Srbija i Balkan

Knežević: Neophodno regulisati dvojno državljanstvo sa Srbijom, nismo se odrekli sunarodnika

Zato kad neko želi da nas posipa pepelom genocida, prvo mora dobro da popeli sopstvenu glavu i da je sagne pred uspomenom nad preko 750.000 genocidiranih Srba, Jevreja i Roma u sistemu logora Jasenovac, poručio je lider DNP-a
Knežević: Neophodno regulisati dvojno državljanstvo sa Srbijom, nismo se odrekli sunarodnika© TANJUG/ MARKO ĐOKOVIĆ/

Predsednik Demokratske narodne partije Crne Gore (DNP) Milan Knežević je izjavio da ako rezultati popisa pokažu da je srpski jezik većinski u Crnoj Gori, treba pristupiti dopunama, a ne izmenama Ustava, tako što će pored crnogorskog i srpski jezik biti normiran kao službeni.  

"Svako ko osporava ovu legitimnu inicijativu u stvari se zalaže za lingvistički aparthejd. Naša je dužnost da pružimo institucionalni otpor svakom pokušaju prisilne nacionalne i identitetske asimilacije", rekao je Knežević u itervjuu za podgoričku "Pobjedu".

Lider DNP-a ističe da treba regulisati dvojno državljanstvo sa Srbijom.

"Smatramo da kroz međuvladine sporazume treba regulisati dvojno državljanstvo sa Republikom Srbijom u kojoj živi najmanje 300.000 naših sunarodnika koji vode poreklo iz Crne Gore kako bi na taj način poslali snažnu poruku da ih se nismo odrekli", poručio je Knežević.

On naglašava da parlamentarna većina ne planira promenu građanskog karaktera Crne Gore. "Eventualne promene Ustava treba da budu predmet dogovora parlamentarne većine i niko neka ne bude zabrinut da će njima biti promenjen građanski karakter države", naglasio je predsednik DNP-a.

Knežević, predsednik Skupštine Crne Gore Andrija Mandić i potpredsednik Vlade CG Aleksa Bečić proglašeni su nedavno nepoželjnima u Hrvatskoj, nakon što je u crnogorskom parlamentu usvojena Rezolucija o genocidu u sistemu logora Jasenovac, Dahau i Mauthauzen, a Knežević ističe da ne zna zašto bi bio ugrožen evropski put zbog izglasavanja Rezolucije o genocidu u Jasenovcu.

"Da li to znači da se genocid nad Srbima, Jevrejima i Romima nije dogodio u NDH ili sad evropski put podrazumeva da donesemo rezoluciju o Blajburgu? Posebno je simptomatično da sam kao jedini od osamdeset jednog poslanika u crnogorskom parlamentu stavljen na hrvatsku crnu listu", navodi Knežević.

On ističe da mu je na taj način ukazana dužna pažnja i dodeljena neslućena moć sive eminencije na čemu im je, kako kaže, "neizmerno zahvalan", kaže Knežević.

"Ako će se deo predstavnika hrvatske države bolje osećati što mi je zabranjen ulazak u Hrvatsku, onda mi je drago ukoliko sam im olakšao ove dane loše turističke sezone. Ovom prilikom, svakako želim da pozdravim onaj antifašistički deo Hrvatske koji mi je prethodnih dana slao poruke podrške izvinjavajući se zbog nesmotrenog i ličnog poteza ministra Grlića Radmana koji već duže vreme svojim stavovima provocira zvaničnu Crnu Goru. Njegov potez me ne može odvići od čitanja Kovačića, Ujevića, Cesarića, Goloba, Krleže ili slušanja 'Hladnog piva', Pavela, 'Parnog valjka', 'Atomskog skloništa'", kaže Knežević.

Tvrdi da je Rezolucija o genocidu u Jasenovcu, Dahauu i Mauthauzenu nastala kao prirodna, logička i politička posledica kontinuiranih pokušaja da se srpski narod, kao najstradalniji na Balkanu u 20. veku, predstavi kao genocidan.

"Posebno što su sponzori i kosponzori te ideje bile neke od država koje su sinonim za genocid i Holokaust. A da pri tom niko, skoro osamdeset godina od završetka Drugog svetskog rata, nije doneo rezoluciju o genocidu nad Srbima u NDH, Nemačkoj i Austriji. Zato kad neko želi da nas posipa pepelom genocida, prvo mora dobro da popeli sopstvenu glavu i da je sagne pred uspomenom nad preko 750.000 genocidiranih Srba, Jevreja i Roma u sistemu logora Jasenovac”, kazao je on.

Lider DNP-a naglašava da nije na njemu da procenjuje da li će Srbija doneti sličnu rezoluciju.

"Voleo bih da se to desi, ali ja sam poslanik u Crnoj Gori i nemerljivo mi je drago što smo prva država na svetu koja je pravim imenom genocida nazvala ono što se desilo u Jasenovcu", ističe Knežević.

image