Tajni plan nemačke vlade uključuje izgradnju rudnika litijuma u Srbiji

Nemačka želi da obuzda rastući globalni uticaj Kine, a na tajnoj listi investicionih projekata koji je vlada te zemlje predala Evropskoj komisiji nalazi se i izgradnja rudnika litijuma u Srbiji, piše "Handelsblat".

Reč je o planu da se sa mrtve tačke pokrene inicijativa "EU Globalna kapija" koja predstavlja odgovor na kineski "Pojas i put", a u dokumentu se navodi da "Balkan treba da bude jedno od težišta inicijative Globalna kapija".

"Tamo (u Srbiji) treba da bude podstaknuta eksploatacija litijuma da bi se osnažila evropska proizvodnja baterija i smanjila zavisnost od Kine", piše u dokumentu u koji je nemački list imao uvid.

Tajni spisak nemačke vadajuće koalicije socijaldemokrata (SPD), Zelenih i liberala (FDP) predviđa i izgradnju vetroparka u Bosni i Hercegovini.

Nemačka vlada ukazuje da u BiH "postoje šanse za prelazak na čistu energiju, ali da uglavnom pobeđuju fosilna goriva". U dokumentu se dodaje da te projekte sa fosilnim gorivom uglavnom finansira Kina, "što vodi zavisnosti i nosi rizike za prava radnika i čovekovu okolinu".

"U čitavom nizu projekata kineske inicijative, na primer u Šri lanki ili Crnoj Gori, nije dovoljno uzeta u obzir kreditna sposobnost partnera", navelo je nemačko ministarstvo spoljnih poslova u prvom nacrtu strategije prema Kini nove nemačke vlade.

"Zavisnost koju to stvara utiče na suverenitet pogođenih država, što Kina politički i ekonomski koristi za svoje interese", ocenilo je ministarstvo. Za razliku od toga, evropska "Globalna kapija" trebalo bi da izbegava zaduživanje partnerskih zemalja, piše "Handelsblat".

"U takmičenju sistema, nije dovoljno imati dobre argumente za naš liberalno-demokratski model. Moramo drugim zemljama da pokažemo da imamo bolje ponude, transparentne i bez ugovora koji stvaraju zavisnost", izjavila je nemačka šefica diplomatije Analena Berbok.

Ona je dodala da je zato "Globalna kapija" tako važna za zaštitu klime, energetsku tranziciju i digitalizaciju.

Berbok je istakla da za Evropu moraju da budu prioritetni "regioni u kojima druge države već pokušavaju da stvore dugoročnu zavisnost", a to su pre svega južno i istočno susedstvo u Evropi i Južna Amerika.

Berlin, između ostalog, predlaže pomoć Bocvani i Namibiji da izgrade veliku solarnu elektranu, izgradnju železničke pruge od Burkine Faso do obala Gane, unapređenje saobraćajnih veza između Laosa, Vijetnama i Tajlanda, što bi, prema oceni nemačke vlade "mogla da bude dobra evropska alternativa ruti sever-jug kineske inicijative Pojas i put".

Pored klasičnih infrastrukturnih i energetskih projekata, vlada u Berlinu je zainteresovana i za investiranje u digitalizaciju, pa predlaže da se "Globalna kapija" uključi u izgradnju 15.000 kilometara dugog podvodnog informatičkog kabla između Čilea i Australije.

Prvi sastanak Upravnog odbora "Globalne kapije" održan je 11. decembra i tada je namačka ministarka spoljnih poslova ukazala na to da je za Berlin važno da u inicijativu od početka bude uključeno preduzetnišvo.

Inicijativu je još pre godinu dana predstavila predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen, ali se projekat od tada nije pomerio sa mesta.

"Globalna kapija" je do sada ostala isključivo na nivou razvojno-političkih projekata koje je Evropska unija jer su pojedini članovi Komisije strahovali da će zbog te inicijative razvojna pomoć ubuduće biti podređena geopolitičkim interesima.

Plan inicijative je da se Evropska komisija, Evropska unija i privrednici udruže u takozvani "Tim Evropa", da mobilišu 300 milijardi evra i zajedničkim snagama pokrenu velike instrastrukturne projekte, zaključuje nemački list.