NATO ponovo želi da uništava srpske tenkove: Umesto Šutanovca koristiće "džaveline"

Američki ambasador u Srbiji, Kristofer Hil je 11. januara tokom sastanka sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem, izjavio da su SAD prihvatile zahtev Prištine vezan za isporuku protivoklopnih raketnih sistema FGM-148 "džavelin".

Ukoliko Kongres SAD usvoji odluku o isporuci, tzv. "Kosovske bezbednosne snage" dobiće oko 20 lansera i 246 raketa, koji će služiti kao "sredstvo odvraćanja" za oklopno-mehanizovane jedinice Vojske Srbije. Interesantno je da se o "džavelinima" kao potencijalnom naoružanju Prištine, priča u trenutku kada se Oružane snage Republike Srbije sa pravom mogu okarakterisati kao "tenkovska (vele)sila Balkana".

Međutim, ovo nije prvi put da SAD, a samim tim i NATO, imaju problem sa srpskim oklopom, budući da su uz pomoć svojih političara i generala, konkretno Dragana Šutanovca i Zdravka Ponoša već radili na uništavanju srpskih tenkova.

Tako je, za vreme Šutanovca i Ponoša, prema izveštaju Ministarstva odbrane Republike Srbije, uništeno, prodato i isečeno oko 552 sredstava ratne tehnike, među kojima i 200 komada tenkova T-55 nasleđenih od Vojske Jugoslavije. Deo njih je prodat zemljama Afrike i Azije.

Urednik TV Front, Andrej Mlakar je, povodom ovog pitanja, za RT Balkan izjavio: "U Srbiji je nakon uništavanja i prodaje tenkova zemljama poput Ugande, Kambodže, Jemena i Pakistana, ostalo oko 250 komada T-55. Od toga se 110 nalazi u strateškoj rezervi Vojske Srbije i u pitanju su primerci proizvedeni početkom osamdesetih godina. Većina preostalih vozila izvan rezerve je u katastrofalnom stanju, pa će i ona najverovatnije biti uništena i isečena".

"Deo ovih vozila, njih dvadesetak, nalazi se na poligonu Pasuljanske livade gde služe kao 'protivnički oklopnjaci' prilikom vežbovnih aktivnosti i obuke", dodaje naš sagovornik.

Na pitanje da li je u planu bilo kakva modernizacija ili konverzija preostalih tenkova T-55 u teške transportere ili oklopna vozila za inženjeriju, urednik TV Front ocenjuje:

"Postojao je plan za modernizaciju, međutim nije definisan jasan cilj šta se time htelo postići, a na kraju je proces obustavljen zbog grešaka u softveru balističkog računara. U jednom periodu se pojavila i ideja pretvaranja ovih tenkova u oklopno inženjersko vozilo VIU-55 "munja", međutim i od toga se odustalo".

Glavni razlog za ovakav ishod je to što se radi o "neperspektivnim vozilima, koja više nisu korisna da bi se koristila kao tenkovi, te nema smisla trošiti sredstva na njihovu modernizaciju pored mnogo sposobnijih platformi u upotrebi Vojske Srbije, poput M-84 i T-72MS", dodaje Mlakar.

Prema mišljenju našeg sagovornika, T-55 se na savremenom bojnom polju može koristiti kao samohodno artiljerijsko sredstvo zbog topa sa olučenom cevi u kalibru 100 mm, ili kao daljinski upravljana besposadna platforma napunjena eksplozivom za jurišanje na neprijateljske položaje, što je zabeleženo u SVO.

Dodatni problem, smatra Mlakar jeste i nedostatak obučenih posada za upravljanje T-55, jer se tenkisti Vojske Srbije danas obučavaju na domaćim tenkovima M-84 i ruskim T-72MS.

Stoga nema sumnje da bi u slučaju potencijalnog sukoba, glavna meta američkih "džavelina" bili upravo ovi savremeniji tenkovi, sa znatno boljim nivoom zaštite, moćnijim topom i modernim sistemom upravljanja vatrom. 

Sa tim mišljenjem se slaže i naš sagovornik, koji dodaje i da je u toku modernizacija domaćih M-84 na standard M-84AS2:

"Nije poznat tačan broj modernizovanih tenkova, ali je prema procenama do kraja 2023. godine trebalo da bude modernizovano između 100 i 150 vozila".

Iako su "džavelini" sposobni za uništavanje i najsavremenijih tenkova u operativnoj upotrebi naše vojske, treba naglasiti da efikasnost gotovo svakog sistema naoružanja uglavnom zavisi od načina upotrebe. Dodatno tenkovi nikada ne bi trebalo da u napad idu samostalno, već im je neophodno obezbediti podršku - kopnenu u vidu pešadije, drugih borbenih vozila i artiljerije, i vazdušnu u vidu dronova.

Tako bi na primer operateri lutajuće municije, poput ruskog "lanseta" ili domaće "osice" bili zaduženi da samostalno ili uz pomoć izviđačkih letelica uoče položaje neprijateljskih protivoklopnih timova, a zatim izvrše dejstvo po njima i obezbede siguran prolaz tenkovima.

Zbog svega navedenog, naoružavanje tzv. "KBS" američkim "džavelinima" ne predstavlja problem samo po sebi, pogotovo jer Vojska Srbije ima ogromnu prednost u svim ostalim aspektima - od artiljerije do bespilotnih letelica.