Srbija i Balkan
Hrvatska vraća vojni rok, šta Srbija još čeka?
Jedna NATO članica – Hrvatska, vraća obavezni vojni rok, dok Srbija, koja je vojno neutralna već godinama najavljuje isto, ali ništa nije učinila. Zašto?
Još krajem aprila ove godine Vojska Srbije, odnosno njen Generalštab predao je predsedniku države, koji je ujedno i njen vrhovni komandat, procenu i predlog za vraćanje obaveznog služenja vojnog roka. Odluka je time prešla u ruke državnog vrha.
Iako je još kao ministar odbrane, a potom i u svom ekspozeu premijer, Miloš Vučević naveo da će insistirati na ukidanju suspenzije vojnog roka, do toga još nije došlo.
Za to vreme, Hrvatska se odlučila da prva povuče potez i vrati služenje vojnog roka od 2025. godine.
Zašto se u Srbiji odugovlači sa odlukom?
Hrvatska donela odluku naprečac, gledajući u Beograd
Vojni rok u Hrvatskoj je uveden naprečac, niko ne zna kako će to izgledati, koje generacije će biti pozvane, kao ni u kojim centrima za obuku, odnosno kasarnama će se vršiti, kaže vojni analitičar i urednik "TV front" Andrej Mlakar za RT Balkan.
"Čak i hrvatski vojni analitičari koji realno sagledavaju situaciju smatraju da je to čist avanturizam", naglašava naš sagovornik.
Dodaje da su Hrvati doneli takvu odluku jer je Srbija najavila vraćanje vojnog roka, iako su i sami shvatili da nemaju dovoljno novca za to.
"Hrvatski ministar odbrane je srbofobičan, a još je i bivši branitelj, pa stalno ima fokus na Srbiju", napominje Mlakar.
General u penziji Mitar Kovač iza odluke Hrvatske vidi pre svega nameru NATO-a koji od evropskog dela Alijanse traži da obezbedi dovoljan broj vojnika za učešće u nekom projektovanom ratu na istoku kontinenta, ako do njega dođe.
"Hrvatska koja je u medijskoj kampanji ranije obrazlagala da joj je dovoljna mala, profesionalna vojska zato što je članica NATO-a, za kratko vreme je došla u priliku da svoj narod ubeđuje da joj je potrebno hitno vraćanje služenja vojnog roka", kaže Kovač.
Najavljuje da će se isto desiti i u drugim evropskim zemljama, poput Nemačke, a po direktnoj instrukciji NATO-a.
"I ovde na Balkanu NATO želi malo veću ratnu vojsku Hrvatske koja bi mogla da učestvuje u rešavanju regionalnih problema. To nije dobar znak za nas i možemo slobodno u tom smislu da zaključimo da jedna Hrvatska kao NATO članica ima potrebu i uvodi obavezni vojni rok, a Srbija kao vojno neutralna ne može da dođe do takve odluke", kaže Kovač.
Šta čeka Srbija?
Srbija bi morala da što pre nastavi sa služenjem obaveznog vojnog roka, upozorava Kovač.
"Nije to pitanje dobre volje Srbije, već ako je vojna neutralnost naše duže nacionalno opredeljenje, a istekao je životni vek mnogih vojnika koji su u ratnoj vojsci, mora se podmladiti ta radna vojska, a to se ne može uraditi sa dobrovoljnim služenjem vojnog roka", ocenjuje Kovač.
Mlakar sa druge strane podseća da je Srbija još 2016. godine govorila o konceptu totalne odbrane, ali je za vraćanje vojnog roka potrebno obezbediti više od 200 stavki.
"Problem su smeštajni kapaciteti jer bi priliv vojnika u nekoj fazi bio do čak 10.000. Nejasno je i da li će rok biti tri ili četiri meseca, a svako ko je služio vojni rok zna da je to premalo vremena za obuku", kaže Mlakar.
Napominje da je od 2008. godine vojska doslovno isečena, a sada je potrebno pokrenuti ogroman lanac od proizvodnje uniformi, ali i zapošljavanje velikog broja ljudi koji nisu vojna lica.
"Lako je izvršiti pešadijsku obuku, a šta ćemo sa specijalističkom? Da bi se postigla obučenost jedne tenkovske posade od tri člana kakva je potrebna za tenk T-72MS koji je Vojska Srbije dobila od Rusije, morate imati obučenog vozača, komandira i nišandžiju, a sve to na elektronici iz 2018. Nakon posade, da to mora da preraste u tenkovski vod, pa u tenkovsku četu", podvlači Mlakar.
Zakasnili smo mnogo, napominje, a bilo je potrebno da se desi rat u Ukrajini i da region vrati vojni rok, da bismo se mi probudili i preorijentisali na koncept naoružanog naroda.
"Problem je što se nikad nije htelo konkretno odlučiti šta mi zaista želimo, profesionalnu vojsku ili regrutni sastav. Imali smo koncept aktivne rezerve, što nikad nije zaživelo. Prošle su generacije koje nikada nisu bile na vojnoj vežbi", upozorava Mlakar.
Kako su na srpsku vojsku uticali NATO "reformatori"
Srbija je po predlogu NATO reformatora u Evropi, koji su zagovarali koncept malih, ekonomičnih i brzih vojski spremnih da u roku od 72 časa brzo reaguju, krenula da menja svoju vojsku.
"Od 2003. smo krenuli da režemo armije, pa od njih da pravimo korpuse, da bismo došli do brigade. Od 2009. su pojedinci rešili da nam nisu potrebni ni tenkovi, a od 2015. kada je hrvatski ministar rekao da počinje trka u naoružanju i najavio da će uvoziti složene artiljerijske sisteme, mi smo se probudili iz zimskog sna", kaže Mlakar.
Upozorava da će 2026. godine u Rumuniju stići tenkovi "abrams", a da je na 200 kilometara od Beograda antiraketni štit.
"Prva meta nuklearnog rata između NATO-a i Rusije će biti baza Devselu koja je na 280 kilometara od Beograda. Od nas se zahteva obuka, ne od tri meseca, već nam procena sa terena pokazuje da ćemo morati da imamo vojsku obučenu za minimalno šest ili 12 meseci", zaključuje Mlakar.
Kovač podseća da su vojnici iz Generalštaba i Ministarstva odbrane odavno političarima predočili argumente o potrebi za vraćanjem obaveznog vojnog roka, ali političari nemaju smelosti da to učine.
"Te odluke još nema zbog pritisaka iz određenih centara moći, pre svega NATO-a i EU. Evropska unija to čini zbog svojih političkih odluka i bezbednosnih ambicija, a NATO, ne tako javno i transparentno, ali kroz političke razgovore, sa našom zemljom i vlast odugovlači sa procesom vraćanja obaveznog vojnog roka", kaže Kovač.
Upozorava da uprkos kupovini najsavremenijih sistema i oružja, nemamo adekvatnu brojnost ratne vojske niti dovoljan broj obučenih vojnika.
"To je surova istina koja se zna u svim političkim krugovima u Srbiji, a zašto se ne prelazi preko toga, teško je reći", zaključuje Kovač.
