košarac, zamenik predsedavajuće Saveta ministara.
Osim ukidanja entitetskog glasanja u institucijama BiH, Republika Srpska ne pristaje na uvođenje kol centra na nivou BiH i popunjavanje Ustavnog suda uz ostanak stranih sudija. Iz Srpske podsećaju da je rešavanje statusa stranih sudija evropska obaveza BiH iz 14 prioriteta, stoga je čudno što Brisel traži da ostanu.
"Mi hoćemo da realizujemo 14 preporuka EK, a u njima piše da se mora rešiti pitanje Ustavnog suda", naveo je Dodik.
