130 godina od rođenja Gavrila Principa: Šta je Pupin govorio o Austrougarskoj i Sarajevskom atentatu

Vest da je Gavrilo Princip ubio prestolonaslednika Franca Ferdinanda u Sarajevu brzo je obišla zemaljsku kuglu i stigla u Ameriku. Mihajlo Idvorski Pupin još brže je reagovao. U govoru na Vidovdan 28. juna 1914. u Univerzitetskom klubu u Njujorku, objasnio da je represivna vladavina nad srpskim narodom u okupiranoj Bosni glavni krivac i vinovnik tragedije i atentata u Sarajevu.

Pre tačno 130 godina, 25. jula 1894, rođen je Gavrilo Princip.

Baš na Principov rođendan pre 110 godina, Pupin je, u "Indipendentu", još podrobnije objasnio da je Sarajevski atentat poslednji čin drame koja je počela austrougarskom aneksijom Bosne i Hercegovine. Pripajanje BiH, po njegovim rečima, kao i represivna politika prema Srbiji, morali su da dovedu do "eksplozije".

Povodom ultimatuma koji je postavljen Srbiji, Pupin je dopisniku "Njujork tajmsa" izjavio da je Austrougarska agresor koji koristi priliku za pripremanje rata. Osudio je 26. jula zapadne sile koje su joj dozvolile da vrši nasilje nad Srbijom. Tada je zaključio da će u Evropi izbiti Veliki rat i da će se u njemu naći sve evropske zemlje.

I narednih meseci, izjave poznatog naučnika i profesora sa Kolumbije, objavljivane su u "Njujork tajmsu". On je upozorio da su Francuska, Engleska i Rusija morale da spreče germanski prodor na istok.

Kada je u Evropi počeo Prvi svetski rat, Pupin je u zgradi njujorške Opere organizovao veliki zbor Južnih Slovena i energično govorio o austrougarskoj politici prema Srbiji, nazivajući je "zločinačkom i kriminalnom".

Pored Srba, zboru su prisustvovali Česi i Grci, ređali su se govornici, pevale nacionalne himne i uzvikivale osude na račun Austrougarske. Pupin je u svom govoru naglasio da je Austrougarska, po svojim shvatanjima i ponašanju, "pokvarena" i da nije poštovala svoja obećanja, a postupci prema Srbiji su "najbolji dokaz njene pokvarenosti". On je pozivao da se daju prilozi za postradale u otadžbini i sam je uputio prilog srpskom Crvenom krstu od 20.000 dolara (3. septembra 1914), što bi danas iznosilo preko 600.000 dolara.

Još tokom Balkanskih ratova, Pupin je javno istupao protiv Turske imperije, a posle  je nastavio bitku u medijima protiv Austrougarske i isticao da je njen uticaj na Balkanu mrtav i da će svaki pokušaj da se obnovi biti osuđen na propast. Upozoravao je na pretnju od Austrougarske i predviđao da će, ukoliko pokušaju da napadnu Srbiju, doživeti istu sudbinu kao Turska.

Na stranicama "Njujork tajmsa", Pupin je vodio oštru raspravu sa austrougarskim ministrom Aleksandrom, grofom od Hojosa (Ludwig Alexander Georg Graf von Hoyos), koji je često omalovažavao Srbe i Srbiju kao zaostale, tvrdeći da je po zapadnu civilizaciju opasan uticaj ruskog cara na pravoslavnu crkvu.

RT Balkan potvrđuje: Pupin i Tesla nikada nisu bili u svađi

Pupin mu je odgovorio oštrim demantijem, rekavši, između ostalog, da u Srbiji ne postoji siromaštvo, što potvrđuje činjenica da iz nje nema iseljavanja i da u Americi ima sâmo pet stotina iseljenika iz Srbije. Za razliku od toga, siromaštvo je u Ameriku oteralo skoro milion Južnih Slovena iz Dalmacije, Hrvatske i Bosne i Hercegovine, koji su bili pod vlašću Austrougarske. Ti krajevi su gotovo ostali bez muške populacije.

Upozoravao je američko javno mnjenje na opasnost koja preti Evropi i svetu. Objašnjavao je da bi rat koji izazivaju Austrougarska i Nemačka trebalo da spreče Amerika i Engleska. Uspeo je da objasni austrougarske namere bolje nego zvanična srpska diplomatija.

Pupin je i danas inspirativan za geopolitičke teme jer je pisao kako su se Germani 40 godina spremali za Prvi svetski rat i kako je Amerika postala dominantna imperija razvojem tehnologije, telegrafije, telefonije, automobilske, avionske, filmske i vojne industrije. 

Kada se govori o Gavrilu Principu, i danas se prećutkuju mnoge važne istorijske činjenice, od toga da je u BiH, u njegovo vreme, postojala tipična kolonijalna vlast Austrougarske koja se ponašala kao britanska kolonijalna uprava u Indiji ili belgijska u Kongu i da je atentat bio čin borbe jednog hrabrog mladića za slobodu.  

Sam Princip je na suđenju rekao da je počinio atentat iz osvete zbog povređenih socijalnih i nacionalnih prava južnoslovenskih naroda u Austrougarskoj. On je hteo da se osveti zbog socijalne bede u kojoj austrougarske vlasti drže seljake, čijem društvenom miljeu je i sâm pripadao. Princip je bio mlad čovek koji je živeo u represivnom režimu koji zatire kompletno istorijsko i kulturno nasleđe cele jedne nacionalne zajednice, zarad ostvarenja svojih kolonijalnih ciljeva.

Ali, Srbi nisu bili usamljeni u borbi protiv Austrougarske.

Podsetimo se Guljema Oberdana  koji je u Trstu 1882, pokušao da ubije Franca Jozefa, ali nije uspeo i likvidiran je u pokušaju. On se zalagao za slobodu i ujedinjenje italijanskog naroda. Posle neuspešnog atentata, car je vladao još 35 godina, ali nikada više nije posetio Trst. "Himna Oberdanu" bila je jedna od najomiljenijih borbenih pesama koju su pevali Italijani tokom Prvog svetskog rata. On je proglašen za nacionalnog heroja, a spomenici njemu u čast nalaze se širom zemlje.

Dogodilo se i ubistvo austrougarske carice, supruge cara Franca Jozefa, Elizabete, čuvene hladnokrvne Sisi, koju je ubio italijanski revolucionar, anarhista Luiđi Lučeni. Atentat se odigrao na obali Ženevskog jezera 1898, a Lučeni je uhapšen i osuđen na doživotnu robiju. Vlastima je rekao da je anarhista koji je došao u Ženevu sa namerom da ubije bilo kog suverena kao primer drugima.

U nizu atentata koji su se tih godina dogodili širom Evrope, kralja Aleksandra Karađorđevića  brojni istoričari smatraju poslednjom žrtvom Prvog i prvom žrtvom Drugog svetskog rata.