Ako prihvati zahtev Prištine, Evropska unija bi poništila samu sebe

Beograd je pokrenuo sve političke i diplomatske resurse kako bi zahtev Prištine da dobije status kandidata za članstvo u Evropskoj uniji, a koji premijer privremenih institucija Aljbin Kurti namerava da podnese, ostao "mrtvo slovo na papiru".

Argumentacija Srbije da bi prihvatanje ove aplikacije bio nezapamćen presedan temelji se na tri ključne stvari, pišu "Večernje novosti".

Prva je Ugovor o EU, odnosno Lisabonski ugovor iz 2007, koji predviđa da članice mogu postati samo države, što tzv. Kosovo defakto i dejure nije. Kada bi kandidatura bila prihvaćena, EU bi praktično pogazila sopstveni ustav.

Druga je činjenica da pet zemalja EU - Španija, Grčka, Kipar, Slovačka i Rumunija - ne priznaju nelegalno proglašenu nezavisnost tzv. Kosova, a za prihvatanje kandidature Prištine potrebna je saglasnost svih u Uniji.

Treća je da Kosovo, ne samo da nije članica Ujedinjenih nacija, nego u krovnoj međunarodnoj organizacije ne može da "prebaci" ni polovinu, a kamoli dvotrećinsku većinu koja je potrebna da bi se dobila stolica na Ist Riveru. Jer, od 193 članice UN, tzv. Kosovo moglo bi da računa na maksimum 83 glasa, navodi list.

Kurti je juče potvrdio da će zahtev za članstvo biti podnet do kraja nedelje, a Priština tempira da to bude sutra, kada se u Briselu na Evropskom savetu budu okupili lideri 27 članica. Zdušno računaju i na pomoć Češke, koja trenutno predsedava EU, i koja taj zahtev treba da prosledi Evropskom savetu, a koji aplikaciju treba da pošalje na dalje razmatranje u institucije i tela EU.

Tačnije, o zahtevu Prištine, po pravilima, trebalo bi da bude obavešten Evropski parlament, kao i skupštine zemalja članica. Konačnu reč, da li će zahtev biti odbačen ili prihvaćen, treba da da Evropski savet, i to jednoglasno, a posle konsultovanja sa Evropskom komisijom i nakon dobijanja saglasnosti Evropskog parlamenta, koji odlučuje većinom svojih članova.

Sve i da aplikacija Prištine dobije zeleno svetlo od EK i EP, pitanje je kako će za prihvatanje njihove kandidature na Evropskom savetu ruke podići lideri evropske petorke koja ne priznaje tzv. Kosovo.

Kipar i Španija sigurno protiv

Sagovornici "Novosti" smatraju da, ako niko drugi, Kipar i Španija moraju biti protiv zbog svojih unutrašnjih teritorijalnih problema, a ne isključuju ni mogućnost da bi protiv bile i neke države koje formalno priznaju nezavisnost tzv. Kosova.

Šef diplomatije Ivica Dačić rekao je da Srbija radi na tome da članice EU koje nisu priznale nezavisnost tzv. Kosova sa statusnog aspekta ospore najavljenu kandidaturu Prištine, da konstatuju da ne postoje uslovi da se o tome raspravlja. Dodao je i da se vode razgovori sa Mađarskom, koja, iako je priznala, ne glasa za tzv. Kosovo.

Bivši diplomata Zoran Milivojević ocenjuje da je aplikacija Prištine manevar koji je očigledno usaglašen sa većinom u EU koja ih podržava:

"Pre svega prepoznajem Nemačku, imajući u vidu nedavnu izjavu kancelara Olafa Šolca da je to dobro da Priština aplicira. Kada je reč o pravu, takav zahtev nema nikakvog smisla, jer je jednostavno pravno nemoguć. Naime, član 49 Ugovora o EU prepoznaje samo države koje imaju pun međunarodni pravni subjektivitet kao moguće članice. A 'Kosovo' to nije, ono je entitet pod protektoratom UN. Drugo, taj zahtev nije moguće ni politički da se razmatra, jer je za tako nešto potreban konsenzus svih članica, a njih pet ne priznaje 'Kosovo'", smatra Milivojević.

Sagovornici "Novosti" ukazuju i da je licemerje i paradoksalno ponašanje Unije od izbijanja rusko-ukrajinskog sukoba toliko da je hipotetički moguće da EU pogazi i ključne dokumente na kojima počiva. Jer, ako ne reaguju na to što Priština ne poštuje ni Vašingtonski sporazum ni Briselski sporazum, koji je garantovala i sama EU, ako iz Rezolucije 1244 Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija kao sa švedskog stola uzimaju šta im odgovara, šta ih sprečava i da zaobiđu krovni dokument na kojem Unija počiva - Ugovor o EU.

Zaključci "prazni", traže dijalog 

Savet za opšte poslove EU, koji se sastoji od ministara zaduženih za evropska pitanja, na jučerašnjem sastanku se, bar zvanično, nije bavio najavljenom aplikacijom Prištine za status kandidata. Savet je u zaključcima zatražio od Beograda i Prištine da se bez odlaganja angažuju u dijalogu kako bi se "postigao sveobuhvatni pravno obavezujući sporazum o normalizaciji odnosa". Pozvali su i na poštovanje i primenu svih dosadašnjih sporazuma i uzdržavanje od jednostranih i provokativnih radnji koje bi mogle da dovedu do tenzija i nasilja.

U zaključcima se pozdravlja ukupan napredak Srbije postignut u dosadašnjim pristupnim pregovorima kao i to što je za novu vladu Srbije EU integracija strateški cilj, ali se "izražava žaljenje" što Beograd nije uveo sankcije Rusiji.

Kolizija sa postulatima 

Zahtev Prištine za dobijanje statusa kandidata EU u direktnoj je koliziji sa više evropskih normativa i pravila, kao i sa dva ključna člana Ugovora o EU, piše list. 

Prvi je član 2, koji glasi: "Unija se zasniva na načelu poštovanja ljudskog digniteta, slobode, demokratije, jednakosti, poštovanja ljudskih prava, uključujući i manjinska prava, i vladavinu prava."

Drugi je član 49: "Svaka evropska država koja poštuje vrednosti iz člana 2 i koja je posvećena njihovoj afirmaciji može podneti zahtev da postane članica Unije. Evropski parlament i parlamenti država članica obaveštavaju se o tom zahtevu. Država podnosilac zahteva naslovljava svoj zahtev Savetu, koji odlučuje jednoglasno, nakon savetovanja sa Komisijom i nakon dobijanja saglasnosti Evropskog parlamenta, koji odlučuje većinom svojih članova. Uzimaju se u obzir kriterijumi pristupanja koje je utvrdio Evropski savet."

"Novosti" zaključuju da ako EU prihvati aplikaciju Prištine u trenutku kada se sprovodi teror nad srpskom zajednicom na KiM, kada su joj Kurtijevom destruktivnom politikom pogažena sva prava i ugroženi životi i imovina, Brisel će zgaziti osnovni postulat na kome Unije počiva.