Srbija i Balkan
Kako nam je ukinut vojni rok: NATO standard, ili namerno slabljenje srpske vojske
Najnovija izjava predsednika Srbije o vraćanju vojnog roka ponovo je aktuelizovala naizgled zaboravljenu temu
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić najavio je da će danas biti održani završni razgovori oko mogućeg vojnog roka i da se odluka očekuje u narednih 20 dana.
"Danas imamo završne razgovore oko mogućeg vojnog roka. Očekujte našu odluku u narednih 20 dana, što će se videti već u raspravi o budžetu. Kad prođe rebalans 1, 5. ili 10. oktobra, sve će biti poznato", rekao je Vučić novinarima tokom obilaska radova na putu Šabac-Loznica.
Svega nekoliko sati nakon ove izjave, Vučić je tokom taktičke vojne vežbe u Gučevu rekao da će odluka o vraćanju vojnog roka "verovatno biti doneta danas" i otkrio koliko će vojni rok trajati.
"Najverovatnije rok bi bio dva meseca plus 15 dana vežbe, što će reći 75 dana", rekao je Vučić i dodao da bi za žene bio dobrovoljan, kao i da bi mogao da bude uveden za oko godinu dana.
"Mi smo sada razgovarali oko vojnog roka i verovatno ćemo doneti tu odluku. Procene u ovom trenutku još nisu završene i razgovori", rekao je Vučić tokom obilaska taktičko-tehničkog zbora opreme i naoružanja koje koriste pripadnici specijalnih jedinica Vojske Srbije.
Dodao je da je to minimalno što neko može da pruži za svoju državu.
"Odredili bismo ne tako beznačajnu novčanu nagradu za vreme provedeno u kasarnama, ovu odluku moramo brzo da donesemo", rekao je Vučić i dodao da se radi na čuvanju mladih ljudi i onih u IT sektoru, kojima mora da se obezbede posebni uslovi, ali da za to "moramo da se dogovorimo kako da izvedemo sa Vojnotehničkim institutom, sa našim jedinicama veze, da mogu svojim znanjima da doprinesu, a da ne moraju da prolaze pešadijsku obuku kroz koju je svako od nas prolazio i kroz sve drugo".
Govoreći o stanju u Vojsci Srbije Vučić je rekao da je dogovoreno da se obnovi veliki broj kasarni širom Srbije, od Sombora, Kladova, Pirota, preko Surdulice, Priboja, Kraljeva.
"Kad krenemo od Valjeva do Prijepolja nemate više četu vojske. Sad ćemo to da polako menjamo", rekao je on.
Kao što je već poznato, početkom januara 2024. godine, tadašnji ministar odbrane, a sadašnji Miloš Vučević najavio je pokretanje inicijative za ukidanje odluke o suspenziji obaveznog služenja vojnog roka. Od tada se u više navrata pominjala ova ideja, a sam predsednik Srbije Aleksandar Vučić najavio je da će u maju razgovarati sa Generalštabom i Skupštini o svim predlozima u vezi sa vraćanjem obaveznog služenja.
Kako i kada je ukinuto obavezno služenje vojnog roka?
Vredi podsetiti da je obavezno služenje vojnog roka ukinuto odlukom Vlade Srbije krajem 2010. godine, koja je stupila na snagu prvog januara 2011, kao i da je tadašnji ministar odbrane bio Dragan Šutanovac.
Ovom potezu prethodila je gotovo decenija problema vezanih za popunu jedinica i izbegavanje vojnog roka, uz zloupotrebu opcije "civilnog" služenja, međutim povoljne međunarodne okolnosti i mirnodopski uslovi uticali su na ignorisanje svih poteškoća zbog čega je došlo do pada broja ljudi angažovanih u Oružanim snagama.
Takođe, u periodu pre ukidanja obaveznog služenja državno rukovodstvo sa Ministarstvom odbrane intenzivno je radilo na integraciji i standardizaciji sa NATO-om, što je rezultiralo stupanjem u program "Partnerstvo za mir" u decembru 2006. godine. Ovaj proces podrazumevao je potpunu profesionalizaciju vojske uz istovremeno stvaranje aktivne i pasivne rezerve, koja bi bila pozivana u određenim terminima radi popune ratnog sastava i obnove obuke.
Ipak nakon ukidanja, proces stvaranja i pozivanja rezerve je zapostavljen, pa su tako pripadnici aktivnog sastava vojske umesto dodatne obuke, osposobljavanja i učešća u mirovnim operacijama, čuvali i održavali zapuštene kasarne i korišćeni za saniranje štete nastale u elementarnim nepogodama. Zbog toga je došlo do dodatnog odliva školovanih, tj. profesionalnih kadrova.
Dakle postignut je kontraefekat, pa je umesto popune jedinica profesionalnim vojnicima došlo do smanjivanja borbenog potencijala i sveukupnih sposobnosti naše vojske. Na osnovu opisanog moglo bi se zaključiti ukidanje obaveznog služenja vojnog roka nije nastupilo zbog "NATO standardizacije" i često pominjanih finansijskih problema, već radi (ne)namernog slabljenja srpske vojske.
Dalji plan tadašnje vlasti podrazumevao je ukidanje obaveznog služenja nakon 2010. godine, ali uz preduslov da Republika Srbija postane deo NATO-a, što je kasnije izostavljano iz narativa. Međutim, to nije sprečilo Alijansu da do danas utiče na vlasti u Beogradu i odvraća ih od ideje o vraćanju vojnog roka.
Tome u prilog govore i neki drugi potezi tadašnjeg ministra odbrane Dragana Šutanovca, po čijem nalogu je uništeno, pretvoreno u sekundarne sirovine i prodato mnoštvo sredstava uključujući tenkove, oklopne transportere, artiljerijsko oruđe, protivavionske topove itd. Sve ovo rađeno je u skladu sa "NATO standardima", a prema mišljenju mnogih i prema željama biračkog tela, prvenstveno mlađeg dela.
Ostaje da vidimo da li će aktuelna vlast ostati dosledna najavi, odnosno da li će za "oko godinu dana" obavezno služenje vojnog roka biti zaista vraćeno, imajući u vidu sve probleme zbog kojih je ova odluka do sada odlagana - od nedostatka kapaciteta do pritisaka sa Zapada.
