Od Amerike ni izvinjenje, ni kajanje: Za Hila NATO agresija na Srbiju "neuspeh diplomatije"

Ambasador SAD u Beogradu Kristofer Hil oglasio se kratkim saopštenjem povodom godišnjice NATO agresije na Srbiju, u kojem je brutalno bombardovanje suverene zemlje na kraju 20. veka opisao kao "neuspeh diplomatije".

I ove godine od Amerike nema ni izvinjenja ni kajanja za smrt najmanje 2.500 civila, među kojima je bilo 89 dece i 1.031 pripadnika srpske vojske i policije, koji su stradali od bombi koje su padale na Srbiju 78 dana. Američke vlasti još tada su smrt nevinih ljudi nazvali "kolateralnom štetom".

"Posvetio sam život diplomatiji – pronalaženju diplomatskih rešenja za naizgled nerešive probleme. Tokom svoje diplomatske karijere naučio sam da diplomatija ponekad doživi neuspeh. Kada se to dogodi, posledice mogu biti tragične. Želim da uputim iskreno saučešće porodicama poginulih u ratovima devedesetih, uključujući i poginule u NATO bombardovanju", poručio je Hil u pisanoj izjavi medijima.

Hil pak priznaje da narod Srbije ne može da potpisne svoju bol, ali eto, Hil veruje da srpski narod ima dovoljno snage da potisne svoje ogorčenje.

Iako je agresiju na Srbiju opisao kao "neuspeh diplomatije", Hil sad opet Srbiji nudi diplomatiju.

"Posvećenost Sjedinjenih Američkih Država partnerstvu sa Srbijom nepokolebljiva, kao i opredeljenost za diplomatiju. Zajedno možemo graditi bolju budućnost kakvu narod Srbije zaslužuje i želi za buduće generacije", rekao je Hil.

Šef NATO vojne kancelarije za vezu u Beogradu, brigadni general Đampjero Romano izjavio je da prošlost ne zaboravljamo, ali da možemo da idemo napred.

On je u pisanoj izjavi medijima rekao da je upravo to ono što NATO i Srbija rade, zajedno gledajući ka boljoj budućnosti.

Istakao je da je NATO u potpunosti posvećen daljem pružanju podrške stabilnosti širom Zapadnog Balkana, uključujući i kroz misiju NATO - KFOR, koja nastavlja da pruža sigurno i bezbedno okruženje i slobodu kretanja za sve zajednice na Kosovu, u skladu sa mandatom zasnovanim na Rezoluciji 1244 Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija iz 1999. godine.

Prema njegovim rečima dugotrajno partnerstvo NATO i Srbije zasnovano je na političkom dijalogu i praktičnoj saradnji u brojnim oblastima, uz potpuno poštovanje politike vojne neutralnosti Srbije.

"U potpunosti sam posvećen svojoj ulozi u ovom važnom procesu. NATO i Srbija su bliski partneri. Radili smo zajedno kako bismo bili spremniji za vanredne situacije poput poplava i šumskih požara, pomažemo Srbiji na reformama svojih bezbednosnih snaga i institucija, obučavamo srpske vojnike za mirovne misije, i uložili smo milione evra kako bismo pomogli Srbiji da uništi stotine tona zastarele municije", rekao je on.

Takođe, dodao je Romano, NATO ima dugotrajnu naučnu saradnju sa Srbijom kroz program Nauka za mir i bezbednost, između ostalog i u oblastima kao što su energetska i ekološka bezbednost, borba protiv terorizma i sajber odbrana.

U NATO agresiji koja je započela na ovaj dan 1999. godine, gotovo da nema grada u Srbiji koji se tokom 11 sedmica agresije nije našao na meti. NATO je izvršio 2. 300 udara i bacio 22. 000 tona projektila, među kojima 37.000 zabranjenih kasetnih bombi.

RT Balkan analiza: Osiromašeni uranijum ostaje u prirodi i zrači hiljadama godina

Naredbu za napad dao je Havijer Solana u to vreme Generalni sekretar NATO-a, tadašnjem komandantu savezničkih snaga, generalu SAD Vesliju Klarku, iako nije postojalo odobrenje Saveta bezbednosti UN. Bio je to očigledan presedan.

Po NATO izvorima, naleta je bilo 38.004, od toga 10.484 vatrenih dejstva, dok su ostalo bila izviđanja. U dejstvima je u prvo vreme učestvovalo dnevno oko 70 borbenih aviona, da bi docnije taj broj bio i oko 400 svakodnevno.