Balkanski antisluhisti protiv Baje Malog Knindže: Zbog kojih pesama hapse Srbe?

Sreća je što Nikola Jokić slobodne dane provodi u rodnom Somboru, jer ako bi slučajno poželeo da letuje, recimo u Hrvatskoj, mogao bi i on, poput brojnih Srba da završi u nekom od kazamata "lijepe njihove" i to samo zbog svog muzičkog ukusa, koji je demonstrirao dok je usred Pariza bronzanu medalju slavio uz pesme Baje Malog Knindže.

Dupla je sreća što je jedan od najboljih svetskih košarkaša rodom iz severne a ne južne srpske pokrajine, jer u ovoj potonjoj, Kurtijevi policajci takođe nemaju mnogo razumevanja za krajiške note.

Tako je, dok srpski advokat Nemanja Berić broji dane do izlaska iz pritvora u Šibeniku u kome je završio jer je pevao "Do Dinare niđe ne stajem", policija samoproglašene države privela Luku Zlatičanina iz Goraždevca, samo nekoliko dana nakon što je u kafani pevao Bajine pesme. Zasmetala im je kažu neki, pesma "Prepelica" koja je posvećena ratnom komandantu Specijalne jedinice Vojske Republike Srpske "Mandini Lavovi", Mitru Maksimoviću Mandi.

Berić je, naime, "pao" zbog izuzetno "problematičnih" stihova koji, između ostalog glase: "bojkotujem i piće i jelo, dok ne vidim moje rodno selo. Rodnoj kući žuri moj karavan, ni avion njemu nije ravan".

Hrvati nastavljaju progon: Srbe hapse i zbog objave pesama na društvenim mrežama

Stručnjaci iz "Jutarnjeg lista" pravdaju organe reda, pojašnjavajući kako je srpski advokat zapravo kriv za čitav niz neoprostivih grehova, odnosno za ukupno 31 objavu na Fejsbuku koja se navodno odnosi na "četnički pokret" i "ratne zločine". Niko se u Hrvatskoj, međutim, ne potresa zbog daleko problematičnijih stihova koje je Berić slušao od drugih zatvorenika: "Ne pijemo vina, nego krvi Srbina iz Knina".

I tako, dok je Srbima ostalo samo da se, kako to Knindžina pesma kaže, "truju rakijom i pesmom Bajinom" jer ih "ubi tuga za Krajinom" iz koje su proterani, Hrvati ne vole ni da se pomene Republika Srpska Krajina za koju tvrde da je "jedan u nizu srpskih mitova", kako to svojevremeno napisa portal Hrvatskog medijskog servisa. Ova medijska gromada dodaje i da je "Ajme meni bez tebe Krajino", kako vele, "hit-jadikovka koja se rado sluša diljem svijeta gdje su razasuti Srbi koji su nekoć živjeli u područjima Hrvatske koje su proglasili Republikom Srpskom Krajinom".

Naš izbor

Još jedna patka: Baja Mali Knindža nepostojećim koncertom nasekirao Pokret slobodnih građana

Možda je bio u pravu košarkaš Darko Miličić, kada je, pričajući kako njegovi saigrači, Amerikanci iz NBA lige nisu shvatali pesme Baje Malog Knindže koje im je objašnjavao, rekao: "Duboko je to za njih". Možda takve pesme, zaista, samo Srbi razumeju?

Džabe što predsednik Saveza Srba iz Regiona Miodrag Linta objašnjava kako je pevanje krajiških pesama "samo potvrda nacionalnog, kulturnog identiteta i apsolutno nije upereno protiv Hrvata ili bilo koga" - u "lijepoj njihovoj" Srbe hapse zbog Baje, dok im jedva punoletna omladina peva "Oj Hrvati, braćo mila, duboka je voda Drina. Drinu treba pregaziti, a Srbiju zapaliti", istovremeno kličući ustaški pozdrav "Za dom spremni".

Za to vreme, hapse se i privode ljudi koji, između ostalog, pevaju pesmu Mila Delije "Jovan Dalmatinac", koju bi, iko ko ju je čuo, mogao okvalifikovati samo kao ljubavnu. Zato i ne čudi što je novinar Ratko Dmitrović, nedavno, vladi Hrvatske ironično "otkucao" devojku koja je recitovala pesmu "Majka pravoslavna".

"Doduše, pesmu nije napisao Baja Mali Knindža već Vladimir Nazor, ali…spominjati muke neke pravoslavne majke? Apsana", podsmevao se Dmitrović očiglednoj navici Hrvata da hapse za sve što makar i podseća na Srbe.

Pevati i umirati

"Mnogo nas Srba peva, ali nema ko da nas čuje" - primetio je Tesla.  A Srbi, kad god su ginuli, stradali, kada su ih mučili i terorisali - uvek su pevali. Za ovaj narod je, rečima Branka Miljkovića, uvek bilo "isto pevati i umirati".

"Srpska pesma je izgleda stvarno subverzivan faktor, koji na mala vrata vraća srpsku kulturu kao prethodnicu srpske vojske na okupirane teritorije. Šalu na stranu, ne bih potcenio njen značaj u očuvanju identiteta kroz istoriju. Pod Turcima se pevala uz gusle, u šumom zaklonjenim portama, a kasnije, kad su došli moderniji okupatori, pevala se krišom po kućama. Zbog pesme o vojvodi Sinđeliću se dopadalo bukagija i kasnije, pod komunizmom", podseća istoričar Nemanja Dević.

Što je, kaže, više svaka od ovih pesama branjena, duže je opstajala u narodu.

"Zapravo, možda je jedina garancija da ćemo neku pesmu pevati, i da ista valja, to da je dušmani zabrane", ističe sagovornik RT Balkan.

Svašta je do sad oduzeto Srbima, ali pesmu, pa makar i pesmu Baje Malog Knindže, teško da će im i po cenu zatvora iko oteti.

"Ne znam koju su tačno pesmu pevali advokat iz Knina ili momak iz Goraždevca, ali sam siguran da nijedna od njih nije pozivala ni na klanje ni na paljevinu. Samo su njihove uši Zagreba i Prištine, u ovom slučaju, izgleda postale osetljivije. Smeta im što neko posle genocida i etničkog čišćenja uopšte peva, pa tek onda šta peva. Nekad su bile kažnjive tvrđe četničke pesme, sad se robija i za zavičajne. Kad se sila okupatora ogoli, verujem da će im zasmetati i pesme Kolibrija - jer su srpske", zaključuje Dević.

No, nisu problem srpske pesme samo u Hrvatskoj i na lažnom Kosovu, jer pesma "Čuvaj mi se sine" umalo je srušila koaliciju u Tivtu, gde se tražilo da lično odgovara onaj ko je omogućio da se takva numera izvodi pokraj mora.

Hrvatska: Kazna od 1.000 evra zbog Baje Malog Knindže na Fejsbuku, 15 dana zatvora zbog pesme

I narodni guslar i pevač Milomir Miljanić, svojevremeno pozvan na informativni razgovor u Nikšiću jer je pevao "Od Glave Zete do Spuža Grada", pesmu koja postoji već 140 godina a u kojoj je najproblematičniji stih "leleču Turci, kukaju bule, oj lele, lele, eto ga Vule, a serdar Vule sabljom maše, udrite braćo, srpstvo je naše", posvećen  Vulu Nikovom Đaletiću, koji je, po predanju, u borbama za oslobođenje Spuža ubio  60 Turaka.

Nije bolje prošla ni pevačica Danica Crnogorčević koja je doživela medijski linč kada je na Badnji dan prošle godine, na koncertu u Podgorici otpevala himnu "Oj svijetla majska zoro" sa tekstom iz 1863. godine u kome je stih "jedina si za slobodu ti ostala srpskom rodu". Jer, o Srbima i srpstvu se ne sme pričati, a srpske pesme se ne smeju pevati. Čak ni u Njegoševoj Crnoj Gori.