Srbija i Balkan
Četiri godine od avgustovskih promena: Srbi konačno u Vladi Crne Gore
"Ako poredimo ovaj trenutak sa bilo kojim od 2006, 2020. godine, onda je sadašnje stanje neuporedivo bolje kada govorimo o statusu, o pravima srpskog naroda u Crnoj Gori", kaže analitičar Vladimir Pavićević
Te noći, 30. avgusta 2020. godine, nedelja je bila, parlamentarni izbori u Crnoj Gori tek završeni, a ishod već poznat. Kratko je trajala nada da će pobednici iz srpskih partija, oni koji su poslednjih godina hapšeni, prebijani, gaženi, uz ostali deo dotadašnje Milove opozicije, biti deo nove Vlade Crne Gore. Bilo je nade tek dok u "plavoj sali" Srpske kuće u centru Podgorice nije progovorio budući mandatar i premijer Zdravko Krivokapić i dok nije saopštio da će novu vladu Crne Gore činiti – eksperti.
Pobednici, okupljeni u "plavoj sali" oko Krivokapića na trenutak su se zgledali, napolju u opštem slavlju, dok su bulevarima Podgorice kružile kolone vozila onih koji su do juče istim ulicama pešačili u litijama. Ljudi su već počeli da se pitaju – za koga su, u stvari, glasali tog dana. Za Milana, Andriju, ili za – eksperte?
Četiri godine kasnije, Srbi konačno ulaze u novu, rekonstruisanu Vladu Crne Gore, koju predvodi Milojko Spajić iz Pokreta Evropa sad, koji tog 20. avgusta 2020. i nije bio akter izbornog procesa. Milun Zogović i Maja Vukićević iz Demokratske narodne partije Milana Kneževića idu na mesta potpredsednika, odnosno ministarke saobraćaja, Budimir Aleksić, Slaven Radunović i Simonida Kordić iz Nove srpske demokratije biće na mestima potpredsednika Vlade, odnosno ministara prostornog planiranja i turizma.
"Ulazak Srba u novu, rekonstruisanu Vladu Crne Gore važan je sa političke tačke, ali još važniji sa psihološke. Danas razbijamo ogromnu psihološku barijeru pred kojom smo bili godinama, prelazimo preko praga. Predstavnici političkih partija Srba u Crnoj Gori, konačno su, prvi put posle 2006. godine i referenduma, odvajanja Crne Gore od Srbije, deo izvršne vlasti. Naši ljudi, mnogi od njih nikli na litijama, konačno će moći, i posredno i neposredno, iznutra, da vide kako funkcioniše Vlada, da budu deo vlasti, što je važno i za buduće izbore i buduće procese", kaže za RT Balkan jedan od Srba iz Podgorice, dugogodišnji učesnik litija, borbi za prava Srba u Crnoj Gori.
"U izvesnoj meri žalosti, duh činjenica da politički predstavnici Srba iz Crne Gore, koji su u najvećoj meri razvlastili režim Mila Đukanovića i njegovu Demokratsku partiju socijalista, tek danas, dakle, četiri godine nakon velikih demokratskih promena, postaju deo vlasti u Crnoj Gori. Međutim, gotovo istorijsku dragocenost ovog trenutka predstavlja izlazak iz višedecenijskog stanja političkog aparthejda i sistemske diskriminacije, koju je srpski narod u Crnoj Gori trpeo zajedno sa svojim predstavnicima", kaže u razgovoru za RT Balkan Stefan Sinanović, književnik i kolumnista iz Crne Gore.
To je, nastavlja Sinanović, "višestruko značajno ne samo na simboličkom nivou – gde se konačno Srbima 'priznaje' elementarno i demokratsko pravo na participiranje u političkom životu zemlje u kojoj čine više od trećine stanovništva – već i u smislu ostvarivanja svojih drugih prava koja su dugo vremena egzistirala skrajnuta u fusnoti, ili bila ugrožavana na različite načine".
"Naravno, suprotno često nezgrapnim i u potpunosti deplasiranim tezama opozicije, na ovaj način se postiže i osnaživanje političkog pluralizma i demokratičnosti, važno za sve građane Crne Gore, a ne samo za one srpske nacionalnosti. U tom smislu ohrabruje ovaj iskorak u poglavlje crnogorske istorije koje će, valjda, biti otvorenije i inkluzivnije za sve njene stanovnike, a suživot održiviji. Ti će demokratski procesi, u budućnosti, valjda samo intenzivirati", zaključuje Sinanović.
Po mišljenju Vladimira Pavićevića, političkog analitičara iz Podgorice, "rekonstrukcija Vlade, i ranije nego što je to bilo predviđeno koalicionim sporazumom, dobar je potez".
"Mislim da postoji jedan razlog koji je sve aktere usmerio ka ovoj odluci, a to je da ova Vlada bude stabilnija, da ima snažniju podršku u Skupštini i da pokuša da potraje što je duže moguće. Sama rekonstrukcija, ulazak političkih autoriteta iz srpskih stranaka je dobar potez, to je trebalo da se desi još 30. avgusta, ali tada nije bilo volje da se napravi takav dogovor. Četiri godine kasnije to se međutim i ostvarilo", kaže Pavićević.
Po njegovom mišljenju, "ono što možda pravi dilemu kod dela javnosti", jeste odluka Milana Kneževića da ne bude u rekonstruisanoj Vladi.
"To je poruka da on, moguće je, ima neku vrstu sumnje oko toga šta šta će biti program i šta će biti potezi te Vlade i to je neka vrsta otklona da se, u neku ruku, bude oprezno oko procenjivanja dometa nove Vlade", kaže Pavićević.
Odgovarajući na pitanje koliko ulazak Srba u Vladu Spajića može da donese neke suštinske promene u Crnoj Gori, Pavićević podseća da je 30. avgust sam po sebi doneo novu situaciju da Srbi nisu više diskriminisani u Crnoj Gori, a da onda malo-pomalo počinju da utiču na političke procese u toj državi.
"Imamo činjenicu da je pre dve godine potpisan Temeljni ugovor sa SPC, to je odluka jedne od tridesetoavgustovskih vlada, koja je snažno učvrstila jednu organizaciju koja se tiče prava Srba i srpskog naroda i kulture srpskog naroda. Od 30. avgusta do danas mi imamo niz poteza koji vode ka normalizaciji prilika i što se tiče statusa Srba u Crnoj Gori i to što sada imamo autoritete koji dolaze iz srpskih političkih stranaka, da budu članovi Vlade, samo je još jedna od dobrih stvari koje je doneo 30. avgust", reči su Pavićevića.
Hoće li 23. jul 2024. godine, ulazak predstavnika srpskih stranaka u Vladu Crne Gore biti istorijski dan za ovu državu, još je jedno od pitanja na koja sa različitih polova političke scene stižu različiti odgovori.
"Istorijski dan za Crnu Goru bio je 30. avgust 2020. godine. Istorijski dan bio je i pobeda na predsedničkim izborima, i to ubedljiva, kandidata koji se suprotstavio Milu Đukanoviću. To su istorijski datumi koji su omogućili da u Crnoj Gori imamo politiku koja se vodi, a koja ne ide kontra onoga što je interes srpskog naroda. Ima pojedinaca, grupa, koji su nezadovoljni odlukama Vlade Crne Gore, brojnim odlukama, ali, ako poredimo ovaj moment sada sa bilo kojim momentom od 2006, 2020. godine, onda je sadašnje stanje neuporedivo bolje, kada govorimo o statusu, o pravima srpskog naroda u Crnoj Gori", kaže Pavićević.
Osim predstavnika srpskih političkih partija, u rekonstruisanu Vladu Crne Gore ulazi i šestoro predstavnika Bošnjačke stranke (BS). Podgoričke "Vijesti" danas su, pomalo zajedljivo, primetile da će u situaciji kada će Vlada imati 31 člana, u sali za sednice, prema sadašnjem rasporedu biti – jedna fotelja manjka.
"Tačno je da će to biti jedna glomazna Vlada. Ne znam da li u Evropi imamo takav slučaj. Ovo je mala država, mogla bi da funkcioniše i sa desetak ministarstava, ali politički uslovi su takvi da je ovo što je dogovoreno kompromis koji je omogućio da pojedini politički akteri funkcionišu i izvršnoj vlasti", kaže Pavićević.
Za njega, veoma je značajan i ulazak Bošnjačke stranke u Vladu Crne Gore.
"To je još jedan znak da Milov DPS postaje sve usamljeniji kada je reč o potencijalnim savezništvima te stranke. Imamo situaciju da je pre nekoliko sedmica i Duško Marković izašao iz DPS, formirao svoju stranku. Ovaj potez BS može se posmatrati kao neka vrsta distance od DPS-a i sada imamo Milov DPS koji ostaje sam na političkoj sceni. To je u neku ruku i logično jer je Milov DPS jedna ekstremna, radikalna, a pojedini teoretičari politike u Crnoj Gori kažu i kriptofašistička stranka, te je prirodno da kako vreme odmiče, a oni ne menjaju svoju doktrinu i pristup politici, da je sve manje ljudi zainteresovano za komunikaciju sa njima", zaključuje Pavićević.
