Tragom ispovesti Aljbina Kurtija na Jejlu: Na šta se danas svela sreća Srba na Kosovu i Metohiji?

Gorko su se Srbi, i sa severa KiM i oni koji žive po getima južno od Ibra, nasmejali ovih dana na izjavu tzv. kosovskog premijera Aljbina Kurtija koji je u ispovesti na Džekson školi globalnih poslova Univerziteta Jejl u Konektikatu u SAD rekao kako on, eto, želi da "Srbi na Kosovu budu srećni", ali da kod Srba nema želje da prihvate plodove njegove već četvorogodišnje vlasti.

"Koja crna naša sreća? Za sreću je potrebna sloboda, potreban je mir, potrebna je nada, izvesna budućnost, potrebna je sigurnost, bezbedno okruženje za našu decu, a šta mi od toga imamo? Ništa! Slušajući Kurtija, rekao bi čovek da mi ovde imamo sve ali da smo nezahvalni na tome, da nam je obezbedio sve uslove za srećan život, a mi, ustvari, nemamo ništa, mi se ovde borimo za goli život i opstanak", priča Milovan T, Srbin iz Zvečana, zabezeknut prosto pitanjem RT Balkan "da li je srećan pod vlašću Aljbina Kurtija".

Prema rečima premijera privremenih prištinskih institucija, "Srbi na Kosovu osećaju olakšanje od kriminalnih struktura" ali Kurtija brine što u srpskoj zajednici "nema ni sreće ni entuzijazma zbog toga", da nema ni "entuzijazma za kosovski sistem". Istovremeno, u razgovoru na Jejlu, Kurti je Srbe koji su krajem maja prošle godine protestovali zbog upada specijalaca u zgrade opština na Severu nazvao prosto "ruljom".

"Specijalci koji govore samo albanski pod našim prozorima, patrole na ulici, duge cevi, neki i pod maskama... Kad pođemo samo do Zvečana, par kilometara od Mitrovice, čeka nas barem jedna, ako ne i dve ili tri kontrole, pretresi, šikaniranja... Na putu do Leposavića je po zlu čuveni punkt kod Bistričkog mosta na kome su pre samo koji mesec pucali na naše sunarodnike, tu su već pretresi mnogo ozbiljniji, mogu da se dobiju i batine ako čovek kaže jednu reč", opisuje "srećan život" Srba na Kosovu, jedan od naših sagovornika iz Severne Mitrovice koji je, kako kaže, toliko "srećan, bezbedan, pun nade i entuzijazma za kosovski sistem", toliko se slobodno oseća, da ni za živu glavu ne pristaje da mu objavimo makar ime i prvo slovo prezimena.

Pričaju jutros naši sagovornici sa Kosova i Metohije, i sa Severa i iz geta južno od Ibra i danima mogu nabrajati i opisivati svoj "srećan život" pod Aljbinom Kurtijem u Zvečanu, Leposaviću, Zubinom Potoku ili u Lapljem Selu, Suvom Grlu, Gračanici...

"Najpre smo se supruga i ja baš onako slatko nasmejali kad smo na nekom portalu videli taj naslov, kako 'Kurti želi da Srbi na Kosovu budu srećni'. Onda smo zaćutali, pogledali se i samo što nismo zaplakali. Koja naša sreća? Ne smemo dete da pustimo iz stana na ulicu, bojimo se provokacija onih koji prelaze preko mosta na Ibru i svako popodne su na šetalištu. Kako ujutru, kad ćerku povedemo u školu, prvi razred je, da joj objasnimo zbog čega ti ljudi u uniformama sa puškama stoje kod spomenika Knezu Lazaru. Mi smo srećni ljudi kad ujutru do škole ne naletimo ni na jednu njihovu patrolu", priča jedan od naših sagovornika iz Severne Mitrovice.

Zaista, na šta se danas svela sreća Srba na Kosovu i Metohiji?

"Prepišu nam lekari u KBC u Severnoj Mitrovici lekove za tri meseca, odemo do Raške ili Vranja, do Novog Pazara, podignemo lekove, a u povratku srećni smo ako ih prenesemo preko Merdara, Brnjaka ili Jarinja a da nas ne pretresu i da nam ih ne oduzmu. Srećni smo kad kupimo u Raški ili Vranju neku salamu, paštetu, mesni narezak, pakovanje jogurta ili mleka pa prođemo preko prelaza bez pretresa, oduzimanja", nabrajaju naši sagovornici.

Srećni su, kažu, kad u Mitrovici ili Zvečanu, po enklavama južno od Ibra prođe dan a niko ne bude uhapšen, optužen za ratni zločin ili ugrožavanje ustavnog poretka, napad na međunarodne snage. Ili, kad ne stigne vest da je neko od Srba osuđen na višegodišnju robiju, uz dva svedoka Albanca.

"Srećni smo kad iz Severne Mitrovice odemo 60, 70 kilometara do Raške, Pazara, Vranja, po platu, a tamo u banci ne bude velika gužva. Pa smo srećni kad krenemo u centralnu Srbiju ili iz centralne Srbije na Kosovo a na Jarinju ili Brnjaku nisu kilometarske kolone pa ne moramo da čekamo satima. Srećni smo i kad prođe jedan jedini dan bez najava iz Prištine o nasilnom otvaranju mosta na Ibru, ili o preuzimanju, zauzimanju škola i bolnica. Srećni smo kad prođe noć bez eksplozije, bez pucnjave, kad prođe dan a da na šetalištu ne vidimo njihove ministre kako se šepure okruženi specijalcima sa dugim cevima, nastavljaju o svojoj "sreći", Srbi iz Severne Mitrovice sa kojima smo danas razgovarali.

Pa dalje, srećni su, pričaju, oni kojima nije eksproprisana, oteta njiva ili livada za neku od policijskih, u perspektivi vojnih baza na severu KiM. Srećni su i oni kojima neće narednih godina neka od baza nići u selu, pod prozorom pa će svakog dana ubuduće morati da gledaju specijalce, oklopna vozila, sanduke sa municijom, bodljikavu žicu.

"Srećni" su i što na svojim vozilima imaju registracije sa oznakom lažne države i vozačke dozvole zemlje koju ne priznaju.

"Srećni smo kad pređemo Bistrički most a da nas ne zaustave i ne prebiju ili, kad na mostu ne pucaju na nas. Srećni smo jer nam deca u školama još ne uče kako je Miloš Obilić bio Albanac i kako su naši manastiri, ustvari katolički. Srećni smo i kad na sudu uspemo da povratimo imovinu koju su nam oteli komšije, stan ili njivu, a kad zauzvrat ne budemo uhapšeni i ne dobijemo optužnicu za ratni zločin. Srećni smo i kad Albanci, komšije, za njihove praznike, Dan zastave itd, iz svih vrsta oružja pucaju samo u vazduh, 'srećni' smo i što Kosovo dobija vojsku u koju će verovatno zvati i našu decu. Ma, presrećni smo zbog svega", ređaju definicije i razloge za sreću, što stvarno što ironično, naši sagovornici sa severa i juga KiM.

I, mogli bi, kažu, ovako da nabrajaju do sutra. Šta sve Srbe na Kosovu čini srećnim!

"Da ne zaboravimo, srećni smo i kada odemo na groblje, u južnu Kosovsku Mitrovicu, ili na neko groblje naših predaka južno od Ibra, i kad tamo, među polomljenim i otvorenim grobovima, u travi, šiblju, na kraju, posle duže potrage, ipak, nađemo grob nekog našeg najmilijeg. Eto, na to se, zapisao je davno neko, svela sreća nas Srba na Kosovu i Metohiji", kaže jedan od sagovornika.

"A što se tiče Kurtija i njegove tvrdnje kako želi da Srbi na Kosovu budu srećni, naša velika sreća bila bi, ali zaista, bez obzira što bi trajala tek nekoliko trenutaka, da on ode, i da nas ostavi na miru, da prestane da nas usrećuje", poručuje jutros jedan od Srba sa glavnog šetališta u Severnoj Mitrovici na kome, lokal po lokal, polako ali sigurno zauzimaju komšije Albanci.