Srbija i Balkan

Srbija učestvovala, a da li se i priključila Zajedničkoj izjavi učesnika Krimske platforme?

RT Balkan tražio je od Ministarstva spoljnih poslova Srbije odgovor na pitanje da li se Srbija priključila završnoj deklaraciji učesnika ukrajinskog foruma
Srbija učestvovala, a da li se i priključila Zajedničkoj izjavi učesnika Krimske platforme?© Leon Neal

Četvrti samit međunarodne Krimske platforme, foruma na kome se zagovara "oslobođenje Krima" i slične antiruske akcije, objavio je danas Zajedničku izjavu svojih učesnika, kojom se, kao i prošle godine, osuđuje Rusija, poziva "na dalji veći politički, diplomatski i sankcioni pritisak na Rusku Federaciju" i upućuje poziv za nastavak vojne pomoći režimu u Kijevu. 

Srbija od prošle godine, kada se tadašnja premijerka Srbije Ana Brnabić obratila učesnicima, učestvuje na ovom forumu. Tada Srbija nije potpisala Zajedničku izjavu svojih učesnika, o čemu je RT Balkan prvi izvestio, što je dan kasnije potvrdio i tadašnji šef diplomatije Ivica Dačić. 

Tada, kao ni sada, srpski predstavnik nije ni spomenuo Rusiju, a bivši šef diplomatije naveo je prošle godine zašto je tekst deklaracije neprihvatljiv za Srbiju.

"Srbija se nije pridružila Krimskoj platformi ili deklaraciji, premijerka (Ana Brnabić) je putem video-poruke učestvovala u radu tog skupa, ali nismo podržali, niti smo prihvatili taj tekst Krimske platforme, baš zato što izlazi izvan onih okvira koji su za nas prihvatljivi", rekao je Dačić tada za TV Pink.

Ovogodišnji predstavnik Srbije ministar spoljnih poslova Marko Đurić na ukrajinskom samitu govorio je o neophodnosti mira i podršci integritetu Ukrajine, bez izričite osude Rusije.

On je naglasio da su naša zemlja i naš narod pokazali solidarnost sa narodom Ukrajine obezbeđujući direktnu finansijsku, obrazovnu i medicinsku pomoć, kao i doniranjem energetske opreme ukrajinskom energetskom sektoru.

Za razliku od drugih država učesnica samita, na ovoj listi nije vojna pomoć "dokle god to bude bilo potrebno", sa kojom su se razmetali ostali učesnici.

Takođe, ističući da Srbija podržava suverenitet i teritorijalni integritet Ukrajine, Đurić u svom obraćanju nije govorio o "ruskoj okupaciji" niti je izričito osudio ono što su ostali učesnici i govornici horski nazvali "ruskom agresijom", štaviše, Rusiju ni rečju nije ni pomenuo, za razliku od svih ostalih na ovom ukrajinskom antiruskom skupu na kome su, pored ostalih, govorili i šef NATO-a Jens Stoltenberg i američki državni sekretar Entoni Blinken.

Međutim, ovaj put nismo uspeli da dođemo do saznanja da li se Srbija priključila osuđujućoj antiruskoj Zajedničkoj izjavi svojih učesnika foruma, u kojoj se, između ostalog, "podržava Ukrajina u njenom inherentnom pravu da brani sebe i svoj narod i oslobodi svoje teritorije koje je Rusija privremeno okupirala".

Zvanični odgovor zatražili smo od Ministarstva spoljnih poslova Srbije, ali je do objavljivanja ovog teksta odgovor izostao.

Takođe, na zvaničnom sajtu MSP Srbije nije istaknuta vest o ministrovom obraćanju na ovom forumu, premda se inače redovno objavljuju vesti o svakom sastanku i aktivnostima, kako ministra Đurića, tako i članova njegovog kabineta.

image