Srbija i Balkan
Ko ruši, a ko čuva Srbiju: U Kini objavljen tekst posvećen 5. oktobru, ali i današnjim protestima
Na ovaj dan 2000. godine došlo je do političkog potresa u Srbiji, a 24 godine kasnije, tekst o tom događaju objavljen je i u Kini
Vodeći kineski sajt "Portal Guanča – Posmatrač", koji beleži više od 180 miliona redovnih čitalaca, objavio je tekst posvećen godišnjici 5. oktobra, ali sa posebnim osvrtom i na današnje pokušaje masovnih protesta u Srbiji.
Ovaj tekst u domaćim medijima objavile su "Novosti", a u njemu se navodi da je 5. oktobra 2000. godine obojena revolucija u Srbiji uspešno uspostavila prozapadni marionetski režim koji je trajao 12 godina.
"Danas, 24 godine kasnije, suočena sa višestrukim pritiscima, dobra je prilika da ponovo pogledamo i analiziramo trenutne prozapadne opozicione snage u Srbiji, ali i da istovremeno popričamo o snagama koje se retko pominju u kineskoj javnoj sferi, a koje kontinuirano čuvaju bezbednost i stabilnost Srbije, kao što su Aleksandar Vulin, Vladimir Orlić i Marko Parezanović", navodi kineski sajt.
Podseća se na dokument Ministarstva spoljnih poslova Kine pod nazivom "O delima i pravoj prirodi Nacionalnog fonda za demokratiju Sjedinjenih Američkih Država", kao i da su dan nakon tog objavljivanja, 10. avgusta, protest organizovali opozicija i ekoloških aktivisti koje podržava Zapad.
U tekstu koji se osvrće na te proteste, ali i na 5. oktobar, navodi se da kada ljudi u Kini vide takva masovna okupljanja u Srbiji, odmah pomisle na obojene revolucije i brinu da bi Srbija mogla zapasti u nemire, što izaziva osećaj nelagodnosti.
"Srbija trenutno nema uslove za uspešnu obojenu revoluciju, osim ako se ne desi neki ekstremni događaj, poput atentata na lidere ili političare", kaže autor teksta, a prenose "Novosti".
Kako dodaje, ako se uporedi "puč 5. oktobra" i današnji protesti, može se uočiti značajna razlika: u poređenju sa 1990-im i početkom ovog veka, današnje opozicione stranke nemaju ideologiju i politiku.
"Sadašnja vlada je najuravnoteženija u pogledu evropskih vrednosti, tradicionalnih vrednosti i raznovrsnih spoljnih odnosa i jedina je snaga koja može integrisati mnoge elemente u sistemsku politiku. Stoga se opozicija oslanja na strategiju - biti opozicija radi same opozicije, ili su transformisani u stranke usmerene na usko ograničena interesna pitanja", smatra autor teksta.
Dodaje da opozicija i sa njom povezane nevladine organizacije tokom cele godine primaju direktno ili indirektno finansijska sredstva od institucija poput Američke agencije za međunarodni razvoj (USAID), Nacionalne zadužbine za demokratiju (NED), Centralne obaveštajne agencije (CIA) i raznih američkih i evropskih ambasada.
Podseća da je predsednik Vučić je istakao da su strane sile u poslednjih šest meseci uložile 78 miliona evra kako bi destabilizovale Srbiju.
Zvanično, piše autor, NED je uložio do 50 miliona evra u Srbiju tokom poslednjih 30 godina.
"Najveće ulaganje bilo je 2000. godina, tokom obojene revolucije, sa investicijom od 1,8 miliona evra. Ovo su samo javni podaci jedne nevladine organizacije - ako uključimo i neprikazane podatke, kao i doprinose svih drugih brojnih NVO, ukupni iznos tokom poslednjih 30 godina mogao bi dostići zastrašujuću, astronomsku cifru", upozorava se u tekstu kineskog sajta.
Da bi opravdale korišćenje dobijenih sredstava, ove organizacije moraju da se bave antivladinim aktivnostima kao pokrićem. Pored toga, mnoge organizacije i opozicione stranke koriste ove vrste protesta za opsežno umrežavanje i izgradnju saveza, čime poboljšavaju svoju vidljivost i prisutnost. Bez takvih protesta, velika većina javnosti verovatno nikada ne bi ni čula za njihovo postojanje.
"Ironično, te demokrate koje su došli na vlast pučem 5. oktobra i svrgnuli Miloševića - a koji sada pokušavaju da svrgnu Vučića kroz još jednu obojenu revoluciju - nisu postigli dostignuća koja su realizovana od strane SNS tokom njihovog vremena na vlasti", ukazuje autor napominjući koliko je Srbija napredovala poslednjih godina, posebno po pitanju izgradnje auto-puteva i infrastrukture.
Poredeći lidere opozicije tada, 5. oktobra i danas, autor navodi da su nekadašnje vođe opozicije bile harizmatičnije, u odnosu na današnje.
Kao najznačajniju razliku navodi to da trenutna opozicija nije osvojila podršku bezbednosno-vojnog sektora i unutrašnjih krugova državne administracije.
"Mnogi zanemaruju kritičan detalj kada analiziraju puč 5. oktobra: svrgavanje Miloševića od strane demokrata podržalo je jedan deo vojnog vrha koji bio pro-NATO i pro-zapadno orijentisan. U drugom smislu, ta obojena revolucija bila je u suštini blagi vojni puč", smatra autor, a prenose "Novosti".
Napominje da se pokušaji takozvanih obojenih revolucija svode se danas na okupljanja koja ne prelaze 50.000 ljudi, dok u poređenju sa tim Srpska napredna stranka ima članstvo od skoro milion ljudi.
"Srbija nije marioneta kojom se može lako manipulisati", ističe autor i dodaje da su Ministarstvo unutrašnjih poslova Srbije, policija i BIA već dugo su ključne snage u suprotstavljanju zapadnom uticaju.
"Od Aleksandra Rankovića u prošlom veku, do kasnijeg šefa DB Obrena Đorđevića, Jovice Stanišića tokom ratova 90-ih, pa do sadašnjeg šefa BIA Vladimira Orlića, potpredsednika vlade (bivšeg šefa BIA) Aleksandra Vulina, i šefa operative Marka Parezanovića – svi ovi pojedinci dali su izuzetan doprinos srpskoj državnoj bezbednosti na svoj način. U savremenim naporima protiv zapadnog uticaja, posebno su značajna poslednja trojica", napominje se u tekstu.
Ističe se da je Vulin, kao stari prijatelj kineskog i ruskog naroda i ključni član stranke Pokreta socijalista, bio je na frontu protiv zapadnih interesa još od svoje mladosti.
Posebna osoba koju treba spomenuti, kako se navodi, je Marko Parezanović, načelnik operative u Bezbednosno-informativnoj agenciji, ličnost retko pomenuta u kineskom javnom diskursu, ali koja je dala značajne doprinose Srbiji. On je nezaobilazna figura u oblasti državne bezbednosti Srbije.
Parezanović je izjavio da najveća pretnja Srbiji dolazi od tajnih operacija stranih sila. Ova izjava izazvala je snažne reakcije i učinila ga metom napada liberalnih, prozapadnih medija.
"U stvarnosti, on je na prvoj liniji borbe protiv obojenih revolucija, podnoseći najveći pritisak", navodi autor teksta.
Parezanović je takođe radio na jačanju veza Srbije sa Rusijom. Ova saradnja nije ograničena samo na političko polje, već obuhvata i ekonomsku i bezbednosnu pomoć, čime se povećava nezavisnost Srbije. Vredi napomenuti da je Rusija unapred obavestila Srbiju o nekoliko pokušaja obojenih revolucija u skorije vreme, na čemu se srpsko rukovodstvo više puta zahvalilo Rusiji.
Za kraj, autor podseća da je oktobar vreme proslave Dana državnosti za kineske čitaoce, međutim, za Srbiju, oktobar ne simbolizuje samo turbulentan mesec iz prošlosti, kada je izbila obojena revolucija, već i značajnu istorijsku prekretnicu u odbrani nacionalne bezbednosti i suvereniteta.
"Dan 17. oktobar se sada obeležava kao praznik Bezbednosno-informativne agencije Srbije, slično kao što Kina ima svoj Dan državne bezbednosti. Vulin, Orlić i Parezanović, poput mnogih srpskih bezbednjaka iz prošlosti, trn su u oku neprijatelja Srbije. No, bez obzira na to kako ih ljudi vide, oni su ostavili dubok trag u srpskoj istoriji svojim delima i nastavljaju da pišu slavna poglavlja", zaključuje se.
