Srbija i Balkan
Neka im je na čast: Promoviše li Udruženje novinara Srbije progon ruskih medija
"Reporteri bez granica" posvetili su čitav niz izveštaja našoj medijskoj kući, a kako je na to reagovalo srpsko udruženje novinara koje bi trebalo da zaštiti profesiju u Srbiji?
Glavna urednica "Sputnjika" u Srbiji Ljubinka Milinčić osvrnula se su svom autorskom tekstu na izveštaj koji su "Reporteri bez granica" posvetili našoj medijskoj kući, ali i odnosu koji je Udruženje novinara Srbije pokazalo.
Tekst prenosimo u celosti.
Zaštita novinara i interesa profesije, jačanje novinarske solidarnosti i pomoć ugroženim kolegama. To su neki od ciljeva navedenih u osnivačkom aktu Udruženja novinara Srbije iz 1881, koji su, kako piše na sajtu, "bili i ostali".
Uprkos tome "najveća i najznačajnija asocijacija profesionalnih novinara u Srbiji i punopravni član Međunarodne federacije novinara (IFJ)" objavljuje bez ikakve ograde izveštaj "Reportera bez granica" koji baca ljagu na njihove članove, proglašavajući ih nacionalistima, desničarima, i optužujući ih da šire "lažne vesti"?
Da li članovi Udruženja misle da zaista Filip Rodić, Nikola Vrzić, Ljiljana Smajlović i neki drugi, zaslužuju ovakav pamflet? Da li su Sanja Domazet i Muharem Bazdulj desničari i nacionalisti? Da li je Jelena Milinčić, koja pre RT-a nema ni dana novinarskog staža u Srbiji, tokom 20 godina rada u Rusiji, "širila srpski nacionalizam". Ili su svi njihovi gresi sažeti u jednoj rečenici Margarite Simonjan: "Kosovo je Srbija"?
Grešni pisci i novinari
U pravu su Reporteri za postavljanje granica. Pomenuti novinari i pisci, kao i brojne kolege koje s njima rade, su veliki grešnici — suprotstavljaju se kensel kulturi koju su dekretom nametnuli oni koji ne priznaju nikakve granice u oblastima koje ne odgovaraju njihovim agendama. Ali zašto UNS ne reaguje? (Istini za volju, preneo je, sutradan, nakon objavljivanja optužnice od strane "Reportera", analizu koju je RTS napravio).
Uprkos iskustvu iz 1999. kada su ti "reporteri" odbili da stave u svoj godišnji izveštaj da je u bombardovanju RTS-a ubijeno na radnom mestu 16 srpskih novinara i medijskih radnika. Za njih su srpski novinari bili legitimna meta vazdušnog napada.
Uprkos tome što je očigledno da reporteri ograničene svesti ni danas ne vide stradanja novinara iz celog sveta na bliskoistočnom frontu.
Zašto, dok "Reporteri bez granica" etiketiraju članove UNS-a, predsednik Udruženja relativizuje, odgovarajući na pitanje da to prokomentariše:
"Svet je paradoksalno upao u pluralizam propagandi. I šta da radi pojedinac, profesionalac i čovek koji traži istinu? Pa on mora da sluša, ali ako mu zabranite i taj apsurdni pluralizam propagandi, šta je ostalo?"
Da li to znači da su RT (ali i neki drugi) propagandisti? Kojom su ekspertizom zaključili da su tih desetak novinara, i oni ostali, neimenovani, "poznati po svojim desničarskim i nacionalističkim političkim stavovima". Zašto ih onda ne isključe iz Udruženja i zaštite od njih tu časnu organizaciju? Zašto su jednog od njih birali za predsednika? Ili su ovi novinari tako pokvarljivi da ih je RT za dve godine učinio zločincima?
Tekstovi o stradanju Srba na KiM – propaganda?
Da li predsednik UNS-a kad piše (odlične) tekstove o stanju na KiM širi propagandu? Sigurna sam da upravo to misle Reporteri za određivanje granica slobode. Da li su propaganda i tekstovi o stradanju srpskog naroda na KiM? Stradanje srpske dece? Isto kao i dece Donbasa su — propaganda?
Mereno ovim novim aršinima verovatno su i oni "upali" u istu kategoriju protiv koje se bore ne samo Reporteri, nego, izgleda, i UNS.
Razumemo cenzore zvane "Reporteri". Nije lako boriti se u Srbiji protiv onih koji, kao Margarita Simonjan, kažu "Kosovo je Srbija". Priznaju to i oni.
"Postoji nekoliko objašnjenja zašto je RT izabrao Srbiju za svoju balkansku kancelariju i zašto su predstavnici RT-a tako otvoreni u pogledu svojih namera. Prvo, Rusija i Srbija imaju dugogodišnje odnose zasnovane na zajedničkoj kulturi slovenske baštine i pravoslavnog hrišćanstva. Ovo je učinilo Rusiju popularnom među delom srpskog stanovništva i stvorilo bliske odnose između ruskih i srpskih političara”.
Istovremeno su, kaže se u izveštaju "EU i NATO predstavljeni kao međunarodne institucije koje su nazadne".
Čudna neka zemlja! Ni NATO bombarderi nisu je ubedili da su NATO i EU napredni. Ona EU čiji su avioni jurišali na Srbiju!
Šta još ne vidi UNS
I da zlo bude veće, "Reporteri", stvarno nemaju granica. Oni apeluju na Evropsku uniju (EU) i njene države članice da pozovu Srbiju na odgovornost zbog toga što je domaćin "Putinove fabrike laži".
A Udruženje je, izgleda, zaboravilo da je EU svojevremeno, bombama odgovorilo na rad srpske "fabrike laži", i koje u svom imenu ima Srbiju, što bi značilo da je u svetu, u svojoj oblasti, predstavlja - ni na to ne reaguje.
Vlada utiče na medije, mediji prenose RT - očekujemo da zatraže smenu vlade ili bar predsednika Vučića.
Ponosno se ističe ko je sve zabranio ruske medije i lamentira nad činjenicom da "sadržaj RT Balkana citiraju i prenose najveći igrači na srpskom medijskom tržištu: jednako oni štampani, i onlajn i TV tabloidi koji takođe šire propagandu srpske vlade".
I tu ih razumem – čitav njihov višedecenijski trud da lažno se predstavljajući kao borci za slobodu medija, nametnu svoju "istinu" razbio se o bedem zvani RT.
Loše ste radili, gospodo!
I da na kraju odgovorimo na retorsko pitanje predsednika UNS-a – šta je još ostalo.
Pa, ostalo je malo, vrlo malo, slobodnih novinara, slobodnih i hrabrih da se suprotstave mejnstrimu, slobodnih da čuju rusku stranu, da je objave i pruže na uvid onima koji to žele. Da vide. I da sami zaključuju. A onih koji to žele je mnogo, i prevazilaze granice koje Reporteri postavljaju.
