RT Balkan analiza: Osiromašeni uranijum ostaje u prirodi i zrači hiljadama godina

Najave Velike Britanije da će Ukrajini poslati municiju, među kojom i granate koje sadrže osiromašeni uranijum, sa razlogom su zabrinule svet, a u Srbiji probudile bolna sećanja na NATO agresiju i podsetila na brojna pitanja na koja i danas nema odgovora.

Procenjuje se da su NATO snage, tokom 78 dana bombardovanja Savezne Republike Jugoslavije 1999. godine bacile oko deset tona osiromašenog uranijuma (OU). Pre toga, za vreme rata u Persijskom zalivu bačeno je čak 320 tona, a korišćen je i u Bosni i Hercegovini, navodi Milan Orlić sa Instituta za nuklearne nauke "Vinča" u Beogradu u stručnom radu iz 2001. o procenama posledica korišćenja municije sa OU na ovim prostorima.

Orlić je tada naveo da su posledice prilično kontraverzne. Sa jedne strane, predstavnici zvaničnih vojnih i državnih institucija zapadnih zemalja minimiziraju moguće štetne posledice, oslanjajući se na činjenicu da se uranijum već nalazi u životnoj sredini, a da je njegovo povećanje kao posledica korišćenja naoružanja sa OU malo i unutar geografskih varijacija. Sa druge strane, ističe Orlić, neformalne organizacije, kao što su udruženja američkih vojnih veterana ili ekološki pokreti, često izvlače previše stroge zaključke.

Nekadašnji ministar zaštite životne sredine u Vladi Republike Srbije Goran Trivan za RT Balkan naglašava da je u pitanju municija koja u određenim okolnostima apsolutno izaziva kancerogene bolesti kod ljudi i da Srbija trpi posledice "potpuno nehumane zločinačke municije".

"To je veoma dramatično, takve najave nisu ozbiljne i trebalo bi ih izbaciti ne samo iz vokabulara, već i iz prakse jer bi u svetu trebalo zabraniti taj tip municije", upozorava Trivan.

Dodaje da je postupanje na taj način nehumano i da Srbija, imajući u vidu šta je doživela tokom i nakon NATO agresije, ne želi tako nešto bilo kome na svetu, bez obzira u kakvom je odnosu sa drugim zemljama.

Napominje da je vreme poluraspada ovakvih elemenata u prirodi gotovo trajno ukoliko se ne izvrši dekontaminacija - reč je o stotinama i hiljadama godina.

"Praktično je uticaj trajni osim ako se ne izvrši dekontaminacija, a postoje metode u svetu da se to uradi. Mi smo u našoj zemlji to najvećim delom uradili i na taj način smo dobrim delom uspeli da od određenog momenta zaštitimo naše stanovništvo od pogubnih posledica te vrste municije", objašnjava naš sagovornik.

Orlić u svom radu tvrdi da mogućnost izlaganja zračenju uranijuma i njegovih potomaka postoji samo za stanovništvo koje se u trenutku udara nalazilo na rastojanjima do oko 100 metara.

Kao posledica toga može doći do povećanja rizika od oboljenja i eventualno smrti od kancera sa latentnim periodom od nekoliko desetina godina. Orlić dodaje da su ove verovatnoće znatno manje od prirodnih vrednosti, pa je praktično nemoguće utvrditi broj tih pojava. Međutim, to ne znači da sve osobe koje su bile u blizini mesta udara ne treba da budu medicinski ispitane.

Trivan podseća na činjenicu da su italijanski vojnici tužili sopstvenu vladu zbog posledica koje su imali boraveći na terenima na Kosovu i Metohiji koji su bili kontaminirani OU nakon čega su brojni oboleli od raka. U Italiji, naime, ima više od 350 potvrđenih presuda  vojnicima, pripadnicima KFOR-a iz NATO misije na Kosovu i Metohiji. Više od 7.000 građana ove države obolelo je od kancera, dok je 400 preminulo od posledica OU.

Istražna komisija italijanskog parlamenta objavila je 2018. godine, a povodom pomenutih tužbi, zaključak u kojem se navodi da "postoji jasna veza između izlaganja osiromašenom uranijumu i obolevanja od najtežih bolesti italijanskih vojnika koji su bili u misijama na Kosovu i Metohiji, u Bosni, Iraku i Avganistanu".

Trivan navodi da je ovaj primer, uz mnoge druge, uverljiv dokaz da osiromašeni uranijum ima pogubne posledice po ljude i prirodu i da je to razlog da se takva municija ne koristi.

Ukazuje na činjenicu da NATO ugrožava i svoje ljude tako što ih dovodi na teren gde je korišćen ovaj tip municije.

"To je dokaz da se o tome ne vodi računa i da su nekome ljudski životi ništa. Ako su mu sopstveni životi ništa, kakav li će tek biti pogled na tuđe živote, to jest pripadnike drugih naroda? To je skandalozno. To je nešto čega treba da se sećamo svake godine, nešto što nikada ne sme da se zaboravi", jasan je Trivan.