Srbija i Balkan
Kineski izveštaj i Vučićevo pitanje: Šta je NED radio u Srbiji?
Američka Nacionalna zadužbina za demokratiju u Srbiji je prisutna već godinama, a pojedinim medijima i nevladinim organizacijama je dala grantove u vrednosti od više stotina hiljada evra
Tokovi novca od koji za Zapada dolazi do nevladinih organizacija u Srbiji i regionu često su obavijeni velom tajne, a akcije zapadnih organizacija za "promociju demokratije", pre svih američkog NED-a, poslednjih nedelja ponovo se našao u centru pažnje.
Kinesko Ministarstvo spoljnih poslova 9. avgusta je objavilo dokument pod nazivom "Nacionalna zadužbina za demokratiju: Ko su i čime se bave", u kome se detaljno navodi da tu američku nevladinu organizaciju, pod maskom demokratije, slobode i ljudskih prava, SAD koriste za infiltraciju, mešanje i subverziju protiv drugih zemalja.
Nekoliko dana kasnije, predsednik Srbije Aleksandar Vučić je rekao da je "tri dana proučavao koliko je novca u Srbiju ušlo za finansiranje NVO", navodeći da su ove godine i prethodne iznosi bili rekordni.
"Reč je o desetinama, a usudio bih se da kažem stotinama miliona evra", kazao je Vučić, postavljajući pitanje: "Zašto tolike pare daju?"
Šta je NED?
Nacionalna zadužbina za demokratiju (National Endowment for Democracy), poznatija kao NED, osnovan je 1983. na inicijativu tadašnjeg predsednika SAD Ronalda Regana, sa ciljem "negovanja demokratske infrastrukture – sistema slobodne štampe, sindikata, političkih partija i univerziteta", kako je to definisao sam Regan.
Glavni finansijer NED-a je američki Kongres, a sama organizacija je nakon osnivanja preuzela pojedine nadležnosti od CIA, sa kojom do danas sarađuje.
Kako se navodi u izveštaju kineskog Ministarstva spoljnih poslova, ta organizacija se dugo bavila potkopavanjem vlada u drugim zemljama, mešanjem u unutrašnje poslove, podsticanjem podela i konfrontacije, zavaravanjem javnog mnjenja i vršenjem ideološke infiltracije, sve pod izgovorom "promovisanja demokratije".
Prema podacima sa sajta američke vlade o trošenju budžetskih sredstava, od 2020. do 2023. NED je dobio oko 1,2 milijarde dolara. Svake godine NED odobri više od 2.000 grantova za nevladine organizacije u više od 100 zemalja sveta, među kojima je i Srbija.
Koga sve NED finansira u Srbiji?
Prema javno dostupnim podacima, uključujući i izveštaje koji su u međuvremenu uklonjeni sa zvanične internet prezentacije NED-a, ali su i dalje dostupni preko sajta "veb arhiva", ta organizacija je prethodnih godina medijima i nevladinom sektoru u Srbiji isplatila grantove u vrednosti od više stotina hiljada evra.
Poslednji izveštaj o aktivnostima NED-a koji je moguće pronaći datira pokriva delovanje te organizacije u 2021. godini. Projekti koje su finansirali u Srbiji te godine vredeli su ukupno 968.000 dolara, dok su za tzv. Kosovo odvojili ukupno oko 1,4 miliona dolara.
Među primaocima pomoći te godine nalazi se Balkanska istraživačka mreža (BIRN), koja je dobila 85.000 dolara za svoj rad na "promociji institucionalne odgovornosti", kao i Mreža za istraživanje kriminala i korupcije (KRIK), koja je primila 80.000 dolara za sprovođenje projekta "podizanja svesti o državnoj korupciji i organizovanom kriminalu".
Helsinški odbor za ljudska prava je iste godine primio 59.000 dolara za "negovanje kulture sećanja i odgovornosti" u kontekstu kršenja ljudskih prava tokom ratova 1990-ih, dok je Novosadska škola novinarstva primila čak 110.000 dolara za "podršku profesionalnom izveštavanju u medijima".
Među primaocima novca iz SAD nalaze se i nedeljnik "Vreme", kao i Fondacija "Slavko Ćuruvija". Asocijacija Kulturanova primila je 30.000 dolara za "promociju dijaloga između omladine u Srbiji i na Kosovu".
U izveštaju za 2020. godinu među primaocima sredstava, između "poznatih imena" poput Helsinškog odbra za ljudska prava i Fonda za humanitarno pravo, nalazi se satirični portal "Njuz net", koji je primio 51.000 dolara za "podsticanje kritičnog mišljenja u otvorenu debatu".
Nezavisno društvo novinara Vojvodine, čiji je predsednik u nekoliko mandata bio Dinko Gruhonjić, dobilo je 39.000 dolara za "promociju javne debate o decentralizaciji".
