Srbija i Balkan
Albanskom lobisti smetaju Srbija i RT: Kamala hitno da kreira politiku prema Balkanu
Bajdenova administracija je pogrešno postupala sa Balkanom i region bi mogao lako da postane "Ahilova peta" kampanje demokrata, "objašnjava" bivši zamenik šefa Misije OEBS-a na KiM
Nekadašnji zamenik šefa Misije OEBS-a na Kosovu i Metohiji, albanski lobista Edvard Džozef upozorio je da bi izlazak Balkana iz okrilja Zapada bio strateška pobeda za protivnike SAD i pozvao potpredsednicu Kamalu Haris da pod hitno kreira politiku prema regionu.
Džozef, koji je predavač na Džons Hopkins školi za napredne međunarodne studije, kao glavnog krivca nije izdvojio ni neispunjena obećanja SAD i EU, ni nezainteresovanost svetskih sila za ovaj deo Evrope (osim da ne padne u sferu ruskog/kineskog uticaja), ni teror na Srbima koji sprovodi Aljbin Kurti.
Glavnim problem je, prema njegovom mišljenju, predsednik Srbije Aleksandar Vučić sa svojom politikom saradnje i sa Istokom i sa Zapadom.
U tekstu za "Forin polisi", Džozef navodi da se "situacija na Balkanu pogoršala od dolaska predsednika Džozefa Bajdena" i poziva Harisovu da hitno definiše svoju spoljnu politiku, uz podsećanje da je "suštinski zadatak" svakog američkog predsednika da "koristi moć SAD da unapredi interese SAD".
Budući da Bajdenova administracija nije uspela da unapredi interese SAD na Balkanu, i još sarađuje sa Vučićem (!), Vašington je na taj način projektovao svoju slabost - prema Srbiji i generalno u regionu, objašnjava Džozef.
Poseban trn u oku ovom zvaničniku je saradnja Srbije kako sa Zapadom - u Beograd su tokom leta došli i Olaf Šolc i Emanuel Makron i potpisali za Zapad važne sporazume - tako i sa Istokom: poseta Si Đinpinga i tradicionalno, istorijski dobri odnosi sa Rusijom što za posledicu ima odlučan stav Vučića da ne uvede sankcije Moskvi.
Iako priznaje da je su akcije Kurtija protiv Srba na severu KiM "razbesnele zapadne diplomate" i prete da "unište međunarodno osmišljen ustav koji garantuje bezbednost manjinskim Srbima", Džozefu je i za to kriva Srbija.
Zato što, objašnjava on, Kurti sve to radi da bi se predstavio "najvećoj proameričkoj publici na svetu" - kosovskim Albancima kao jedini koji može da se, bez sankcija, "suprotstavi Beogradu".
Džozef navodi da je sukob u Ukrajini bio "zlatna prilika" za Vašington da pozove Vučića na odgovornost zbog njegove "dvolične politike balansiranja između lažne kandidature Srbije za članstvo u EU i stvarnog prijateljstva sa autokratama u Moskvi, Pekingu i Budimpešti".
Umesto da zastraši Vučića, američka ambasada u Beogradu je pozdravila njegove akcije, lamentira Džozef i podseća da je Srbija "potpisala gasne sporazume sa Rusijom i Mađarskom, nije uvela sankcije Rusiji, pa čak je omogućila ruskoj mreži RT da pokrene svoj sajt u Srbiji".
Džozef odlazi korak dalje navodeći da je tradicionalno prijateljstvo Srbije i Moskve "laž". U pitanju je, kako navodi, "ideološko" i "dobrovoljno" svrstavanje Beograda na stranu Rusije, Moskve, Pekinga, a protiv Zapada. Ni ovde Džozef ne pominje prekršena obećanja i ignorisanja prava i pravde tog istog Zapada, višedecenijsko čekanje za ulazak u EU (i za to je Srbija kriva pošto, zapravo, ne želi da bude deo "evropske porodice").
Takođe, žali se Džozef, podrška koju Beograd pruža teritorijalnom integritetu i suverenitetu Ukrajine nije "iskrena" i "solidarna", već iz interesa - pitanje samoproglašenog "Kosova".
Ako želi da postane američki predsednik, Kamala Haris mora da shvati da je "Evropa koja je cela, slobodna i u miru" strateški cilj SAD, a ne slogan.
"Ostavljanje haosa na Balkanu koji se još pogoršava je strateška pobeda za protivnike Sjedinjenih Država", zaključio je Edvard Džozef.
