Zorica Tomić u "Relativizaciji: Politička korektnost je izmišljen termin, sofisticirani oblik cenzure

U novoj epizodi emisije "Relativizacija" Ljiljana Smajlović razgovarala je s profesorkom komunikologije i kulturologije na Univerzitetu u Beogradu Zoricom Tomić o tome šta znači biti uspešan komunikator, utiscima o debati Kamale Haris i Donalda Trampa i kakve probleme u komunikaciji donose internet, globalizacija i kriza anglosaksonskog sveta.

Povodom njene devete knjige "Preživeti haos - filozofski vodič kroz veštinu komunikacije" koja uskoro izlazi, Tomićeva, koja je po obrazovanju filozof, objašnjava da iako deluje kao da svi znamo da razgovaramo, pitanje u čemu se sastoji veština komunikacije ostaje jedno od najtežih.

Postoje li dobri komunikatori - lažovi?

"Da bismo razumeli najkompleksniju moguću stvar, a to je komunikacija među ljudima, moramo da imamo i filozofski pristup, odnosno moramo da razumemo da je ispred nas druga osoba, drugi subjekt. Nije stvar samo puke razmene, već moramo da se pitamo šta je to što se razmenjuje, šta to mi hoćemo jedni od drugih, odakle uopšte ta potreba da bilo šta razmenjujemo", objašnjava gošća "Relativizacije".

Kako dodaje, mi svi živimo u jednoj stvarnosti koja nam je zajednička, ali je različito primećujemo i opisujemo, i možda najvažnije - drugačije je vrednujemo.

"Ako se rukovodimo logikom mog omiljenog filozofa Sokrata, nema ničega izvan razgovora. Cela ideja je kod Sokrata jeste da moramo da imamo tri jednostavna orijentira: da nastojimo da govorimo istinu, da nastojimo da naš govor ili intervencija u toku nečijeg izlaganja nešto doprinosi diskusija i treća, i ne manja stvar, jeste da budemo dobronamerni. Takođe je važno da ne tretiramo drugu osobu sa nipodaštavanjem, nego da verujemo da smo na zajedničkom poslu", kaže ona. 

Na pitanje kako to da širom sveta imamo savršene i izuzetno uspešne komunikatore koji niti govore istinu, niti su naročito dobronamerni, Tomićeva navodi da se moramo zapitati kako razumemo uspešnost.

"Ako je uspešnost to da oni svoju agendu i celu ideju dovrše do neke tačke koja može da se kvantifikuje, onda okej. Ali da li će svako od nas pomisliti da je taj kvantifikovani, izmereni uspeh stvarno neki uspeh. Onog časa kada politika postaje javna stvar, gladijatorska borba, kada mi prstom nekome produžavamo život a nekoga osuđujemo na smrt - onda je to pozorište. U pozorištu mora da postoji maska, nešto što nije nužno ni plemenito ni dobro ni istinito", smatra Tomićeva.

Da li su, na primer, Emanuel Makron, Donald Tramp i Aleksandar Vučić uspešni ljudi to je veliko pitanje, dodaje.

"Uspešni su u nameri da dođu na vlast, a da li su uspešni u vođenju svoje politike, to je drugo pitanje. To važi za svakog političara. Kategorija uspeha je jako relativna, ona je kulturno zavisna, a ima i neku moralnu konotaciju", poručuje profesorka komunikologije, koja je svojevremeno bila i ambasadorka Srbije pri Unesku.

Šta su o njoj otkrile depeše "Vikiliksa"?

Ljiljana Smajlović je podsetila na to da se u depešama "Vikiliksa" može pročitati kako je američki ambasador pri Unesku o njoj pisao da je rekla koji su njeni ciljevi, između ostalog zaštita srpskih kulturnih dobara i crkava na Kosovu, na šta je on pisao "kao što vidite ovo je sve tačno suprotno onome što mi ovde pokušavamo da uradimo". 

Tomićeva je, prema rečima novinarke, jedna od retkih koja je i javno i iza zatvorenih vrata govorila isto, za razliku od mnogih drugih o kojima čitamo u Vikiliksu.

"Ja sam bila eksponent države Srbije i radila u skladu sa instrukcijama koje sam dobila. Verovatno sam, kao i mnogi drugi, ulagala dodatnu energiju. Srbija je bila uspešna u svojoj nameri da spreči neka neprilična dešavanja, u nameri da uđe u komitet za svetsku baštinu itd", navodi Tomićeva.

O političkoj korektnosti i debati Harisove i Bajdena

Govoreći o diktatu političke korektnosti na Zapadu, ona ističe da je u pitanju izmišljeni termin koji zapravo označava najsofisticiraniji oblik cenzure i svojevrsnu "realizaciju distopijskog Orvelovog sna".

"Cela priča o političkoj korektnosti nije ništa drugo do neka vrsta diktata koji je ušao u polje društvene komunikacije. Imamo poslovicu 'što ga više pritiskaš, to više odskače'. Ako imamo obavezu da komuniciramo na određeni način, prirodno je da makar govor, koji je najslobodnija stvar, hoće da izađe, da ne bude u kanalu u koji nas teraju.

Osvrćući se na TV duel pred američke predsedničke izbore, Tomićeva navodi da je sistem debata na televiziji "gladijatorski sistem".

"Harisova je više napadala Trampa nego obrnuto. Po mom mišljenju argumentacija koju je iznosila Kamala Haris, iako deluje bombastično, nije toliko relevantna"., navodi ona, dodajući da je, "iz perspektive komunikološke analize, Tramp delovao autentičnije, za razliku od nje koja je delovala kao da je popila pilulu od koje će da radi tačno ono što treba". 

Profesorka komunikologije smatra da je u debati bio uspešniji Tramp, budući da je bio uverljiviji. 

Govoreći o svom terminu i naslovu jedne od svojih knjiga "Raščarani svet", Tomićeva je objasnila zbog čega je teško naći vrednosni oslonac u savremenom društvu.

"Živimo u doba haosa, informatičkog haosa. Ja to zovem lastiš relativizacije. Tamo gde su oboreni autoriteti i sve vrednosti na koje smo računali. Neke vrednosti su opozvane, a milion novih se pojavilo. Sada u šumi toga svega i svačega čovek ne zna da se orijentiše. Vrednosti se nisu urušile, već su marginalizovane zato što nam se stalno proizvode nove", navodi ona.

To je kriza anglosaksonskog sveta i njegove dominacije, slaže se sagovornica sa Ljiljom Smajlović. 

Kada je politika prešla u medije, tada je počela spektakularizacija politike i to je problem, navodi dalje Tomićeva objašnjavajući zašto danas svedočimo samo "gladijatorskim" političkim borbama, bez Sokratovog "trećeg puta" koji podrazumeva ideju da se u razgovoru zajednički dođe do tačke slaganja. 

"Kategorija javnosti je s pojavom interneta razorena. Mi nemamo javnost, već imamo milijarde mini-javnosti. Politika je polako dekomponovana i razorena. Internet je doneo krizu autoriteta znanja", dodaje gošća "Relativizacije" navodeći da danas zbog toga na društvenim mrežama "imamo razularenu komunikološku praksu" prepunu govora mržnje.

Kako je istakla, diskurs o tome da li žena treba da bude na čelu države je samo "lažna dilema".

"Potpuno je svejedno da li je na čelu muškarac ili žena, crnac ili belac... To je lažna dilema koja služi samo jednoj stvari: da nas podeli i potvrdi neku paradigmu koja je očigledno na ivici da se rasklimata. Potpuno je bespredmetno danas baviti se time da li je ženi mesto u javnom životu", poručuje Tomićeva.