Objavom rata Srbiji 28. jula 1914. otpočeo Veliki rat, Ristić: Sećajmo se junaka i stradalnika

Ministar informisanja i telekomunikacija Dejan Ristić rekao je danas u Beogradu na obeležavanju 110 godina od napada na Srbiju i početka Prvog svetskog rata, da je taj rat procentualno odneo najveći broj žrtava, građana Kraljevine Srbije, ali i da ga karakteriše niz veličanstvenih pobeda koje je odnelo srpsko oružje i istinsko rodoljublje.

Sarajevski atentat povod, a ne uzrok

Objava rata Srbiji stigla je iz Beča 28. jula otvorenim telegramom, čime je otpočeo Veliki rat. Njegov bilans je 50 meseci ratovanja, oko 70 miliona mobilisanih vojnika, 20 miliona ranjenih i 10 miliona poginulih. Srbija je izgubila 62 odsto muškaraca od 18 do 55 godina, 53 odsto je poginulo, a devet odsto su ostali trajni invalidi.

Početku Velikog rata prethodio je Sarajevski atentat na prestolonaslednika Franca Ferdinanda, koji je, kako istoričari smatraju, bio povod, a ne uzrok početka Velikog rata. Velike sile su se već 15 godina spremale za rat.

Mesec dana nakon atentata usledio je ultimatum Austrougarske, a za Srbiju je neprihvatljiva bila tačka 6 u kojoj je Austrougarska zahtevala da se uključi u sudsku istragu celokupnog događaja.

Ugrožavanje nezavisnosti bilo je neprihvatljivo, iako je, oslabljena posle Balkanskih ratova, Srbija želela da izbegne sukob.

Austrougarska objava rata je stigla na apsolutno neočekivan način koji se kosio s tada važećim normama međunarodnog prava.

Objava rata je 28. jula stigla otvorenim telegramom pisanim francuskim jezikom kao zvaničim jezikom diplomatije tog doba, upućenim preko Bukurešta.

Već tim činom ona je prekršila Konvenciju o otvaranju neprijateljstava započevši rat nakon slanja ultimatuma umesto zvaničnog obrazloženja, i samom objavom rata otvorenim telegramom bez prethodnog upozorenja.

Šta se sve tražilo od Srbije u ultimatumu

Od Vlade Srbije se tražilo: prvo, da zabrani sve publikacije koje pišu protiv Austro-Ugarske i "svojom opštom tendencijom" ugrožavaju njen teritorijalni integritet.

Drugo, da odmah raspusti "Narodnu odbranu" i slična udruženja i da spreči da ona "nastave svoj rad pod drugim imenom i u drugom vidu".

Treće, da iz javne nastave u Srbiji izbaci sve ono što predstavlja propagandu protiv Austro-Ugarske.

Četvrto, da iz službe ukloni sve oficire i činovnike koji propagiraju protiv Austro-Ugarske, a čija će imena biti naknadno dostavljena.

Peto, da prihvati "saradnju organa carsko-kraljevske vlade u ugušivanju subverzivnog pokreta upravljenog protiv teritorijalnog integriteta Carstva".

Šesto, da otvori istragu protiv učesnika u Sarajevskom atentatu koji se nalaze na teritoriji Srbije i da prihvati da u ovoj istrazi učestvuju "organi koje bude delegirala carsko-kraljevska vlada".

Sedmo, da odmah uhapsi Vojislava Tankosića i Milana Ciganovića.

Osmo, da spreči "pomaganje nedozvoljene trgovine oružjem i municijom preko granice" i da "otpusti i strogo kazni" one pogranične organe koji su pomogli trojici atentatora da pređu granicu.

Deveto, da objasni izjave "srpskih visokih činovnika u Srbiji i u inostranstvu" s neprijateljskim sadržajem prema Monarhiji date posle 28. juna.

Deseto, da izveštava carsko-kraljevsku vladu o izvršavanju mera koje su zahtevane u prethodnim tačkama.

Srpska vlada se sastala iste večeri kad joj je uručen ultimatum i mogla je samo zaključiti da "ne ostaje ništa drugo nego da se gine" (ministar prosvete Ljuba Jovanović).

Ristić: Prvi svetski rat odneo najveći broj žrtava, građana Kraljevine Srbije

Ristić je podsetio da su u Beogradu u noći između 28. i 29. jula 1914. godine pale prve žrtve u Prvom svetskom ratu, koji je započet napadom Austrougarske na Srbiju.

"Prvi svetski rat je, kao što znate, procentualno odneo najveći broj žrtava, upravo građana, stanovnika Kraljevine Srbije. Ali je doneo i veličanstvene pobede u bitkama na Ceru, Kolubari, potom u borbama na Solunskom frontu i konačno oslobođenje zemlje" , rekao je Ristić.

Ristić je naglasio da to što je u Beogradu započeo i završio se Prvi svetski rat predstavlja "veliku vrednost" za našu istoriju, kao i veliku odgovornost za Srbiju.

"Stoga vas pozivam da svi zajedno čuvamo sećanje na junake i stradalnike iz perioda Prvog svetskog rata, da ponosno dižemo našu državnu zastavu, da sa ponosom slušamo i pevamo našu nacionalnu himnu, Bože pravde, i da učinimo sve što je do nas da i u ovim turbulentnim vremenima – 110 godina nakon izbijanja Prvog svetskog rata, kada se svet suočava sa brojnim oružanim sukobima, budemo dovoljno mudri, dovoljno odgovorni, da doprinesemo miru u svetu i da svedočeći o našem učešću u Prvom, ali i u Drugom svetskom ratu, damo doprinos u očuvanju mira u svetu", poručio je Ristić.

Ministarstvo informisanja i telekomunikacija i Ministarstvo odbrane zajedno su organizovali obeležavanje 110 godina od napada na Srbiju i početka Prvog svetskog rata, a tim povodom na platou ispod Brankovog mosta građanima je omogućeno da posete rečni monitor "Sava", brod sa kojeg su ispaljene prve granate na Beograd u Prvom svetskom ratu.

Rečni monitor "Sava" biće otvoren za građane, a ulaz za sve posetioce biti besplatan, dok će od 30. jula svakog dana u nedelji (osim ponedeljkom) od 10 do 17 časova ulazak na monitor biti moguć uz naplatu ulaznica.