Godišnjica Cerske bitke: 110 godina od prve pobede Antante u Prvom svetskom ratu

U Velikom ratu prvu pobedu za Antantu, izvojevala je Vojska Kraljevine Srbije pre tačno 110 godina u Cerskoj bitki (u austrougarskim izvorima naziva se i Jadarska), koja je počela krvavim okršajem u sudaru naše Kombinovane divizije sa dve austrougarske elitne divizije u olujnoj noći između 15. i 16 avgusta 1914. na obroncima Cera kod Tekeriša.

Invazija bečke Balkanske vojske pod komandom Oskara Poćoreka usledila je posle besomučnog artiljerijskog bombardovanja srpskih gradova i sela od 29. jula do 11. avgusta duž celih 550 kilometara granice uz Dunav, Savu i Drinu.

Objavom rata Srbiji 28. jula 1914. otpočeo Veliki rat, Ristić: Sećajmo se junaka i stradalnika

Sredinom avgusta 1914. godine srpska Vrhovna komanda bila je u iščekivanju gde će i na kom pravcu biti glavni udar austrougarskih snaga. Obaveštajni podaci sugerisali su udar preko Drine, ali vojna logika je nalagala prelazak preko Save i Dunava i nastupanje dolinom Morave u središte države. U skladu sa tim bile su raspoređene tri srpske armije.

Glavni udar počeo je 12. avgusta desantom Austrougara preko Save i Drine, a komandant Druge srpske armije general Stepa Stepanović je prozreo nameru neprijatelja da kroz dolinu Jadra zauzme dominantni Cer.

Srpski vojskovođa je samoincijativno naredio da 15. avgusta u tri ujutro, Kombinovana divizija usiljenim maršom krene iz Banjana kod Uba ka Ceru, a oko 23 sata istog dana ova jedinica je, posle 40 kilometara paklenog marša, uletela u boj sa neprijateljem.

"Srpski vojnici stigli su na položaje kod Tekeriša noću, dok je besnela letnja oluja. Na početku bitke uopšte nisu bili svesni snage neprijatelja na ovom prostoru, gde su se sukobili sa trupama desne kolone austrougarske 21. landverske divizije i 9. pešadijske divizije. Ogorčene borbe vođene su celu noć, a u bitku su, sa obe strane, uvođene jedinice onako kako su pristizale", rekao je za Novosti istoričar dr Miloš Timotijević.

"Strahovite borbe prsa u prsa - na bajonet - trajale su sve do zore. Mrak su ispunjavali reski šumovi bajoneta koji su probadali meso i lomili kosti, tupi udarci kundaka i rvanje dve vojske praćeno izbezumljenim kricima", dodaje on.

Ujutru 16. avgusta 1914. sa padina Cera poraženi austrougarski vojnici povlačili su se u neredu, ali to nije bio kraj bitke. Ona se nastavila celog sledećeg dana sa austrougarskom 9. divizijom koja je nadirala iz doline Lešnice. Njena modernija i brojnija artiljerija i mitraljezi nanosili su strahovite gubitke srpskim jedinicama, koje su počele da se kolebaju.

Tada je na liniju vatre stigao general Stepa i povratio moral svojim vojnicima koji su branili Cer u oblaku barutnog dima, čije su padine bile pokrivene leševima i umrljane krvlju.

Srpske jedinice su do večeri 16. avgusta izgubile polovinu oficirskog i trećinu boračkog sastava angažovanog u bici, ali su neprijateljski gubici bili još veći i glavnina austrougarske Balkanske vojske od 200.000 vojnika krenula je u povlačenje ka Drini.

Naš izbor

Veliki je dug naš pred Rusijom: 110 godina otkako je Nikolaj Romanov zaratio sa svetom zbog Srbije

Sve se odvijalo suprotno od scenarija pravljenih na osnovu preciznih obaveštajnih podataka, da srpska vojska ima neuporedivo manje naoružanja, koje je već pohabano u balkanskim ratovima, još manje municije, da kod Srba samo prvopozivci imaju kompletnu uniformu, da oskudevaju sa hranom, da isprežu volove iz plugova da bi im vukli topove. 

Poćorek je naredio elitnoj 9. diviziji da 17. avgusta svom snagom napadne Cersku udarnu grupu koju su činile Kombinovana i Moravska divizija prvog poziva. Situacija je postala kritična kada je u bitku uletela Timočka divizija prvog poziva, tek pristigla usiljenim maršem iz Lazarevca.

U noći 18. avgusta Kombinovana divizija je ponovo u oluji vodila teške borbe, jer je 13. zagrebački korpus silovito nastupao dolinom Jadra, ali preokret je donela Moravska divizija drugog poziva, koja je posle 36 sati marša ušla u bitku i zaustavila neprijatelja.

Ofanziva se slomila 20. avgusta i načelnik srpskog generalštaba vojvoda Radomir Putnik obavestio je kralja Petra "da je glavni neprijatelj poražen kod Jadra i na planini Cer". Do 24. avgusta je i poslednji austrougarski vojnik isteran iz Srbije.

Austrougari su na bojištu ostavili oko 4.500 zarobljenih i ranjenih vojnika. Zaplenjena je i velika količina oružja - oko 25.000 topova, haubica, pušaka i mitraljeza. Srpska vojska je u borbama na Ceru imala 2.000 poginulih, a oko 16.000 vojnika izbačeno je iz stroja.

Posle povlačenja austrougarskih trupa iz Srbije, srpski vojnici su u Mačvi i Pocerini zatekli preko 2.000 unakaženih tela civila, pobijenih ranjenika i brojne porušene kuće, crkve i javne zgrade.

Za uspeh u Cerskoj bici general Stepa Stepanović dobio je čin vojvode. Bila je to prva saveznička pobeda u Velikom ratu, koja je došla u trenutku dok su ostale članice Antante gubile bitke na drugim frontovima. Bitka na Ceru je velika pobeda srpske vojske nad znatno nadmoćnijim neprijateljem.