Srbija i Balkan
Američko-jadranska povelja: Faktor regionalne stabilnosti ili organizacija u službi SAD
Američko-jadranska povelja osnovana je u Tirani 2003. godine pod pokroviteljstvom SAD
U Tirani je danas otvorena 27. konferencija načelnika generalštabova država članica Američko-jadranske povelje (A-5), na kojoj predsedavaju načelnik Generalštaba Oružanih snaga Albanije general-major Arben Kinđi, kao i komandant NATO i američkih snaga u Evropi general Kristofer Kavoli.
Prema pisanju albanskih medija, glavni fokus konferencije su razvoj i dinamika bezbednosnog okruženja u regionu i šire, povećanje budžeta za odbranu iznad praga od dva odsto BDP-a kao način da se ispune ciljevi Alijanse u pogledu kapaciteta i planiranja, kao i NATO revizija zemalja partnera.
Šta je zapravo Američko-jadranska povelja?
U pitanju je organizacija koji su 2003. godine u Tirani pod pokroviteljstvom SAD, formirale Albanija, Hrvatska i Severna Makedonija potpisivanjem povelje, koja je za cilj imala "podršku ovim zemljama u pristupanju NATO-u". U septembru 2008. Crna Gora i BiH su dobile poziv da se pridruže, što su ove zemlje i učinile 4. decembra iste godine.
U istom periodu, Srbija je dobila status zemlje posmatrača, dok je 2012. tzv. Kosovo takođe dobilo ovaj status. Iako je već 2014. Priština pokušala da stekne punopravno članstvo, to je sprečeno vetom koji je uložila Bosna i Hercegovina.
U međuvremenu, sve države članice sem BiH, su postale i članice Alijanse, tako da Američko-jadranska povelja danas, bar deklarativno, prvenstveno služi za jačanje saradnje ovih zemalja u domenu bezbednosti i očuvanju stabilnosti u regionu.
Kako je za RT Balkan naveo general-major u penziji Mitar Kovač, u pitanju je organizacija koju SAD koriste u skladu sa svojim interesima.
"To je suštinski regionalna organizacija iza koje stoji NATO, pre svega SAD, i služi povezivanju manjih država na jugoistoku Evrope, naravno u funkciji američkih interesa", izjavio je Kovač.
Prema njegovom mišljenju ovaj sastanak, odnosno konferencija u Tirani, "verovatno ima veze sa namerom učvršćivanja južnog krila NATO-a u okviru opšte kampanje stavljanja pod kontrolu čitavog Balkana, odnosno država koje i dalje nisu potpuno pod kontrolom Alijanse".
"Deo pomorskih puteva vezan za Jadransku inicijativu je jedno od interesantnih pitanja, jer sve te luke koje su pod kontrolom NATO-a sada imaju poseban značaj u smislu bezbednosti kopnenih komunikacija koje idu prema crnomorskom regionu, odnosno ka Ukrajini", ističe Kovač i dodaje:
"Te komunikacije su u funkciji logistike snaga Alijanse u tom delu Evrope - odnosno služe za obezbeđivanje materijalnih i borbenih potreba za ukrajinske oružane snage".
Na ovoj konferenciji učestvuju zemlje potpisnice A-5, odnosno članice Američko-jadranske povelje - Albanija, Bosna i Hercegovina, Hrvatska, Crna Gora, Severna Makedonija, kao i SAD, pod čijim patronatom je ova asocijacija i stvorena.
Događaju prisustvovuju i predstavnici iz Slovenije i tzv. Kosova, komandant Združene komande NATO snaga u Napulju i generali-ađutanti iz država koje učestvuju u Programu partnerstva Nacionalne garde SAD - Nju Džerzija, Merilenda, Minesote, Vermonta i Mejna, i država članica Programa partnerstva posmatrača - Ohajo, Kolorado i Ajova.
Uloga Srbije i pitanje članstva tzv. Kosova
Kao što je već pomenuto, Srbija je krajem 2008. godine dobila status posmatrača u ovoj organizaciji pod pokroviteljstvom SAD. Međutim, vredi istaći da na konferenciji koja se održava u Tirani, bar zvanično, Srbija nema predstavnike.
Sa druge strane, na sajtu Ministarstva odbrane se mogu pronaći vesti sa kraja marta i početka decembra 2022. godine, u kojima se navodi da je delegacija iz Srbije, predvođena pomoćnikom ministra za politiku odbrane Predraga Bandića, učestvovala na dve konferencije povelje koje su održane u Crnoj Gori.
Takođe, Srbija je svoje delegacije imala i na konferencijama koje su se održavale ranijih godina, pa je tako i tadašnji predsednik Vlade Srbije Ana Brnabić učestvovala na sastanku održanom početkom avgusta 2017. godine.
"Svi oni koji su u ulozi posmatrača, obično kada su u pitanju zahtevi velikih sila, izvršavaju i obaveze koje imaju članovi takvih inicijativa", ocenjuje Kovač.
Što se tiče članstva tzv. Kosova, iako je BiH uložila veto 2014. godine, na osnovu izjava albanskog ministra odbrane sa konferencije u Tirani, očigledno je da se od ove ideje neće tako lako odustati.
"Kosovo ima mesto za ovim stolom. U svetu koji je sve više međusobno povezan, imperativ je da radimo zajedno. NATO i EU stoje kao sile bez premca", rekao je albanski ministar odbrane Piro Vengu i dodao da "ne treba da budemo zarobljeni u prošlosti".
U zahtevima mu se pridružio i predsednik Albanije Bajram Begaj, koji je rekao je da je članstvo tzv. Kosova u Jadranskoj povelji neophodno za stabilnost celog regiona.
"U saradnji sa našim saveznicima, kontinuirano smo radili na jačanju bezbednosti u regionu i promovisanju pune integracije Zapadnog Balkana u evroatlantske strukture. Na ovom putu važno je uključiti nove članice koje žele da se pridruže Američko-jadranskoj povelji i NATO-u. Članstvo Kosova u ovoj Inicijativi je od suštinskog značaja ne samo za bezbednost Kosova, već i za stabilnost celog regiona", rekao je Begaj.
Imajući u vidu narativ vezan za južnu srpsku pokrajinu zastupljen na konferenciji u Tirani i činjenicu da se radi o inicijativi koja je osnovana i funkcioniše pod američkim pokroviteljstvom, naravno u skladu sa interesima SAD, vredi postaviti pitanje šta Srbija uopšte traži u jednoj takvoj organizaciji.
