Islamski Vatikan u srcu Albanije: Ko su bektaši i zašto Edi Rama želi da im napravi državu

Albanski premijer Edi Rama poznat je kao vešt politički komunikator, koji ume da privuče pažnju kako domaće, tako i svetske javnosti svojim ekscentričnim nastupima - bilo da je reč o nošenju "adidas" patika na formalnim sastancima, ili o njegovom "prisnom" odnosu sa italijanskom premijerkom Đorđom Meloni.

Njegova najnovija inicijativa je, kako je i sam otkrio u nedavnom govoru u Ujedinjenim nacijama, formiranje islamske mikrodržave u stilu Vatikana u Tirani - koja bi promovisala "tolerantno viđenje islama".

U tekstu objavljenom krajem septembra, "Njujork tajms" je naveo da bi u novoj državi islamskog Bektaškog reda bilo dozvoljeno konzumiranje alkohola, žene bi mogle da nose odeću kakvu hoće i nikakva striktna pravila ne bi bila nametana.

"Bog ništa ne zabranjuje; zato nam je dao pamet", rekao je sveštenik Edmond Brahimaj, poznat sledbenicima kao Baba Mondi, objašnjavajući kako namerava da vlada nad parcelom od svega 11 hektara zemlje koju Albanija želi da pretvori u suverenu državu sa sopstvenom administracijom, pasošima i granicama.

Premijer Rama je, makar do sad, bio škrt sa detaljima, navodeći da će uskoro najaviti planove za formiranje nove mikrodržave u srcu albanske prestonice.

Rama je izjavio da je cilj nove države promocija "tolerantne verzije islama, kojim se Albanija ponosi", dodajući da "o ovom blagu, a to je verska tolerancija i koje nikada ne treba da uzimamo zdravo za gotovo, treba da vodimo računa".

Govoreći pred Generalnom skupštinom UN, Rama je rekao da će suverena enklava, koja će biti formirana po uzoru na Vatikan, biti "novi centar umerenosti, tolerancije i mirne koegzistencije".

Ukoliko bi dobio status države, Bektaški red bi postao najmanja zemlja na svetu, pošto je površina njegove centrale četiri puta manja od Vatikana.

Ko su bektaši?

Bektaški red osnovan je u 13. veku u Anadoliji, u današnjoj Turskoj. Nazvan je po islamskom teologu i mistiku Hadži Bektašu Veliju. Verski vođa bektaša naziva se dedebaba.

U početku, bektaši su bili samo jedan od mnogih sufističkih redova u okviru sunitskog islama. Međutim, oni su vremenom prihvatili pojedina učenja šiitskog islama, poput poštovanja Muhamedovog zeta Alija i dvanaest šiitskih imama. Konzervativni suniti i šiiti bektaše smatraju jereticima.

Bektaši su stekli političku moć sredinom 15. veka, kada su postali dominantno islamsko učenje među janjičarima, uticajnim redom elitinih turskih vojnika hrišćanskog porekla.

Bektaši su na Balkanu prisutni više vekova. Njihov najpoznatiji centar bila je Tekija Harabati Babe u Tetovu, u današnjoj Severnoj Makedoniji, koju je u 16. veku osnovao derviš Sersem Ali Baba, zet sultana Sulejmana Veličanstvenog. Bektaške tekije mogu se naći i u Albaniji, Bugarskoj, Grčkoj, kao i na Kosovu i Metohiji.

Bektaški red postao je posebno uticajan među albanskim stanovništvom, a njegovi članovi odigrali su ključnu ulogu u formiranju albanske države. Prvi albanski premijer Ismail Kemali bio je član tog reda.

Nije iznenađenje, dakle, što su verske vođe bektaškog reda izabrale upravo Albaniju kao novo mesto za svoju centralnu nakon što ih je pre stotinak godina Mustafa Kemal Ataturk proterao iz novoformirane Republike Turske.

Aktuelni lider bekataša baba Mondi - svetovno ime Edmond Brahimaj - osmi je po redu od preseljenja tog reda u Albaniju, a na čelu tog verskog pokreta nalazi se od 1991.

Prema popisu iz 2023, u Albaniji živi oko 115.000 bektaša, odnosno oko 4,8 odsto ukupne populacije. Međutim, procenjuje se da ih u drugim delovima Balkana i Turskoj ima znatno više - po nekim procenama, i do 16 miliona.

Hoće li Rama sprovesti u delo svoju zamisao?

Zanimljivo je da je ideja o "tolerantnoj islamskoj mikrodržavi" potekla upravo od Rame - koji nije musliman, već samoproklamovani agnostik rođen u katoličkoj porodici. "Ne verujem da je postojanje ili nepostojanje Boga stvar koju smrtnici ikada mogu da reše", rekao je on pre desetak godina.

Albanija je okupila tim pravnih stručnjaka, uključujući međunarodne advokate, koji rade na izradi zakona kojim se definiše suvereni status nove države unutar Albanije. To će morati da odobri albanski parlament, koji kontroliše vladajuća Socijalistička partija.

Nejasno je koje će zemlje, ako ih uopšte bude bilo, pristati da priznaju suverenitet nove bektaške mikrodržave, navodi "Njujork tajms".

Baba Mondi je, sa svoje strane, plan o državnosti nazvao "čudom" i izrazio nadu da će SAD i druge zapadne sile, ako parlament podrži plan premijera, priznati suverenitet njegove države.

"Zaslužujemo državu", rekao je on, dodajući da su oni "jedini na svetu koji govore istinu o islamu". "Nemojte je mešati sa politikom", poručio je baba Mondi.

Bektaška država, međutim, nije bez svojih protivnika. Njenom formiranju su se usprotivili predstavnici Muslimanske zajednice u Albaniji, koji su istakli da su oni jedini predstavnici "islamske vere u Albaniji", ali i predstavnici bektaša u Turskoj i u albanskoj dijaspori u SAD.

Šta se krije iza Ramine inicijative?

Najava formiranja bektaške države je, nesumnjivo, deo šire inicijative Edija Rame da Albaniju prikaže kao lidera među "umerenim i tolerantnim" muslimanskim državama, koje se protive radikalnim tumačenjima te religije.

To je od posebnog značaja u kontekstu povišenih tenzija na Bliskom istoku, izazvanih krvavim napadnom Hamasa na Izrael u oktobru prošle godine, kao i naknadnim brutalnim izraelskim obračunom sa svojim neprijateljima u Gazi i Libanu, koji je i dalje u toku.

Izraelska brutalnost, ali i jedva prikrivena podrška koju SAD pružaju jevrejskoj državi, značajno su radikalizovale javna mnjenja širom islamskog sveta, u kom je antiameričko raspoloženje u porastu.

Zato je promocija "tolerantnog" islama u interesu ne samo albanskih vlasti, već i SAD, kojima je potrebna svaka podrška koju mogu da dobiju kako bi "oprali" svoju reputaciju u islamskom setu.

Međutim, Ramina inicijativa nije bez rizika. Kako piše "Albanijan post", formiranje bektaške države moglo bi da dovede u pitanje sekularni karakter albanske države, ali i da pogorša odnose sa zemljama koje zastupaju konzervativnije tumačenje islama, poput Turske i Saudijske Arabije.