Srbija i Balkan
RT Balkan istražuje kakvo je zaista stanje u srpskim porodilištima
Porodiljama i trudnicama najviše smeta to što ne dobijaju dovoljno informacija i, kako je navedeno u istraživanju, medicinski radnici često ne traže saglasnost za postupke. S druge strane većina njih najbolje ocenjuje upravo lekare i babice
Nepostojanje ili neispravnost klima uređaja u danima ekstremnih vrućina, vratili su srpska porodilišta i uslove u njima u centar pažnje javnosti.
Pored gorućeg problema - deficita lekarskog osoblja, pre svega anesteziologa, ginekologa i sestara - zbog čega se žene često osećaju kao da su na pokretnoj traci, trudnice i porodilje žale se i na "akušersko nasilje".
Ipak, u anketi koji je sproveo portal "Bebac", a u kojoj je učestvovalo 13.000 žena, ispitanici su najbolje ocene dali upravo osoblju- doktorima i babicama. Najlošije ocenjuje higijenske uslove i stanje u porodilištima.
Kakva je zaista situacija u srpskim porodilištima?
Odgovor na ovo pitanje veoma je teško dati jer je stanje veoma različito u bolnicama širom Srbije.
Sudeći prema istraživanju Populacionog fonda Ujedinjenih nacija (UNFPA) porodiljama i trudnicama najviše smeta to što ne dobijaju dovoljno informacija i, kako navode, medicinski radnici često ne traže saglasnost za postupke. Sve to, kako je navedeno, "za posledicu ima narušavanje dostojanstva i privatnosti".
"Ispitanice su ocenile da su komunikacijom sa zdravstvenim radnicama i radnicima vrlo (26,4%) i sasvim zadovoljne (33%). Ali, za vreme pandemije (58,8%) žena je prijavilo nedostatak jasne ili efikasne komunikacije. Dve trećine žena se žalilo da nije dobilo epiduralnu anesteziju, a često nisu ni obaveštene da li im je stimulacija (indukcija) uopšte data. Pominje se veoma visok procenat primene epiziotomije, kao i 'muževljevog čvora' – što podrazumeva vraćanje vagine u stanje pre porođaja", navodi se u ovom istraživanju.
Porodilje su navele i da, i kada dođe do verbalne komunikacije, uglavnom je reč o upućivanju neprijatnih i neprimerenih komentara i ponašanja. Smeta im i česta smena osoblja, kao i prisustvo "velikog broja nepoznatih osoba na porođaju".
Nije jasno na koje nepoznate osobe se tačno misli, ali u nekim beogradskim porodilištima studenti i đaci dolaze na praksu koja podrazumeva i prisustvo porođaju.
"Prisutni su i izraziti nedostatak empatije, odsustvo podrške i osetljivosti, kao i grublji tretmani, primeri eksplicitnog verbalnog i fizičkog nasilja - od toga da su porodilje nazivane razmaženim, vređanja na osnovu fizičkog izgleda, do udaraca", ističe se u studiji i primećuje još jedan zabrinjavajući fenomen - da je polovina uzorka navela da je imala "vezu" u porodilištu.
Inače, reč je o studiji sprovedenom za vreme i posle epidemije koronavirusa, od 2020. do 2023. godine, a koja govori o iskustvima oko 150 žena koje su se porodile u pet gradova: Beogradu, Novom Sadu, Novom Pazaru, Čačku i Nišu.
Od 59 državnih porodilišta u obzir je uzeto pet ustanova, jer se u njima porodi više od trećine žena u Srbiji.
Jelena Nikolić, urednica portala "Bebac", kaže da su 2019. sproveli istraživanje nad 13.000 trudnica i porodilja.
"Najbolje su bili ocenjeni doktori i babice, a najlošije higijenski uslovi i stanje u porodilištima. Leti se žene žale na neispravne klime, njihovo nepostojanje ili delimično hlađenje određenih prostorija. Zaista smo tim povodom dobili puno žalbi, puno emotivnih izjava. Žene ne mogu da doje bebu jer lije voda sa njih. Neke od njih su nam rekle da ne znaju šta da rade, da sede na hodniku i plaču, da jedva dišu. Nije to slučaj samo u GAK 'Narodni front''", već i u porodilištima u Smederevu, Kikindi, Nišu, Novom Pazaru, Šapcu, Novom Sadu u Betaniji", ispričala je ona.
Iz "Bebca" naglašavaju da porodilje zimi najviše ističu drugi problem - neuslovne toalete.
"Zimus smo imali snimak toaleta iz Višegradske, zaista izgleda neugledno. Žene ne mogu normalno da idu u toalet, a imaju izvršenu epiziotomiju. Sve to može da bude zaista neprijatno", dodaje ona i potvrđuje da su najveće zamerke ipak bile na nedavanje informacija nakon porođaja kada je stanje bebe u pitanju.
Takođe, podseća da je godinama prisutan i problem neadekvatne ishrane.
"To smo već toliko puta pominjali, da smo oguglali na tu viršlu kao simbol naših porodilišta. Ali, to je sve minorno i banalno, jer za koju godinu neće imati ko da nas porađa. Nema lekara i babica, odlaze u inostranstvo, već odavno imamo manjak anesteziologa. Žene idu kao na traci, nema kreveta, apartmana, dovoljno mesta. Nijedan epidural nije dat za vreme korone u Betaniji niti u Novom Pazaru. Ne smemo zaboraviti i nedostatak empatije i dostojanstva, ponašaju se prema ženi na porođaju kao da je komad mesa", kaže Nikolić i naglašava da se na propuste ukazuje sa samo jednim ciljem - da se kreiraju bolji uslovi.
Advokat Marina Mijatović iz pravnog tima koji je formiran kako bi pomogao oko 200 žena koje su prijavile akušersko nasilje, ističe da u okviru zdravstvene ustanove ne postoji nijedan organ koji može da pruži pravnu zaštitu pacijentima.
"Do 2013. godine imali smo Zaštitnika pacijenta pri domovima zdravlja i bolnicama, ali to nije funkcionisalo jer je njegova uloga bila da štiti i ustanovu i pacijenta, što je, naravno, nemoguće. Posle smo dobili Savetnika za zaštitu prava pacijenata, to je advokat koji radi van zdravstvene ustanove, pri lokalnim samoupravama, a svaka opština mora da ima i Savet za zdravlje, što je zakonska obaveza. Međutim, niko ne zna šta ti ljudi rade i kakva im je praksa, pre svega jer se i ne zna da postoje", započinje ona.
Naglašava da su, nakon što su videli da postoji sistemski problem, 2022. formirali pravni tim i dali preporuke da se formiraju komisije, radna tela i neki oblik nadzora.
"Pisali smo ministarstvu, Lekarskoj komori, Zaštitniku građana, Narodnom frontu i Višegradskoj, KBC Niš i sl. Nikakav odgovor nikada nismo dobili, poverenica je jedino odreagovala u svom izveštaju, u kom je napisala da postoji problem i dala preporuke ministarstvu...", otkriva ona i dodaje da nema podatak koliko se trenutno postupaka vodi pred srpskim sudovima.
Dr Borislav Antonijević iz GAK "Narodni front" kaže da je ta ustanova odlično opremljena i da bi voleo da su sva porodilišta u Srbiji poput te bolnice. Ipak, on naglašava da je prioritet imati najbolje ljude.
"Mi moramo da izađemo iz matriksa da su za sve krive strane agende, da mi sebe pogledamo u oči i zapitamo se šta, kako i gde radimo. Na čelu zdravstvene institucije mora da bude vrhunski medicinski stručnjak i vrsni organizator, jer ljudi pogrešno određuju smene na odeljenjima i broj dežurnih lekara i specijalizanata. Zaboravili smo na one osnovne osobine a to su empatija i poštovanje, izgubili smo je u borbi za sticanjem. Prioritet nije da imaš sve, nego da budeš zdrav, prioritet nije da imaš najbolju opremu, nego da imaš najbolje ljude", primećuje naš sagovornik.
Antonijević upozorava da se kontinuirano smanjuje broj zdravstvenih radnika.
"Ljudi su nezadovoljni i odlaze iz zemlje, a mladi lekari su potpuno nezainteresovani za posao, uče nešto što sutra mogu da naplate. Osnov našeg rada mora da bude da pomažemo ljudima, što mnoge sjajne kolege i rade, a sve ostalo će potom doći", kaže on i poručuje da ne smemo da imamo nijedan negativan primer u porođajnoj sobi.
Ministarstvo zdravlja do objavljivanja ovog teksta nije odgovorila na pitanja naše redakcije.
