Srbija i Balkan
Kristofer Hil: SAD ne odobravaju i ne koordinišu Kurtijeve poteze, Srbija postupa ispravno
"Oni koji skrenu s dijaloga skreću s naše politike", istakao je američki ambasador
Vašington je veoma jasan na temu jednostranih mera Prištine koje predstavljaju odstupanje od dijaloga, dok se Srbija istog drži, a to je ispravan put, rekao je ambasador SAD u Beogradu Kristofer Hil.
Na konstataciju da mnogi u Srbiji veruju da su poslednje akcije Prištine odobrene i koordinisane sa SAD, Hil je za RTS rekao da je to "potpuno netačno".
"To je potpuno netačna informacija. SAD su vrlo jasno, apsolutno jasno stavile do znanja da budućnost ove situacije treba rešiti dijalogom, putem onoga što radi ambasador (Miroslav) Lajčak. Mi dosledno podržavamo to. I mislim da smo takođe bili prilično jasni da smo nezadovoljni kada neko odstupi od dijaloga ili preduzme jednostrane korake", rekao je američki ambasador.
Istakao je da se Srbija drži dijaloga, i da je to ispravan pristup.
Dijalog može rešiti sve probleme na KiM
"Naš stav je da dijalog ima sve elemente koji mogu rešiti ove probleme, i ovi problemi moraju biti rešeni dijalogom", rekao je Hil.
Prema njegovim rečima, Sjedinjene Države su jasno rekle šta misle da treba da se uradi, da su bile jasne i u vezi s mostom na Ibru, kao i formiranjem ZSO.
"Slali smo vrlo jasne poruke. Bili smo vrlo jasni da oni koji skrenu s dijaloga skreću s naše politike. Srbija je veoma naporno radila na ovome, dobro postupila držeći se dijaloga. Ohrabrio bi Srbiju da nastavi tako”, naglasio je Hil.
Komentarišući poziv Kurtiju na konvenciju Demokratske stranke, što se u Srbiji doživljava kao "prst u oko", rekao je da se mora razumeti odakle pozivnice dolaze, a odakle ne dolaze.
"Dakle, kada neka NVO poziva nekoga na konvenciju, ne bih iz toga izvodio velike političke zaključke. Činjenica je da je Vlada Sjedinjenih Država, posebno Stejt department, bila vrlo jasna oko toga gde vidimo budućnost ovog procesa, a to je kroz dijalog", ponovio je Hil.
SAD i Srbija imaju zajedničke interese
Govoreći o odnosima SAD i Srbije, rekao je da se oni uspešno razvijaju, odnosno da imaju mnogo zajedničkih interesa
"Veoma smo zabrinuti zbog regionalnih pitanja, ali takođe smo veoma zabrinuti zbog onoga što se dešava u Ukrajini. Tako da mislim da postoje mnogi pozitivni znaci u pogledu toga kuda će se odnos SAD i Srbije razvijati. Da budemo jasni, Srbija ima mnogo izazova. Jedan od tih izazova, koji dele mnoge zemlje, jeste pitanje gde građansko društvo nalazi svoje mesto. Kako se upravlja tim pitanjima? Kako se balansira moć države i prava pojedinaca, posebno prava na slobodno okupljanje i organizovanje?", rekao je Hil.
Zatim je ponovio da Sjedinjene Države, u vezi s Kosovom, podržavaju ono što radi Lajčak i elemente koji su na stolu.
"Primarni element je Zajednica srpskih opština i nismo se od toga odmakli", podvukao je Hil.
Vašington, Brisel i dijalog
Na pitanje kako vidi ulogu SAD u dijalogu, odgovorio je da se Vašington i Brisel trude da se međusobno podržavaju.
"Veoma smo bliski sa Lajčakom. Upravo sam ga video juče. Imamo novog izaslanika, Sašu Kozunova. On je upravo sreo gospodina Lajčaka pre neki dan. Ostajemo u bliskom kontaktu, razmenjujemo svoje stavove i trudimo se da se međusobno podržavamo", rekao je Hil.
Na konstataciju da se napad na srpske institucije na Kosovu dogodio manje od 24 sata nakon što je Srbija objavila odluku da kupi francuske "rafale", te upitan "zašto se dozvolilo Prištini da gurne Srbiju unazad", odgovorio je da ne misli da je bilo ko gurnuo Srbiju u nazad.
"Mislim da Srbija počinje da donosi važne strateške odluke. Jedna od tih odluka se odnosi na kupovinu ovih borbenih aviona, 'rafala'. Ono što Srbija radi nije samo kupovina aviona već kupovina odnosa sa vazduhoplovnim snagama NATO-a. Mislim da je to veoma važno i da to neće biti promenjeno situacijom na terenu na Kosovu. Što ne znači da ne treba da se bavimo situacijom na Kosovu", rekao je Hil.
Prema njegovim rečima, posete predsednika Francuske i kancelara Nemačke Beogradu predstavljaju vrlo jasan pomak.
"Voleli bismo da vidimo da se to nastavi, u skladu sa željama srpskog naroda i srpskog rukovodstva. Nismo ovde da kažemo Srbiji šta da radi ili kako da se orijentiše. I jasno sam stavio do znanja tokom godina koje sam ovde da ne govorim nikome šta da radi. Oni moraju sami donositi odluke, i mislim da te odluke idu u pravom smeru", naveo je američki ambasador.
Kroz dijalog do članstva u Evropskoj uniji
Ponovio je da Srbija treba da se pridržava dijaloga i pristupa koji je iznela EU, te da će "stepen u kojem se Srbija pridržava tog pristupa pomoći njenim težnjama ka Evropskoj uniji".
"Evropska unija je to vrlo jasno stavila do znanja. I mi smo to jasno stavili do znanja. Što se tiče provokacija, dešavanja na terenu i bilo kakvih jednostranih odluka, mislim da je i NATO vrlo jasno govorio o tome, kao i EU, i očigledno je da smo uz obe te institucije. Znate, teško je reći ljudima da moraju biti strpljivi. Ovo je teško pitanje, ali mislim da, kada je u pitanju uticaj na odnos SAD i Srbije, mi nastavljamo da idemo napred zajedno i očekujem da će se to nastaviti u budućnosti", rekao je Hil.
Na pitanje kako odnosi Prištine i Beograda i postojeći problemi utiču na pristupanje Srbije Evropskoj uniji, odgovorio je da se mnogo toga dešava u poslednjim nedeljama i mesecima kada je reč o EU, ne samo u pogledu članstva već i u smislu otvaranja vrata za članstvo i pružanja okvira za vreme pristupanja.
"Ali i ovi planovi za rast su veoma stvarni i veoma važni za zemlje koje su uključene, posebno za Srbiju, koja ima veliki interes da vidi kako se njen pristup evropskim tržištima otvara. To se dešava, i ono što to omogućava, delom, jeste način na koji Srbija upravlja dijalogom sa Lajčakom", rekao je Hil.
Smatra da je put Srbije ka EU realan.
"Vrlo je jasno da Evropa donosi strateški izbor u korist proširenja. Evropa govori o vremenskom okviru u smislu proširenja, ali je takođe uvela još jedan mehanizam, a to je model rasta, koji će pomoći zemljama koje još nisu spremne iz različitih razloga za punopravno članstvo, ali će im pomoći da imaju pristup jedinstvenom tržištu Evropske unije", rekao je Hil.
Rekao je da proces jeste pregovarački, iako ljudi ne vole da ga tako zovu.
"Na svakom koraku postoji dijalog između zemalja kandidata i EU. I ovaj dijalog je zapravo oblik pregovora. Nema sumnje da će taj proces ići dalje. Takođe nemam sumnje da EU razume svoju odgovornost u pogledu proširenja, ali takođe razume potrebu da radi sa zemljama koje teže članstvu i da obezbedi odgovore na dobra pitanja. Mislim da je to proces koji se dešava. I strpljenje je teška stvar. Ali, znate, mora se razmotriti šta je alternativa. Ne mislim da postoji mnogo alternativa. Važno je i to što Srbija nije sama u ovome. Postoji nekoliko zemalja koje prolaze kroz isti proces. A sve više je zemalja koje ne samo da Srbiji žele dobro, već i rade na tome da joj pomognu. Voleo bih da mislim da su SAD jedna od tih zemalja. Francuska sigurno čini mnogo. Poseta predsednika Makrona bila je prilično izuzetna u svom istorijskom kontekstu. I mislim da bi Srbi, dok se penju ovom dugom planinom, trebalo da se okrenu i vide koliko su daleko došli, jer su prešli veliki put", rekao je Hil.
Na konstataciju da građani Srbije žele da vide neku čvrstu podršku kada je reč o teškim pitanjima, poput Kosova, kaže da je to fer.
"Ovo se svodi na mnoga veoma taktička pitanja o tome koji je najbolji način da se ljudi usredsrede na dijalog, koji je najbolji način da se izbegnu krize, i koji je najbolji način da se obezbedi da možete izgraditi zamah. Ljudi razmatraju te stvari. Najbolji način nije uvek preko javnih izjava", rekao je Hil.
