Srbija i Balkan
Pupinov 170. rođendan: Koliko je slavni naučnik bio privržen Idvoru, o čemu je sanjao i maštao?
Dana 9. oktobra obeležava se 170 godina od rođenja Mihajla Pupina i 100 godina od kada je dobio Pulicerovu nagradu za delo "Od pašnjaka do naučenjaka" i tako postao prvi čovek sa ovih prostora koji je dobio Pulicera.
Kada je Mihalo Idvorski Pupin posetio Srbiju, primio ga je 19. juna 1892. kralj Aleksandar Obrenović, a kraljev ađutant, general Jovan Mišković, tada je zapisao: "Gospodin Pupin, Srbin iz Banata, a sada profesor na Kolumbiji… Vrlo je simpatična ličnost..."
Pupin je školovanje započeo u seoskoj školi u Idvoru, a kada je otišao u Ameriku i postao poznat i cenjen, nikada nije zaboravio svoje rodno mesto. Dolazio je u posetu majci, sestrama, rodbini i školskim drugovima kad god je mogao (1883, 1884, 1886, 1892, 1902, 1919. i 1921).
U dalekom svetu, da bi svima pojasnio odakle je rodom, svom imenu dodao je Idvorski. Potpisivao se: Mihajlo Idvorski Pupin, a časopis "Popularna nauka" na vrhuncu njegove karijere objavio je ilustraciju ispod koje je pisalo "Mladi Pupin čuva goveda u rodnom Idvoru".
Dana 9. oktobra obeležava se 170 godina od Pupinovog rođenja i 100 godina od kada je dobio Pulicerovu nagradu za delo "Od pašnjaka do naučenjaka" i tako postao prvi čovek sa ovih prostora koji je dobio Pulicera.
Svetislav Zakić, direktor Doma kulture "Mihajlo Pupin", pozvao je poštovaoce Pupinovog lika i dela da dođu u Idvor i da kroz raznovrsne programe i događaje proslave ove jubileje, naglašavajući da se već dugi niz godina u Idvoru organizuju "Oktobarski susreti" u "Narodnom domu", koji je izgrađen sredstvima Mihajla Pupina davne 1935. godine.
Autobiografija "Od pašnjaka do naučenjaka" nastala je gotovo slučajno, iz niza članaka koji su izlazili u jednom američkom časopisu. Ti članci su izazvali ogromno interesovanje, pa su izdavači predložili da se uobliče u knjigu. Prvo izdanje je postiglo neverovatan uspeh u Americi, do 1937. objavljeno je čak 17 izdanja, a u Srbiji je prvi put objavljeno 1929.
Izgradnja "Narodnog doma" u Idvoru bio je Pupinov poslednji veliki posao; priželjkivao je da to postane škola u kojoj će se idvorska mladež, pa i stariji meštani, naučiti kako da poboljšaju proizvodnju voća i povrća. On je to zvao "Baštovanska industrija". Sanjao je da to bude mesto gde će se ljudi okupljati… Tražio je da se u porti crkve posade kedrovi, brestovi i lipe, da se iskopa bunar i izgradi pumpa kako bi se cveće i trava zalivalo tokom letnjih meseci, raspitivao se za žetvu i cenu hrane, predlagao da decu uče kako da uzgajaju grožđe, voće i povrće, i bio spreman da plaća zemljište za baštu gde bi učenici praktično vežbali. Raspitivao se da li je voda u opštinskom bunaru zdrava i pitka.
Gradio je "Narodni dom" do poslednjeg dana svog života, brinući o svakom detalju. Skicu za ovu Pupinovu zadužbinu napravio je jedan od najslavnijih američkih arhitekata, čuveni Henri Hornbostel (Henry Hornbostel) koji je dizajnirao više od 200 zgrada, mostova i spomenika u Sjedinjenim Državama. Istog arhitektu je Pupin angažovao dvadesetak godina ranije da projektuje i njegovu vilu u gradiću Norfolk, koju je nazvao "Moj američki Idvor".
U Norfolku je imao veliko imanje sa konjima i stokom, silos koji je primao oko 500 tona zelene hrane a zaposleni (uglavnom Srbi-Hercegovci) su obrađivali zemlju.
Jedna od mnogih Pupinovih zadužbina bio je i fond kojim je rukovodilo Privredno društvo "Privrednik" iz Beograda. Na raspolaganje im je stavio čitavu svoju imovinu u Kraljevini SHS, kao i deonice u Srpsko-amerikanskoj banci u Beogradu. Deo prihoda od deonica trebalo je da se isplaćuje njegovoj rodbini po spisku koji je priložio, a deo je namenio izdržavanju crkveno-školske opštine u Idvoru. Naložio je da se određena sredstva daju učenicima poljoprivrednih škola u Vojvodini, a nagrade najboljim poljoprivrednim proizvođačima u Kraljevini.
S' tim u vezi nameću se pitanja: koliko smo kao društvo i država daleko od Pupinovih snova o Idvoru i 'baštovanskoj industriji'? Da li deca u Idvoru i danas čuvaju goveda i da li gledaju u zvezdano nebo kao što je svojevremeno radio najpoznatiji Idvorac sa svojim drugovima? Šta ćemo ostaviti u nasleđe generacijama koje dolaze i da li ćemo ih naučiti da su zdrava hrana i voda – najvažniji strateški proizvodi na planeti?
Rukovodilac RCT "Mihajlo Pupin" iz Pančeva, dr Dragoljub Cucić, koji je i član organizacionog odbora Oktobarskih susreta, Idvor 2024, rekao je za RT Balkan: "Postoji inicijativa da se u Idvoru osnuje učenički obrazovni centar, ali sve to ide sporo… Onog dana kada se centar pokrene, doći će i do realizacije 'Baštovanske industrije'. Do sada, iz više pokušaja, nismo među nadležnima u institucijama koji se bave "baštovanstvom" naišli na zainteresovane da preuzmu inicijativu u tom smeru. Ove godine, dodelićemo nagrade i priznanja stvaraocima i darovitim učenicima Srbije: Pupinova medalja, Nagrada "Prijatelj doma", Nagrada Fondacije "Mihajlo Idvorski Pupin", Počasni građanin Idvora... Svečanost će biti završena polaganjem venca na spomenik Mihajlu Pupinu."
I dok je poljoprivreda u Srbiji decenijama zapostavljena, o američkom seljaku, kravljem momku – kauboju, stvoren je herojski mit na kome je zarađivala i prehrambena, ali i modna i holivudska filmska industrija.
Pupin je godinama, pre neko što je upisao Kolumbiju, radio na farmama širom Amerike i tako se izdržavao. Tu je iz prve ruke video kako se od poljoprivrede i stočarstva lepo živi.
Profesor dr Dragoljub Martinović se iz Beograda doselio u Idvor zbog "vezanosti" za Pupina, autor je nekoliko knjiga o njemu, a za RT Balkan kaže: "Idejni projekt 'Baštovanska industrija' produkt je Pupinove brige za zavičaj. Njegov tekst objavljen u listu "Privrednik" (br. nov-dec 1933.) najbolje oslikava zamisao da Idvorci počnu da stiču svež novac baveći se povrtarstom i voćarstvom, a aktuelan je i danas, 90 godina nakon objave. Nažalost, ovde sâmo jedna porodica gaji paprike, jedna vredna žena nosi celer i mirođiju restoranima u Beograd, nekoliko porodica gaji luk, dok tri porodice gaje lubenice. Voće se gaji samo u dvorištima za sopstvene potrebe, dok jedan Idvorac ima plantažu lešnika."
Naš sagovornik ističe da bi Pupin bio tužan kada bi mogao da vidi koliki je (danas) broj stanovnika Idvora, skoro prepolovljen, a broj učenika u školi desetkovan.
Trend je, nažalost, ne samo srpski, balkanski, evropski… i može se zaustaviti jedino vizionarskom i mudrom politikom i planom.
