Srbija i Balkan
"Ruski čovek", unuče partizana ili potomak ustaše: Čiji je Zoran Milanović?
Kontroverzni hrvatski predsednik pod sumnjom je da zastupa ruske interese
Samo što smo hrvatskog predsednika Zorana Milanovića "prihvatili" kao "Zokija Srbina", nakon što je priznao da je Kosovo oteto Srbiji, isplivale su nove "informacije", tačnije tvrdnje njegovih političkih protivnika da je u pitanju ni manje ni više nego ruski čovek. Plenković je Milanovića optužio za zastupanje ruskih interesa, a predsednik parlamentarnog Odbora za unutrašnju politiku i nacionalnu bezbednost opozicione SDP Ranko Ostojić zatražio je od hrvatske tajne službe (SOA) da proveri Milanovićevu "rusku vezu".
Milanović se doduše već sam odredio, kao unuk jednog dede partizana, i drugog dede ustaše (u ovo drugo mu, mnogi nisu poverovali), ali premijer Hrvatske i njegov oponent Andrej Plenković insistira na svojim tvrdnjama i kao dokaz predsednikovog (pro)ruskog identiteta naglašava činjenicu da je reč o jedinom evropskom lideru koji se nijednom u protekle dve decenije nije sreo sa Zelenskim.
Misterijom "čiji je Milanović" zapravo je kulminirala višenedeljna prepirka između dvojice hrvatskih zvaničnika oko toga da li vojnici "lijepe njihove" treba da idu u misije podrške Ukrajini. Milanovićev je stav da, dok je on predsednik Hrvatske, Plenković o tome praktično može samo da mašta, jer on neće dozvoliti učešće države u misijama koje je guraju u rat.
A Milanović bi, o vojsci, ako je bar gledati po njegovoj biografiji, trebalo da zna više od kolege premijera. Za razliku od Plenkovića koji je vojni rok izbegao navodno zbog anemije, Milanović je nosio uniformu, dok su, kako je svedočio, u vojsci s njim bili ljudi koji su "imali dioptriju kao Gavrilovićeve paštete", jer nisu imali "opaku vezu" poput Plenkovića.
Svađe između dvojice hrvatskih lidera zapravo su postala svakodnevica u toj zemlji, a "biseri" koje ispaljuje hrvatski predsednik dobili su i poseban naziv – "zoranizmi".
U anale su već ušle uvrede koje je Milanović smislio na račun svog rivala – "plameni jazavac, puzajući državni udav i kralj lopova". Kolegu zna da nazove i nilskim konjem koji tako zna da se nečega "uhvati kao luda Mara, i ne prestaje", a za Ustav zemlje kaže da se "može tretirati kao mleveno meso". HDZ je, tvrdi on, "zalepljen na Udbu kao žvakaća guma na pločnik kolodvora u Zagrebu u sred letnje žege. To se razđapalo dole i taj smrad dolazi već 30 godina".
Takav, kontraški kurs, Milanović je zacrtao još odavno, kada je, po dolasku na vlast, rekao da se neće pojaviti "kao Bog iz mašine, kao veliki dragi vođa i rešavati probleme u kritičnim trenucima". Znao je još tad da mora "pospremiti nered star 20 godina", te da je to čak i za mnoge "pametnije tipove" od njega "veliki zalogaj".
"Ja odgovaram isključivo hrvatskim ljudima, a ne Vašingtonu i Briselu – tako će i ostati", jasan je Milanović i ovih dana dok odbija Plenkovićevo udvaranje Evropskoj uniji, uključivanjem u antiruske inicijative. Zato i ne čudi što Plenković vadi "tešku artiljeriju" i optužuje ga za ono, što je po njegovom i mišljenju njegovih briselskih saveznika najgore – biti ruski čovek.
Milanovićeva lucidnost, međutim, čini ga znatno popularnim i u Hrvatskoj, pa i u Srbiji. Ne može da nam ne bude simpatičan kada citirajući "Gorski vijenac" u Crnoj Gori, između ostalog, poruči da joj Srbija nije pretnja. Ili kad oštro kritikuje vladu premijera Andreja Plenkovića zbog ustaškog pozdrava, obeležja i ustaških pesama uoči i na koncertu Marka Perkovića Tompsona u Imotskom, na dan obeležavanja godišnjice "Oluje". Mnogo nam je manje drag kad se prisetimo da obeležavanje progona Srba naziva "danima ponosa i slave kada obeležavamo veličanstvenu pobedu i slobodu koju su nam doneli hrvatski branitelji".
Dok veliča "Oluju", Milanović tvrdi i da "Srbi i dalje lupetaju o etničkom čišćenju u Hrvatskoj, genocidu". Zna da Srbe nazove i "opančarima" i "šakom jada".
Ipak, kaže da je njegova zemlja na protivustavan način bila kosponzor rezolucije o Srebrenici, jer je proces odrađen njemu iza leđa. Za Majke Srebrenice kaže da su politička organizacija, i dovodi u pitanje tvrdnje o navodnom genocidu.
"Kako ćemo to kvalifikovati, tu za mene nije zadnja reč nekolicine sudija koji su u tom predmetu sudili. Moram da pitam Jevreje kojih je ubijeno šest miliona, i Tutse u Ruandi kojih je za mesec dana umlaćeno 800.000 i Srbe koji su stradali u Jasenovcu na desetine hiljada i pet do šest hiljada mladih muškaraca koji su ubijeni oko Srebrenice u pokušaju da se probiju kroz srpski obruč", naveo je Milanović svojevremeno.
Milanović tako jednog dana tvrdi da je "Kosovo" anektirano, drugog dana poziva na njegovo priznanje. Suđenje Dodiku naziva "pokušajem Amerikanaca i Englezića da ga unište", a Vučića optužuje da vodi "kupusaru od politike", jer ne može da se odluči da li će biti proevropska ili proruska.
Za sopstvenu državu tvrdi da je "dno Evrope".
"Bugarska je jedino lošija od nas i svako jutro molimo Boga da joj se ništa ne dogodi da ima ko da bude poslednji", kaže Milanović, koji povremeno počasti državu i epitetima "13. prase Evropske unije" i ustvrdi da Hrvatsku ovaj evropski blok tretira "kao da smo retardirani".
Zato i ne čude njegove izjave da nije obavešten da je Hrvatska u ratu sa Rusijom, da je to što je Ukrajini dodeljen status kandidata za članstvo u Evropskoj uniji užasan vic, a sama Unija "nesrećan i nikakav" savez. Ono što "radimo Rusiji kao Kolektivni zapad", prema njegovim rečima "duboko je nemoralno".
"Sjedinjene Američke Države i NATO učestvuju u posredničkom ratu protiv Rusije na teritoriji Ukrajine. Zato ne vidim smisao uvođenja sankcija Rusiji", tvrdi Milanović, koga pojedini zapadni mediji nazivaju i "balkanskim Trampom", a rivalski HDZ "Kremljenkom" zbog ovakvog odnosa prema Moskvi.
Predsednik Hrvatske se posle izjave da Ukrajini nije mesto u NATO-u našao i u bazi podataka na ukrajinskoj ekstremističkoj stranici "Mirotvorac", koja objavljuje lične podatke, kako oni kažu, neprijatelja Ukrajine.
Za njega je na tom sajtu navedeno da je "saučesnik ruskih osvajača, distribuira kremaljsku propagandu, učestvuje u informativnim specijalnim operacijama Kremlja i podržava i opravdava rusku agresiju na Ukrajinu".
Ako bi ukratko trebalo sumirati Milanovićevu politiku prema EU i prema Rusiji, ali i njegove izlive koji variraju od srbomrzačkih do srbofilskih – mogli bismo iskoristiti njegov izraz da je opišemo – politička kupusara.
Jer tu, zaista, nema čega nema – a sve šokira – i to najviše hrvatske zapadne saveznike.
A, na pitanje da li je hrvatski predsednik ruski, srpski ili pak hrvatski čovek – on je sam još odavno odgovorio.
"Hrvat za mene nije pitanje krvi, nego pitanje izbora", rekao je Milanović, koji izgleda svakog jutra nanovo bira šta će biti.
U svakom slučaju dok ovako brodi hrvatskom politikom – teško da će mu se ostvariti stara želja – "kad jednom odem s vlasti, želeo bih da me ljudi ne pamte ni po čemu".
