Srbija i Balkan
"Građanske inicijative", Velika Britanija i mladi Albanci: Šta rade NVO u Preševu i Bujanovcu?
Nevladina organizacija iz Beograda zajedno sa britanskim finansijerima poziva mlade Albance da više ne budu "zanemarena grupa". Isto rade i političari Albanci koji u ovom delu Srbije zakazuju proteste. Ima li razloga za oprez?
"Da li ste umorni od toga da vas doživljavaju samo kao zanemarenu grupu?", upitala je mlade Albance iz Preševa i Bujanovca nevladina organizacija "Građanske inicijative", koja im je ponudila grantove, s ciljem, kako kažu, "da podstaknu učešće i predstavljanje mladih Albanaca u Preševu i Bujanovcu".
Ideja je da se Albancima ponudi stažiranje, zahvaljujući kome će, kako se navodi, oni "steći uvid u rad vladinih institucija, pomoći u oblikovanju politika, podizanju svesti i promovisanju inicijativa koje su od koristi mladima".
"Osnaživanjem lokalnih organizacija da iskoriste svoju povezanost sa zajednicom i razumevanje lokalnih izazova i potreba, želimo da stvorimo okruženje u kojem albanska omladina aktivno učestvuje u društvenim događajima i gde se njihov glas čuje i poštuje", poručuje NVO, koja inače, kako je ranije pisao RT Balkan, stoji i iza inicijative "Proglas".
Na listi donatora ove inicijative, uz ambasade Holandije, Velike Britanije, Norveške i Sjedinjenih Američkih Država, nalaze se i Evropska komisija, Fridom haus, "Integra Kosovo", Soroševa Kosovska fondacija za otvoreno društvo kao i njen ogranak u "skraćenoj" Srbiji, Savet Evrope, USAID... I, naravno, nezaobilazni NED, američka Nacionalna zadužbina za demokratiju koja je još od osnivanja sa delovanjem CIA. U pomoć mladim Albancima, ovoga puta "Građanske incijative" priskaču, u partnerstvu sa britanskom ambasadom, kao i britanskom verzijom USAID-a, odnosno organizacijom "UK internešnal development".
Priča o Albancima iz Bujanovca i Preševa kao o zanemarenoj grupi nije, međutim, "topla voda" koju su izmislile "Građanske inicijative". One su samo "uzjahale na talas" već poznatih priča o tome kako Srbi diskriminišu Albance koje bi trebalo zaštititi osnivanjem pandana ZSO u Srbiji, kako je to jednom rekao Kurti.
Zapravo, početkom septembra, Albanci su, predvođeni svojim predstavnikom u Narodnoj skupštini, narodnim poslanikom Šaipom Kamberijem, u Bujanovcu protestovali pod motoom "Za identitet i dostojanstvo". Nosili su zastave Albanije i SAD i poručili da ih, kako navode, Srbi diskriminišu i da "više neće ćutati dok albanska zajednica trpi represiju". Protest su podržali i u ministarstvu spoljnih poslova Nemačke.
Pre nekoliko meseci je i izvestilac za tzv. Kosovo u Evropskom parlamentu Viola fon Kramon uputila Vladi Srbije pismo u kome se požalila na položaj Albanaca u Srbiji, ističući da je "dobro dokumentovano, posebno u poslednjoj deceniji, da se albanska manjina i dalje suočava sa različitim oblicima diskriminacije, uključujući takozvanu 'pasivizaciju', ograničen pristup obrazovanju, mogućnostima zapošljavanja i odgovarajućoj zdravstvenoj zaštiti u reševskoj dolini".
Zanimljiv je, dakle, tajming u kome "Građanske incijative" pokreću svoju bitku grantovima za dobrobit Albanaca iz Bujanovca i Preševa – delova Srbije za koje Albanci i njihovi zapadni partneri, traže da postanu deo dijaloga Prištine i Beograda. Ove opštine, inače su deo "preševske doline", što je separatistički termin koji koriste albanski političari koji ne kriju da im je cilj protivustavno otcepljenje ovih opština i njihovo pripajanje samoproglašenom "Kosovu".
Kako bi se razumeo značaj projekta koje prozapadne "Građanske inicijative" potpomognute britanskim novcem nude mladim Albancima, važno je proveriti i ko sve ima interese na tom području.
"Tu se više pažnje poklanja Amerikancima, mada ni Britance ne možemo isključiti iz cele priče, iako oni to rade najviše preko vlade Aljbina Kurtija koji izdvaja ogromna sredstva za finansiranje položaja Albanaca u 'preševskoj dolini'. U Bujanovcu i Preševu prepliće se više interesa. Ključni je američki, a drugi je Kurtijev, dok su na trećem mestu Britanci. Delimičan uticaj ima (prištinska ministarka Donika) Gervala koja je udata za nemačkog parlamentarca Švarca, pa je tako jasnija podrška nemačkog ministarstva spoljnih poslova ovom protestu. Što se tiče Kanberija, reč je o njegovoj borbi za opstanak na političkoj sceni, kao glasnogovornika Aljbina Kurtija, čija je partija doživela potpuni fijasko na izborima", ocenjuje predsednik Matice Albanaca u Srbiji Demo Beriša.
Očigledno da ova zapadna družina zajedno sa civilnim sektorom iz Beograda (koji i finansira) ima iste ciljeve koje bi, izgleda da ostvari tvrdeći da su Albanci u Srbiji diskriminisani.
Sagovornik RT Balkan podvlači, međutim, da se ne može govoriti o nezastupljenosti Albanaca u institucijama "jer na kraju krajeva opštinsku vlast u Preševu u potpunosti vode Albanci", dok je na čelu Bujanovca koalicija koju uz Albance čine i Srbi i Romi.
"Dok je Kanberi u Parlamentu, Albanci nisu nezastupljeni, jer koliko su glasali toliko imaju mesta. Jasno je da je reč samo o destabilizaciji. Kurti pošto je raspisao izbore svoju politiku vodi u dva pravca. Jedan je izazivanje destabilizacije na prostoru 'preševske doline', a drugi je pravac ono što čini na severu. Krajnji mu je je cilj da sukobi vojsku i policiju Republike Srbije sa svojim snagama" zaključuje Beriša.
Da i projekat koji NVO Građanske inicijative pripremaju na teritoriji Preševa i Bujanovca treba posmatrati s oprezom i na njih gledati kao na pokušaj destabilizacije regiona, smatra reditelj i publicista Dragoslav Bokan.
"Građanske inicijative su deo jednog šireg fronta NVO, u kome su te organizacije savršeno poređane – kao levo i desno krilo vojske, završnica, prethodnica, specijalne jedinice… Pojedinačne NVO se stvaraju kao pečurke posle kiše – neke se gase, neke ponovo nastaju, ali ih prepoznajete po tome što su sve podjednako otrovne za naš narod i istinu", ukazuje Bokan.
Za njega je ono što ovakve inicijative pokušavaju "nešto najcrnje u ne tako idiličnoj slici NVO koje pokušavaju da sruše državu, srpsku vojsku, srpski položaj u svetu".
"To da su neki ljudi toliko ogrezli prema mržnji prema svojoj državi i (bar nominalno) svom narodu je najstrašnija činjenica. Moramo kao realnost da prihvatimo to da će naš neprijatelj u njima uvek pronaći svoje saborce, lažne svedoke i cinkaroše. Strahota demokratskog pristupa medijima, NVO, pa i univerzitetu je što se pruža prilika atentatorima na srpski opstanak da rade svoj posao", podvlači Bokan.
Rešenje je kaže, u verovanju u sopstvenu državu.
"Oni su otvoreni neprijatelji koje država mora da nosi na grbači i da uprkos njima izdrži u jačanju vojske, u stvaranju sloge među razjedinjenim Srbima, i svakom novom koraku u korist naše budućnosti", zaključuje sagovornik RT Balkan.
