Srbija i Balkan
Đaci Srbije opet ispod evropskog proseka u kreativnom mišljenju: Nisu samo oni krivi
Imamo izuzetno pametnu decu, ali je njima u školi dosadno. Profesori se ne trude da ih zainteresuju i učine predavanja interesantnim, da ih pokrenu", ističe psiholog Merica Buj Bjelorlić
Učenici iz Srbije su ispod proseka u kreativnom mišljenju, sa rezultatom od 29 ostvarenih poena od mogućih 60, i četiri boda manje od prosečnih 33, prema standardima Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj država (OECD).
Ovo pokazuje izveštaj poslednjeg PISA istraživanja 2022. godine, koji je prošle nedelje objavio Zavod za vrednovanje kvaliteta obrazovanja i vaspitanja, prenose "Večernje novosti".
Ispitivanje kreativnog mišljenja nema za cilj da izdvoji izuzetne pojedince, već da opiše u kojoj meri su đaci sposobni da kreativno misle, traže i iznose ideje, povezuju činjenice i znanje iz različitih predmeta.
PISA test za procenu kreativnog mišljenja imao je zadatke iz četiri različite kontekstualne oblasti - pisano i vizuelno istraživanje, rešavanje društvenih problema i naučnih problema. Rezultati pokazuju da su učenici generalno, na nivou celog PISA 2022. uzorka, najuspešniji u domenu pisanog izražavanja, a najmanje uspešni u vizuelnom izražavanju i rešavanju naučnih problema.
"Sve dok u našim školama bude osnovni način rada eks katedra, odnosno da nastavnik dođe, ispredaje lekciju i traži od učenika da je ponovi sledeći čas naučenu napamet, rezultati će biti loši", kaže Merica Buj Bjelorlić, direktor OŠ "Olga Petrov" i školski psiholog za "Večernje novosti".
Dodaje da će joj kolege verovatno zameriti jer malo je onih, kako kaže, koji žele nešto novo da uvedu da daju deci da nešto istraže i pripreme za sledeći čas, da napišu esej ili organizuju kviz za proveru znanja.
Na završnom testu najviše problema je sa razumevanjem pročitanog, jer "ništa ne čitaju". Postavlja se pitanje zašto profesori ne rade na tome? Sve se svelo na ocenu, koja nikada nije bilo merilo znanja. Imamo nikad više odličnih učenika i vukovaca, ali nikad manje znanja.
Test iz kreativnog mišljenja je imao šest nivoa znanja, dok se sedmi nivo odnosio na učenike čiji su rezultati ispod nivoa 1.
Prema objavljenim rezultatima, 12,4 odsto naših učenika bilo je na nivou 1 i 0,6 odsto niže od toga, dok je u OECD zemljama taj procenat iznosi 6,5 odsto na nivou 1 i 0,4 ispod njega.
Oko 65 odsto đaka iz Srbije je dostiglo osnovni treći nivo kreativnog mišljenja, što je statistički značajno manje u poređenju sa prosečnim rezultatom u zemljama članicama OECD-a (78,3 odsto).
Najbolja postignuća iz kreativnog mišljenja imalo je 17,4 odsto srpskih školaraca, što znači da su postigli nivo 5 ili 6 na PISA testu. I to je manje u odnosu na procenat učenika iz OECS zemalja koji iznosi 27 odsto.
Kako se objašnjava u izveštaju, na ovim nivoima đaci su "sposobni da stvaraju, vrednuju i unaprede kreativne ideje u različitim i kompleksnim zadacima, uključujući apstraktne zadatke koji sadrže dizajnirane ili ograničene, odnosno nepoznate scenarije koji zahtevaju kreativna rešenja naučnih i društvenih problema". U svakoj trećoj zemlji koje su učestvovale u istraživanju kreativnog mišljenja više od četvrtine učenika dostiglo je nivo kreativnosti 5 ili 6.
"Imamo izuzetno pametnu decu, ali je njima u školi dosadno. Profesori se ne trude da ih zainteresuju i učine predavanja interesantnim, da ih pokrenu", ističe Bjelogrlić.
Dodaje da su đaci umorni, imaju po 33-35 časova nedeljno.
"Zamislite odraslog čoveka da sedi šest-sedam časova i bude koncentrisan svih 45 minuta na nešto što je suvoparno i nezanimljivo. Ne možemo za sve da krivimo decu, profesori moraju da se menjaju. Moraju da ih motivišu, dati im priliku da pitaju. Nije to više ni pitanje plata, koje sada nisu male, a najavljuje se novo povećanje. T je pitanje zainteresovanosti za rad. Recimo, u našoj školi imamo pet pametnih tabli koje kolege retko koriste, moraju da se menjaju", ističe psiholog.
Najuspešniji učenici u kreativnom mišljenju nisu nužno bili najbolji u tri glavna PISA domena - matematika, čitanje i nauka. Drugim rečima, 16 odsto učenika koji postižu najviše postignuće iz matematike, to uspevaju i u kreativnom mišljenju, dok na nivou OECD zemalja veći broj petnaestogodišnjaka zadržava ovo visoko postignuće u dva domena. Još veća varijabilnost prisutna je u domenima čitalačke i naučne pismenosti. U Srbiji, najviše nivoe postignuća istovremeno, u ovim domenima i kreativno mišljenju postiže samo osam, odnosno 10 odsto učenika, dok je na nivou OECD zemalja to slučaj sa 17 procenata đaka.
Gotovo u svim zemljama, prosečan rezultat devojlica je bio bolji od istog uspeha dečaka, izuzev u Čileu, Meksiku i Peruu.
Devojčice iz Srbije postigle su u proseku 30 poena, a dečaci 27, a razlika je statistički značajna. Statistika pokazuje da je znatno više dečaka nego devojčica na prva dva nivoa, a devojčice prednjače na višim, četvrtom i petom.
U Srbiji je postignuće 5. i 6. nivoa ostvarilo 20 odsto devojčica i 15 odsto dečaka.
