Četvrt veka kasnije: Agresija na Srbiju se nastavlja do odricanja Kosmeta

Stavovi koji danas dolaze iz Brisela, Ohrida i Vašingtona, opominju da se agresija na Srbiju nastavlja drugim sredstvima, sa ciljem da se odreknemo Kosmeta i da nas ponize, rekao je nekadašnji ministar spoljnih poslova SRJ Živadin Jovanović na okruglom stolu "Agresija NATO – 24 godine posle".

Jovanović podseća da je proteklo gotovo četvrt veka od agresije NATO na Srbiju i Crnu Goru (SRJ), u toku koje je poginulo oko 4.000, a ranjeno dvostruko više naših građana. Tri četvrtine stradalih su civili među kojima je i veliki broj dece, od male Milice Rakić iz Batajnice do srednjoškolke Sanje Milenković iz Varvarina, srpske šampionke u matematici.

"Koliko je žrtava od zakasnelih posledica korišćenja oružja sa osiromašenim uranijumom, hemijskih toksičnih sredstava i neeksplodiranih kasetnih bombi, teško da ćemo ikada precizno da utvrdimo. Palim herojima odbrane, svim nedužnim žrtvama, danas se klanjamo, upućujemo naše misli i molitve" rekao je Jovanović.

Prema njegovim rečima, Srbija se od posledica bombardovanja još uvek nije oporavila – ni duhovno, od bola i nepravde, ni materijalno.

"U samom jezgru Beograda i dalje prolazimo pored razorenih zdanja čije nas zjapeće ruine podsećaju na dela naših 'partnera'. Hvalimo njihove donacije, a nemamo precizne zahteve za ratnu odštetu. Koliko je to izraz težnje da budemo konstruktivni, realni i poštovani, teško je reći", navodi on.

Govoreći o srušenim zgradama u toku NATO agresije, Generalštabu i MUP-u Srbije, on je rekao da bi bilo dobro da se proglase i zaštite kao spomenici kulture, ne samo zato što to zahteva manje sredstava, već jer bi imalo više smisla nego rekonstrukcija ili izgradnja novih zdanja.

"Bombardovanje SRJ je bilo zločin protiv mira i čovečnosti, protiv zemlje koja nije predstavljala nikakvu opasnost ni za koga, a najmanje za NATO i njene članice", rekao je Jovanović.

Nekadašnji ministar spoljnih poslova SR Jugoslavije ističe da je NATO agresija izvršena kršenjem osnovnih principa međunarodnih odnosa, Povelje UN, Završnog dokumenta OEBS iz Helsinkija i Pariske Povelje. 

"Nije preterivanje kada kažemo da je NATO, pet i po decenija posle kraja Drugog svetskog rata, vratio rat na evropsko tle, da su bombe i krstareće rakete ubijale građane Srbije, ali da su bile namenjene i drugima. Istovremeno su razarale evropsku i svetsku arhitekturu bezbednosti i saradnje, i to je u suštini bio rat protiv Evrope u kome je i sama Evropa učestvovala", rekao je Jovanović.

Presedan za osvajačke ratove

Jovanović je izjavio i da je bombardovanje SRJ bilo presedan za "osvajačke ratove i prevrate u okviru proklamovane strategije širenja na Istok i tzv. demokratizacije", kao i da je NATO agresijom na Srbiju i Crnu Goru (SRJ) "svoju jubilarnu 50. godišnjicu obeležio prelaskom iz odbrambenog i regionalnog u osvajački savez globalnih hegemonističkih ciljeva".

"Kada sve to ponavljamo 24 godine kasnije, to je najmanje zbog navike, rituala ili robovanja prošlosti, već isključivo zbog mira, bezbednosti i napretka u sadašnjosti i budućnosti", rekao je on.

Jovanović je rekao i da nas danas stavovi koji dolaze iz Brisela, Ohrida, Vašingtona i drugih centara moći, "opominju da se agresija na Srbiju nastavlja drugim sredstvima ali sa istim ciljem – da se ceo srpski narod na Balkanu obespravi i ponizi, trajno udalji od tradicionalnih prijatelja i njihove podrške i odrekne svog državnog prava na pokrajinu Kosovo i Metohiju".

On je izjavio i da nam proteklo vreme, ali i savremena dešavanja nedvosmisleno potvrđuju da je pravi cilj agresije bio "otimanje Kosova i Metohije od Srbije, zbacivanje predsednika Slobodana Miloševića i pretvaranje Balkana u odskočnu bazu Alijanse za pohod na Istok".

"Pravedno, i održivo rešenje statusa za pokrajinu Kosovo i Metohiju moguće je samo uz doslednu primenu Ustava Srbije, osnovnih principa međunarodnog prava i Rezolucije SB UN 1244, koja je trajna pravna obaveza. Jedino takvo rešenje može biti u interesu trajnog mira, bezbednosti i saradnje. Svaki drugi status nametnut silom, pretnjama i ucenama, bez obzira na formu, ne može se pretvoriti u pravo ili kompromis, niti može postati prilog miru. Naprotiv", rekao je on.

Jovanović je predložio tri značajna koraka koja bi država trebalo da preduzme u narednom periodu.

Prva, da se obnovi rad Skupštinske komisije za utvrđivanje posledica upotrebe oružja sa osiromašenim uranijumom u toku agresije NATO i Vladinog interresornog tela.

Druga, da se do obeležavanja 25. godišnjice agresije NATO, marta iduće godine, okonča rad na utvrđivanju spiska svih civilnih žrtava agresije.

Treće, da se izvrši analiza obrade nastavne jedinice o agresiji NATO u svim udžbenicima svih nivoa obrazovanja i obezbedi očuvanje istine.