Šta je bilo i šta neće biti: Crnogorska vojska obučavaće Ukrajince da pobede Rusiju

"Šta je bilo i šta neće biti", s filozofskim mirom kažu danas jedni u Crnoj Gori dok drugi s nevericom vrte glavom pred potvrđenom vešću sa samita u Vašingtonu gde su se 32 članice NATO, među njima i Crna Gora, dogovorile da pošalju vojsku za pomoć Ukrajini. Crna Gora, izjavio je zamenik predsednika Vojnog komiteta NATO general Endrju Roling, koliko on zna, "nema primedbi na tu misiju", čiji je cilj da obuči Ukrajince "da pobede Rusiju i zadrže svoju nezavisnost i slobodu kao država".

Istina, to je general Roling posebno istakao u intervjuu za podgoričku "Pobjedu", "ovde se ne radi o tome da će NATO snage, pa među njima i crnogorska vojska ići u Ukrajinu", oni će, potvrdio je general, "ukrajinske vojnike obučavati u Poljskoj i Nemačkoj".

Istina je i da se ne radi ni o kakvim brojnim crnogorskim trupama, već, verovatno o, kako je ranije najavljivano, nekolicini oficira, instruktora, ali, ne samo simbolično već i u stvarnosti, primećuju u ovoj državi, Crna Gora se i na ovaj način uključuje u rat u Ukrajini.

"Dakle, mi sada, ako je verovati ovim vestima, idemo na istočni front da se na strani onih koji su nas pre dve i po decenije bombardovali, koji su i nama i braći u Srbiji ubijali decu, na strani onih koji su nas i 1915. i 1941. klali i ubijali, masakrirali, borimo protiv Rusa koji su naši vekovni zaštitnici i prijatelji, braća po veri i krvi. I, šta očekujete od mene da kažem? Možda je najbolje, za nas, za sve one koji imaju obraza u Crnoj Gori, da se i danas i sutra i doveka pokriju jorganom preko glave i da ne izlaze na svetlo dana. Blago rečeno, sramota na obraz čitavog naroda", kaže danas jedan od naših sagovornika sa severa Crne Gore.

Crna Gora šalje vojnike za pomoć Ukrajini: Spremaju ih da postanu deo NATO-a

Nije lako ljudima u Crnoj Gori da govore na ovu temu. Sećanja na 1999. i bombardovanje su sveža, sa druge strane, uključivanje Crne Gore na strani NATO u rat u Ukrajini nije ovde samo politička tema. To je ovde pre svega pitanje identiteta, srca i duše, vekovnih veza sa ruskim narodom. Kad god je kroz istoriju bilo teško, Crna Gora je pomoć tražila u Sankt Peterburgu ili u Moskvi, ne u Berlinu ili Briselu, Amsterdamu, i to je činjenica, na to i danas podsećaju naši sagovornici iz Crne Gore.

Književnik iz Podgorice Milutin Mićović kaže da je "Crna Gora, ulaskom u NATO, pristala je da radi protiv svoje istorije, protiv svog slobodarskog karaktera, i protiv svog naroda". 

Mićović podseća i da Crna Gora, "istina, nije ušla u NATO, plebiscitom, nego voljom jedne partije koja je narod Crne Gore do dna podijelila" i da su "s druge strane NATO jastrebovi, s posebnim interesom, ugrabili Crnu Goru u NATO savez, kao istorijskog prijatelja Rusije".

"Angažovanjem vojnika iz NATO članica, gdje će, nažalost biti i vojnici iz Crne Gore, ova Alijansa, javno ulazi u sukob s Rusijom, i nesrećna Ukrajina postaje mjesto evropske apokalipse. Ne samo da Ukrajina postaje mjesto sopstvene nesreće, nego i mjesto gdje nestaje i slobodarska Evropa, kao sluškinja Amerike. Crna Gora, izvršavajući obavezu prema Alijansi, simbolički ulazi u tešku nacionalnu i istirijsku sramotu", kaže Mićović za RT Balkan.

Naš sagovornik konstatuje i da je "današnja Ukrajina kumulativno mjesto svih apsurda  savremenog svijeta", da joj je "podmetnuto kolektivno samoubistvo pod geslom: odbrana svog suvereniteta i evropskih vrijednosti".

"Ali, ovdje je vidno, da je 'humanistički militarizam' (Noam Čomski), koji je prihvatila EU, nametnuo jezik ovom savezu, koji najprije suspenduje smisao! I gotova je nesreća - na krvavom djelu", zaključuje Mićović.

Dajković: "Crnogorci, ne dižite ruku na onog ko vas je kroz istoriju hranio i branio"

"Ulaskom Crne Gore u NATO savez pogaženi su svi principi demokratije, etike, morala, pa i, zašto ne reći, časti i obraza. Svrstavanjem u onaj blok koji nas je prije dvadesetak godina krvnički i bezobzirno, mimo dozvole SB, bombardovao i ubijao našu đecu - Crna Gora je dotakla dno.Samim tim, baš kao što je svaka stanica pogrešna kad uđete u pogrešan voz, svaki dalji potez u našoj spoljnoj politici glede NATO pakta bio je novo spuštanje niz uže do tog dna u koje su bačene sve vrijednosti koje su krasile našu slavnu istoriju i tradiciju", kaže za RT Balkan predsednik Slobodne Crne Gore Vladislav Dajković.

"Kad sve to uzmemo uz obzir, nisam iznenađen ni tom poslednjom objavom NATO pakta, koja bjelodano potvrđuje koliko se Crna Gora udaljila od onog istorijskog korijena sadržanog u testamentu Svetog Petra Cetinjskog, koji je na samrtnoj postelji rekao: 'Proklet bio svaki Crnogorac koji se odrekao majke Rusije'".

"Izgleda da nas je to prokletstvo sustiglo, čemu svjedoči i povod za vaše pitanje. No, nikad nije kasno reći: u pamet Crnogorci, ne dižite ruku na onog ko vas je kroz istoriju hranio i branio", reči su Dajkovića.

Crna Gora bi da vrati obavezni vojni rok? Kako je ministar promenio mišljenje za par meseci

Ovo je za poslednjih pola godine već druga najava da će se i Crna Gora uključiti u pružanje vojne pomoći Ukrajini slanjem oficira da obučavaju ukrajinsku vojsku. Sredinom aprila, iz Ministarstva odbrane Crne Gore saopšteno je da ta država "namerava da se pridruži misiji EU za pružanje vojne pomoći Ukrajini angažovanjem do tri pripadnika vojske koji bi učestvovali u obuci ukrajinskih vojnika".

Samo dva meseca kasnije, 15. juna ove godine crnogorski ministar odbrane Dragan Krapović, u intervjuu za "Politiku" rekao je da dok on "bude obavljao dužnost ministra odbrane, Crna Gora neće učestvovati u ratu u Ukrajini".

Crnogorska vojska u Ukrajini - "učestvovanje u ratu"?

Da li je najava Rolinga o slanju crnogorske vojske za pomoć Ukrajini "učestvovanje u ratu", ono na šta Krapović, kako je rekao, "ni u kom slučaju neće pristati", ili će ta misija u Podgorici u međuvremenu biti definisana i javnosti predstavljena na drugi način, za sada iz glavnog grada Crne Gore nema objašnjenja niti reakcija na izjavu zamenika predsednika Vojnog komiteta NATO.

Predsednik DNP-a Milan Knežević još proletos je, posle prvih najava o slanju crnogorskih oficira da obučavaju ukrajinsku vojsku rekao da bi "Crna Gora mogli biti legitimna meta Rusije u slučaju eskalacije rata u Ukrajini", a ministru odbrane Draganu Krapoviću tada je poručio da "smanji doživljaj".

"Ja ne bih bio srećan da dođe do tog geopolitičkog sukoba. Ja ću se zalagati da naši vojnici ne idu ni na kakav front koji bi, ne daj Bože, rezultirao njihovom smrću ili stvaranjem Crne Gore kao neke geopolitičke mete Rusije ili bilo koga drugoga. Znajući Crnu Goru, znajući nas, prepostavljama da bi se država pretvorila kao onaj film 'Tri karte za Holivud' i apelujem i na našeg ministra odbrane ove neke ratnohuškačke i antiruske izjave koje je imao posljednjih dana malo smanji doživljaj, jer s tim našim vojnicima, kažem vam, ne možemo da idemo ni u lov na zečeve", rekao je tada Knežević.

Iz crnogorskog Ministarstva odbrane još početkom prošle godine saopšteno je, inače, da je Crna Gora do tada u sedam navrata poslala Ukrajini humanitarnu pomoć kao i vojnu opremu, municiju i naoružanje vredno 10 miliona evra. Na spisku su se pored 226 Strela 2M, 8.036 granata kalibra 57mm, delova za helikoptre Mi-8, nevođenih raketnih zrna kalibra 57 mm, 7.000 suvih dnevnih obroka, 500 šlemova, našli i 600 minobacačkih mina kalibra 60 i 82mm, 7.000 granata kalibra 76,2mm, kao i 2,3 miliona metaka kalibra 7,62 mm za automatske puške. Ova municija, poklon Crne Gore, u međuvremenu je verovatno već ispaljena na Ruse.

Samo kratak pogled na istoriju crnogorsko-ruskih odnosa pokazuje da je car Nikolaj Prvi 1828. godine, odgovarajući na molbu vladike Petra Prvog doneo odluku da se isplate sve zaostale subvencije od 1825. godine, da se za izdržavanje crnogorskog praviteljstva isplaćuje 1.000 dukata godišnje.

U decembru 1830. ruska vlada je odlučila da pomognu izgradnju organa državne vlasti u Crnoj Gori, a 1837. tokom boravka mitroplita Petra Drugog u Rusiji, car je odlučio da se godišnja pomoć Crnoj Gori uveća sa 1.000  na 9.000 dukata, dovoljno za izdržavanje organa vlasti u Crnoj Gori. Zaštitinički stav prema Crnoj Gori, ruska vlada pokazala je i u vreme zaoštravanje crnogorsko-turskih odnosa i rata 1852 – 1853. godine.

I poslednjih decenija 19. veka Rusija je bila jedan od finansijskih stubova crnogorske države.

Što se tiče NATO-a, avioni Alijanse gađali su tokom bombardovanja SRJ 1999. godine više meta u Crnoj Gori, od vojnog aerodroma u Golubovcima, podzemnog skladišta aviona u Tuzima do kasarni u Nikšiću i  Danilovgradu, gde je ubijen vojnik Saša Stajić iz Beograda, radarskog sistema na Luštici.

Ovde se ne zaboravlja i 30. april 1999. godine, kada su u Murinu NATO bombama ubijena deca, četrnaestogodišnji Miroslav Knežević, trinaestogodišnja Olivera Maksimović, devetogodišnja Julija Brdar...

Tog dana pobijeni su i nedužni ljudi, Vukić Vuletić, Milka Kočanović i Manojlo Komatina, povređeno je destak meštana. Geler jedne od bombi završio je u đačkoj biblioteci, a 5. juna 2017, ministar spoljnih poslova Crne Gore Srđan Darmanović predao je u Vašingtonu instrument o pristupanju Crne Gore NATO-u čime je ta država, bez referenduma, bez šanse narodu da se izjasni o tom potezu, postala 29 članica Severnoatlantske alijanse.