Srbija i Balkan
Unesko i ugrožene srpske svetinje na KiM: Merilo prištinske verske tolerancije
Uopšte se ne može zamisliti da u dogledno vreme Dečani, Gračanica, Pećka patrijaršija i Bogorodica Ljeviška budu skinuti sa liste svetske baštine u opasnosti Uneska, čak i ako bi možda neko politički to želeo, kaže za RT Balkan Darko Tanasković
Pećka patrijaršija, Visoki Dečani, Gračanica i crkva Bogorodice Ljeviške ostaju na listi ugrožene svetske baštine, odlučio je Komitet za svetsku baštinu Uneska na 46. zasedanju u Nju Delhiju.
U odluci se ocenjuje da ova svetska kulturna dobra, među kojima su tri živa manastira Srpske pravoslavne crkve, zadržavaju ovaj status zbog političke nestabilnosti na Kosovu i Metohiji.
Odluka Komiteta Uneska pokazuje koliko su pohvale pojedinih zapadnih političara na račun Prištine za poštovanje ljudskih prava i verskih sloboda isprazne, dok ocena Fridom hausa da su verske slobode Srba naročito unapređene u prošloj godini u svetlu ovakve odluke postaje još apsurdnija.
Jer četiri srpske srednjovekovne svetinje na listi su ugrožene svetske baštine još od 2006, pri čemu je Bogorodica Ljeviška, i dalje opasana žičanom ogradom, dok Visoke Dečane čuvaju pripadnici Kfora - da pomenemo samo ono što bi čak i posmatraču iz "Fridom hausa" koji bi samo prošao pored njih trebalo da zapadne za oko.
O položaju i stanju ovih svetinja danas saznajemo i iz godišnjeg izveštaja od januara ove godine koji je Unesku podneo Republički zavod za zaštitu spomenika kulture, a koji se nalazi među materijalima sa poslednjeg zasedanja. U njemu se navodi da su tri manastira u dobrom stanju, sa očuvanim karakteristikama zbog kojih su stekli status svetske kulturne baštine, ali da veliki problem postoji sa prizrenskom crkvom Bogorodice Ljeviške.
Crkva koju su neki arhijereji SPC zvali srpskim Notr Damom, zapaljena je i teško oštećena u martovskom pogromu 2004. godine i te ožiljke nosi i dan-danas. Kako se navodi u izveštaju republičkog zavoda, njen izuzetni freskopis pokriven je čađu i prljavštinom, na njemu su tragovi granatiranja i paljenja koje je pretrpela tog 17. marta 2004.
Zavod konstatuje da zbog izuzetno teških političkih prilika ništa od radova na svetinji što je planirano za 2022. i 2023. godinu nije moglo biti obavljeno. A spisak planiranih radova je poduži - od onih na fasadi do priključenja na električnu mrežu.
Tokom 2023, na koju se dokument odnosi, bilo je 179 etnički motivisanih napada, od kojih 24 na srpsku kulturnu baštinu, dodaje se u izveštaju.
Jedan od bitnih činilaca da ova dobra dođu na listu svetske baštine u opasnosti od samog početka, odnosno od 2006. kada su tu uvrštena, jeste politička nestabilnost, kaže nekadašnji ambasador Srbije pri Unesku prof. dr Darko Tanasković za RT Balkan.
On napominje da o stepenu ugroženosti, najbolje svedoče uslovi koje treba ispuniti u pogledu stanja zaštite da bi kulturno dobro moglo biti skinuto sa liste ugrožene kulturne baštine. Odnosno, odsustvo istih u ovom konkretnom slučaju.
"Prvi preduslov je puna i stalna zaštita dobra u sigurnom i stabilnom političkom okruženju koji nije ispunjen. Drugi preduslov je dogovoreni srednjoročni plan restauracije fresaka (uključujući preventivni režim konzervacije) i konzervaciju i rehabilitaciju dobra ucelini. Trenutno je apsolutno nezamisliv srednjoročni plan restauracije fresaka, a da ne govorimo o restauraciji i konzervaciji ovih dobara u celini. Za to ne postoje ni minimalni uslovi", ističe naš sagovornik.
Treći uslov za skidanje dobra sa liste ugroženih je implementacija plana upravljanja dobrom, punog uspostavljanja bafer zona i granica dobra, uključujući njihovu pravnu zaštitu.
"Kako govoriti o bafer zonama i granicama dobra kada se tamo gradi put pored manastira Dečani, a imovina se vraća tek pod političkim pritiskom. A da ne govorimo o pravnoj zaštiti jer Nacrt zakona o kulturnom nasleđu tzv. Kosova je predviđao da su svi ti spomenici, ta kulturna dobra koja su u vlasništvu SPC u vlasništvu države Kosovo. Njihov elementarni pravni status nije utvrđen onako kako bi trebalo da bude", kaže Tanasković.
S obzirom na ove uslove i stanje na terenu, nekadašnji diplomatski predstavnik naše zemlje u Unesku ističe da se uopšte ne može zamisliti u dogledno vreme da ova dobra budu skinuta sa liste dobara u opasnosti iako bi možda neko politički to želeo.
Takođe, to je jedan od najjačih argumenata, kako kaže Tanasković, pred pokušajima Prištine da postane članica ove organizacije.
"Upravo zbog toga što je to konstatovano u okviru sistema međunarodne agencije Unesko u koji bi tzv. Kosovo želelo da uđe. Ukoliko na teritoriji te ne-države postoje ovako značajna kulturna dobra univerzalne vrednosti koja su stavljena na listu dobara u opasnosti to znatno snižava, pored ostalih činilaca, čini nemogućim prijem tzv. Kosova u Unesko", napominje Tanasković.
Pozitivno je to što je uočeno da su ova četiri kulturna dobra od najvećeg značaja ugrožena i što su stavljena na listu jer to u izvesnom smislu predstavlja određenu zaštitu za njih, dodaje naš sagovornik.
"Međutim, naličje te činjenice jeste da je koncentrisanje samo na ova četiri dobra, usmeravanje javne pažnje na njih, a u izvesnom smislu zanemarivanje svih ostalih kulturnih dobara ove vrste kojih ima na hiljade, u suštini stvar koja omogućava da u tihom procesu koji traje i ima nekoliko vidova i ispoljavanja sva ostala kulturna baština bude permanentno ugrožena. Trebalo bi stalno stavljati do znanja da je ukupno kulturno i duhovno nasleđe srpskog naroda na KiM ugroženo", zaključuje Darko Tanasković.
