Edvard Džozef: Trampov povratak drastično menja situaciju na Balkanu

Mogući povratak Donalda Trampa na mesto predsednika Amerike mogao da dovede do drastičnih promena u spoljnoj politici SAD, što bi moglo da utiče i na postizanje dogovora s Rusijom o Ukrajini, a sve to bi se direktno odrazilo i na Balkan, ocenjuje  albanski lobista i predavač na Univerzitetu Džon Hopkins u Vašingtonu, Edvard Džozef, u intervjuu za Radio Slobodna Evropa.

A ako bi pobedila Kamala Haris, prema rečima ovog profesora, bilo važno da se ona pozabavi "balkanskim paradoksom".

"Posle ruske invazije na Ukrajinu u februaru 2022. Zapad je jači i jedinstveniji, a Rusija slabija i izolovanija, dok se situacija na Balkanu pogoršala. To je balkanski paradoks", uverava Džozef.

Američki stručnjak: Srbija će promeniti stav kada "Kosovo" uđe u NATO

Izgledi da se Donald Tramp vrati na mesto predsednika itekako utiču na Balkan, tvrdi sagovornik RSE, što se vidi i iz toga što ga, "da je u pitanju bilo koji normalni republikanski kandidat", niko ne bi ni pitao kako će to uticati na ovaj prostor.

"Ono što utiče na region je mogućnost povratka Donalda Trampa i suštinski drugačiji pristup spoljnoj politici i ulozi Amerike u svetu. To bi definitivno uticalo na Balkan i ostatak sveta. Jer u tom slučaju postoji mogućnost potpuno drugačijeg svrstavanja – svrstavanja s autokratom – koji bi doveo u pitanje nastavak istog pristupa ruskom predsedniku Vladimiru Putinu i Ukrajini. Isto bi bilo i sa Balkanom: da li bilo posvećenosti nekim principima na Balkanu bi bila nastavljena ili ostavljena po strani", navodi on.

Jedno od glavnih pitanja koje pogađa Balkan je, kako Džozef navodi, Ukrajina, odnosno rat u Ukrajini, a Tramp može tu zemlju gurnuti ka teritorijalnom rešenju.

"Ako to uradi, pokazujući neku vrstu prijateljskog odnosa s Vladimirom Putinom, to se odmah odražava na Balkan. Jer svrstavanje s autokratom poput Putina znači još mekši pristup Vučiću. Po mom mišljenju, čak je i administracija Džoa Bajdena bila previše meka prema njemu", ističe Džozef.

Stalnu brigu Bajdenove administracije za Balkan, kako on tvrdi, pokazuje i poseta direktora CIA Vilijama Bernsa Baklanu, za razliku od ranijih zvaničnika koji su tvrdili da nema razloga za brigu o sukobima na Balkanu.

Edvard Džozef o sednici SB UN: "Aljbin, šutni loptu napred, a ne unazad"

Na pitanje da li SAD pokušavaju nešto da završe na Balkanu pre izbora, Džozef navodi da bi bilo odlično da je to slučaj, ali da on ne vidi to u tom kontekstu.

"To je bila poseta za obuzdavanje, da se upozore akteri poput predsednika Republike Srpske Milorada Dodika i drugih koji bi mogli preduzeti destabilizujuće korake. I Berns je veoma dobar za prenošenje poruke", kaže Džozef.

Berns je, prema njegovom mišljenju, Kurtiju "pojačao poruku" koja se čula i od ambasadora Hovenijera – da ne preduzima jednostrane akcije i da ne destabilizuje region. Uz to, kao direktor CIA-e, "Berns je možda takođe nastojao da poveća svest o ruskim aktivnostima i interesovanju za region".

"S druge strane, premijer Kurti je možda pritiskao Bernsa o stavu SAD prema Vučiću i da Vučić odgovara za Banjsku – za šta mislim da je legitimno pitanje. Jer Berns je idealna osoba da se pita za Banjsku, šta je Vučić znao i koja je bila njegova uloga. To je možda bio idealan trenutak da se pokrene to pitanje. Ne znam da li je to uradio premijer Kurti, ali on, direktor CIA-e, bio bi idealna osoba znam da se postavi to pitanje", uverava Džozef koji se nada da je direktor CIA i Vučiću rekao: "znamo šta se desilo u Banjskoj, znamo predsedniče Vučić kakva je bila vaša uloga, i znamo aktivnosti drugih ličnosti u vašoj vladi i očekujemo da to prestanete".

Džozef ocenjuje kako je Bajdenova administracija nastavila Trampov pristup Balkanu, jer "Tramp je gurao mini-šengen, Bajden je gurao Otvoreni Balkan".

"Situacija na Balkanu se pogoršala, a da li će Haris prepoznati teškoće sa kojima se Bajden susreo na Balkanu, s pogoršanjem od početka rata u Ukrajini, i pokušaće nešto drugačije, ne znamo odgovor na to pitanje. Mislim da bi Haris trebalo da pažljivo ispita poteškoće koje je Bajdenova administracija imala i da se suoči sa – kako sam to nazvao u svom pisanju – balkanskim paradoksom. Mora se suočiti sa balkanskim paradoksom. Mislim da bi Harisova i njeni savetnici trebalo to da ispitaju. I da pitaju: Zašto se situacija na Balkanu pogoršala kada je Zapad jači i jedinstveniji, a Rusija slabija i izolovanija? Zašto su odnosi Kosova i Srbije još gori? Zašto se unutrašnja situacija u Srbiji pogoršala? Zašto su se odnosi Srbije i Crne Gore pogoršali? Zašto su se odnosi Srbije i Hrvatske pogoršali", pita Džozef.