Analiza RT Balkan: Dejtonski sporazum - 27 godina od potpisivanja i ono što je od njega ostalo

Dejtonski sporazum potpisan je na današnji dan pre 27 godina u Parizu, i doneo je preko potreban mir u Bosni i Hercegovini. Pregovori su trajali od 1. do 21. novembra 1995. godine, a od njega su korist imala sva tri konstitutivna naroda: Srbi, Hrvati i Bošnjaci. Gotovo tri decenije kasnije, ruše ga isti oni koji su ga i stvorili - Zapad, kažu za RT Balkan geopolitički stručnjaci.

Dejtonskim sporazumom utvrđeno je da BiH čine dva entiteta, Federacija BiH i Republika Srpska i tri konstitutivna naroda - Bošnjaci, Hrvati i Srbi, zajedno sa ostalima. Propisane su nadležnosti BiH i entiteta, kao i odnosi između institucija BiH, kao i način izmene Ustava BiH.

Prema ovom sporazumu, 51 odsto teritorije pripadalo je Federaciji BiH, a 49 odsto Republici Srpskoj. Formiran je i Brčko distrikt, koji predstavlja posebnu teritorijalnu jedinicu.

Potpisnici Dejtonskog sporazuma bili su predsednik Srbije Slobodan Milošević, predsednik Republike Bosne i Hercegovine Alija Izetbegović i predsednik Hrvatske Franjo Tuđman.

Ugovor su kao svedoci potpisali predstavnici Kontakt grupe: predsednik SAD Bil Klinton, nemački kancelar Helmut Kol, francuski predsednik Žak Širak, britanski premijer Džon Mejdžor, premijer Ruske Federacije Viktor Černomirdin i predstavnik Evropske unije Felipe Gonzales.

Apsurd Zapada: Stvorili ga radi mira, u miru ga ruše

Profesor geopolitike i bivši savetnik predsednika Republike Srpske Milorada Dodika Srđan Perišić za RT Balkan rekao je da je Republika Srpska Dejtonskim sporazumom dobila sve ono za šta se zalagala i za šta su se njeni građani borili.

"Republika Srpska dobila je sve za šta su se građani borili, postala je međunarodno priznata. Izvorni Dejton je dobar za sva tri konstitutivna naroda, jer garantuje prava i slobodu koje Zapad pokušava da uguši". 

Problem, prema njegovom mišljenju, nastaje kada je Zapad krenuo sa manipulacijama, kako bi stvorio unitarnu Bosnu i Hercegovinu.

"Zapad želi unitarnu BiH, a sa 'saradnicima iznutra' donosi neustavne zakone koji su u koliziji sa Ustavom. Na primer, oružane snage BiH ne postoje u Ustavu, njime je određeno da svaki entitet ima zasebne oružane snage, ali je donet zakon koji krši Ustav, dok Zapad to odobrava jer im izvorni Dejtonski sporazum više ne odgovara. Taj isti mirovni sporazum koji su oni stvorili sada ruše", zaključuje Perišić.

Sličnog stava je i Miloš Šolaja profesor međunarodnih odnosa na fakultetu Političkih nauka u Banjaluci, koji za RT Balkan ocenjuje da je mir koji je potpisivanjem sporazuma dobijen, možda i najvažniji.

"Činjenica je da je Bosni i Hercegovini bio potreban mir i to je i dobijeno. Dobijeno je mnogo onih početnih zahteva koje je Republika Srpska postavila kao svoje ciljeve i svoje zahteve, pri samom osnivanju 1992. godine. To je bio zaista visok nivo autonomije, ali naravno, i činjenica da je Republika Srpska tada postala i faktor odlučivanja u Bosni i Hercegovini. Sa te strane dobijeno je ono što se tražilo, ali i određene mogućnosti da se ta odgovornost Srba i prema miru i prema socijalnom razvoju poveća", objašnjava Šolaja.

Odgovarajući na pitanje šta je srpski narod izgubio potpisivanjem ovog sporazuma, on je ocenio da je vremenom stvoreno "nasilje" nad Dejtonskim mirovnim sporazumom zbog političkih ucena, pritisaka, ali i zbog kojekakvih trgovina.

"Otvoreno je ispoljavanje sile od strane zapadnog dela Međunarodne zajednice. Zapad nastoji da izvrši centralizaciju Bosne i Hercegovine, koristeći svoje mehanizme u okviru međunarodnih organizacija, preko kancelarije visokog predstavnika koja je volšebno nastala, iako je nigde nema u Aneksu 10 Dejtonskog sporazuma, pa i preko nekih samoproglašenih tela, kao što je Savez za implementaciju mira, i tu su zapravo Srbi izgubili, u tom smislu", smatra sagovornik RT Balkan.

Određeni mehanizmi su se koristili za hapšenje ljudi koji su povezivani sa ratnim zločinima, i nisu upotrebljivani samo u pravnom smislu, već, vrlo često korišćeni su kao sredstvo političkog pritiska, što su kasnije situacije sa optuženima, osuđivanima i dokazale, objašnjava Šolaja.

To je, kaže sagovornik RT Balkan, omogućilo pravno nasilje nad mirovnim sporazumom i nad njegovim sadržajem.

"Dejtonski sporazum se prema različitim tumačenjima prilično udaljio od izvornog, što zbog interesa onih koji ga tumače, što zbog toga što ni 27 godina kasnije još nije preveden. Republika Srpska ne traži ništa više nego povratak na izvorni Dejtonski sporazum, što je trenutno, u odnosu na politiku u BiH, koju vode tri nacionalne zajednice, i sa pozicije međunarodne zajednice, objektivno nemoguće. Kada bude došlo do drugačije konstelacije snaga u međunarodnoj zajednici - može doći i do promena", naglašava Miloš Šolaja.

Dejton nedodirljiv, ali podložan manipulacijama

Šef predstavništva Republike Srpske u Srbiji Mlađen Cicović  objašnjava za RT Balkan šta je sve dobro proisteklo iz ovog dokumenta. Sve potpisano i dobijeno po Dejtonskom sporazumu, kaže Cicović, je veliki dobitak za Srbe - imaju svoju državu u okviru BiH, i ni sada, niti će ikad poželiti da to napuste, što bi se reklo, onako bez razloga. Pravni teror tzv. međunarodne zajednice i marifetluci unutar BiH mogli bi dovesti do toga da Srbe i Republiku Srpsku isteraju iz BiH. Političko Sarajevo uz pomoć nekih zapadnih političkih igrača ozbiljno radi na tome. 

"U Sarajevu se, ili namerno preskače, ili zaista zaboravlja, da je Dejtonski sporazum uz mir doneo i društveno uređenje BiH; dejtonski Ustav BiH (Aneks 4) je ozvaničio državnu zajednicu Republike Srpske nastale pre rata (9. januara 1992. godine) i Muslimansko-hrvatske federacije u BiH stvorene u ratu Vašingtonskim sporazumom (18. marta 1994. godine), koje kao entiteti BiH imaju sve prerogative države osim poslova koji su definisani Ustavom BiH kao nadležnost zajedničkih organa i koje dogovorno prenesu na zajedničke organe. Uz sve to Dejtonski sporazum je, istovremeno, i međunarodno priznanje Republike Srpske i Federacije u BiH, koje su potpisnice svih jedanaest aneksa Dejtona", rekao Cicović. 

Veliki deo Srba smatrao je Dejtonski sporazum nedodirljivim, ali Zapad je sve učinio da to bude samo privid, jer mnogi rade protiv njega.

"Verujem da je veliki deo srpskog sveta mislio da će Dejtonski sporazum biti nedodirljiv, jer je postignut u Americi, jer je američki proizvod. Prividno je tako i danas, niko nije ni pokušao da promeni ni slovo Dejtonskog sporazuma, ali je šteta nastala i pokušava se povećati drugim "dokumentima" sa strane, odlukama visokog predstavnika (ma šta to značilo), pa još plus i nelegalnim "pravnim institucijama na nivou BiH", koje u tom sporazumu ne postoje. Naravno, niko se ne usuđuje da ukine Dejtonski sporazum, jer su ga garantovale velike sile i Hrvatska i Srbija (tada SR Jugoslavija), a mnogi spolja i bošnjačka strana iznutra i dalje rade protiv Dejtona iako se malo-malo pa kunu u njega. Što je još apsurdnije, kad mi iz Republike Srpske stanemo u odbranu izvornog Dejtona, svi iz Sarajeva i jednog dela tzv. međunarodne zajednice, optuže nas za antidejtonsko delovanje", navodi Cicović.

Izvorni Dejton? Samo uz velike geopolitičke promene...

Pitanje o kojem se govori stalno je "Povratak na izvorni Dejton", a sagovornici RT Balkan, među kojima je i Cicović, vide mogućnost vraćanja izvornom Dejtonu, ali uz puno tuda i promena na geopolitičkom nivou. 

"Povratak na izvorni Dejton nije nemoguć. Nekim velikim, zaista velikim promenama u svetu mnogo šta bi u svetu bilo vraćeno na pravo stanje, pa bi tako i BiH bila vraćena na fabričko podešavanje, tj. na izvorni Dejton. Naravno, ne treba verovati da Srbi mogu promeniti išta čak ni u ovom delu sveta, a kamoli šire, ali u svemu što se u svetu događa, valja biti na pravoj strani, na strani istine, slobode, pravde i međunarodnog prava, a u okviru BiH, tj. kod kuće, i dalje ozbiljno raditi na očuvanju prava i nadležnosti koje Republika Srpska ima po Dejtonu. Potrebno je istovremeno raditi na tome da sve što nam je oduzeto vratimo na miran i na zakonima i pre svega na Ustavu zasnovan način", navodi Cicović.

Ne verujem, objašnjava Mlađen Cicović, u velike i iznanadne promene u BiH, verujem u principijelan polagan rad u saradnji sa političkim akterima koji takođe žele izvorni Dejton i tvrd stav u pravnoj odbrani Republike Srpske, pri čemu valja znati da samo očuvanje Republike Srpske istovremeno znači i očuvanje BiH, one BiH definisane Dejtonskim sporazumom kao državne zajednice dva entiteta i tri konstitutivna naroda

Sonja Karadžić Jovičević: Jedino Srbi poštuju Dejton, ostali mu pristupaju kao "švedskom stolu"

Sonja Karadžić Jovičević, kćerka prvog predsednika Republike Srpske Radovana Karadžića i političarka, rekla je za "SRNU" da samo Srbi dosledno insistiraju na primeni Dejtonskog mirovnog sporazuma, iako su oni najmanje njime dobili. 

"Od tada sve do danas, Srbi su jedina strana koja se oslanja i poštuje Dejtonski sporazum, ali i obeležava dan njegovog potpisivanja", izjavila je Karadžić Jovičević.

Ona ističe da se Dejtonski sporazum samo nad Srbima primenjuje kao sredstvo pretnji i kažnjavanja, dok za ostale, njegove odredbe važe fakultativno, jer im je i pristup kao "švedskom stolu" možeš kako hoćeš, a i ne moraš, a ako hoćeš, uzmi samo šta ti odgovara".

"Od početka, odredbe Dejtonskog sporazuma svi ostali tretiraju i tumače kao spisak snova i 'duhova', umesto poštovanja obaveze odredbi, dakle 'slova umesto duhova', iako je jasno napisan i nije predviđen za proizvoljna tumačenja izmene", naglasila je Karadžić Jovičević, koja je i bivši potpredsednik Narodne skupštine Republike Srpske.

Ona je ocenila da je tolerisanje ovakvog avanturizma, bez obaveze dosledne primene, balansiranog pristupa i odgovornosti svih aktera i garanata, zlonamerno prema Republici Srpskoj, pa i BiH, neprofesionalno i u krajnjem uvodi u odobrenu praksu - slobode tumačenja, zloupotrebe i kršenja, što se može primeniti i na bilo koji drugi sporazum u svetu.

"Naše obeležavanje Dana potpisivanja sporazuma jasno pokazuje da su Srbi bili i ostali opredeljeni za mir. Ignorisanje ovog dana i njegovog značaja jeste ignorisanje samog Sporazuma i to, evo već 27 godina, za rezulat ne daje ništa osim održavanja nestabilnosti i unošenja nemira", smatra Karadžić Jovičević.

Želim da verujem, kaže Karadžić Jovičević, da iz tih motiva nije nastao, ali je činjenica da se upravo za takvo stanje upotrebljava.