Srbija i Balkan
Crna Gora posle popisa: Da li će NATO sprečiti Srbe da ostvare svoja prava?
"Srpskom narodu u Crnoj Gori predstoji grčevita borba za očuvanje nacionalnog, kulturnog, verskog identiteta koja najpre mora rezultirati uvođenjem srpskog jezika kao službenog u Crnoj Gori", saopštio je Srpski nacionalni savjet Crne Gore
Kada je na izborima 30. avgusta 2020. godine, na talasu litija i poruka "Ne damo svetinje", oboren režim Mila Đukanovića, posle samo par sati, predstavnici srpskih partija, najzaslužniji za pobedu, obavešteni su u vidu hladnog tuša od strane mandatara Zdravka Krivokapića, da oni ne mogu u vladu, već će Crnom Gorom, ubuduće, upravljati eksperti. Poruka je, u stvari, bila da u vladu mogu svi, sem Srba koji su osvojili trećinu glasova.
Da li posle objavljivanja konačnih rezultata popisa 2023. u Crnoj Gori, prema kojima je Srba 32,93 posto, a srpskim jezikom govori 43,18 posto stanovništva, Srbe čeka sličan hladan tuš, i da li će se "strani faktor", u vidu zapadnih ambasadora, NATO-a i EU, ponovo pobrinuti da srpski narod u Crnoj Gori ne ostvari svoja prava na osnovu ovakvih rezultata popisa?
Predsednik DNP Crne Gore, koja čini vladajuću većinu u ovoj državi, Milan Knežević, nije seirio nad rezultatima izbora, rekavši da ne želi da ih predstavi kao pobedu srpskog naroda u Crnoj Gori.
"Želim da pošaljem poruku svim građanima Crne Gore, a i političkim elitama da je vreme da se pomirimo, da pružimo jedni drugima ruku, da se dogovorimo, da oprostimo jedni drugima ako smo negde zgrešili, ali da se dogovorimo kako da gradimo našu zajedničku kuću Crnu Goru", naveo je Knežević, dodajući da ovaj njegov poziv nije "nije slabost, već snaga jedne ideje" čiji je on, "samo mali deo bio i biće u Crnoj Gori".
U prvoj reakciji na rezultate popisa, predsednik Prave Crne Gore Marko Milačić pozvao je nadležne institucije i društveno političke činioce da u skladu sa rezultatima popisa stanovništva zajednički i odmah pokrenu proceduru normiranja srpskog jezika kao službenog.
"Nakon objavljivanja zvaničnih rezultata popisa stanovništva, domaćinstava i stanova u Crnoj Gori, potvrđeno je da je srpski jezik najzastupljeniji u našoj zemlji, kojim govori 43,18 odsto građana (269.307). Ovi rezultati potvrđuju ono što je već duže vreme prisutno u svakodnevnom životu građana, a to je da većinski deo stanovništva koristi srpski jezik kao svoj primarni jezik", naveo je Milačić.
Predsednik Slobodne Crne Gore Vladislav Dajković izjavio je kako očekuje da parlamentarna većina već narednih dana pokrene inicijativu da se srpskom jeziku vrati status koji mu pripada, kao i da se postavi pitanje konstitutivnosti srpskog naroda u Crnoj Gori.
"Čitav, gotovo jednogodišnji, proces obrađivanja rezultata Popisa daje nam za pravo da razmišljamo da se u ovom procesu, kao i na mnogim prethodnim, težilo postizanju kompromisa na očiglednu štetu srpskog naroda. Kao i prethodnih decenija, srpskom narodu u Crnoj Gori predstoji grčevita borba za očuvanje nacionalnog, kulturnog, jezičkog i verskog identiteta koja najpre mora rezultirati uvođenjem srpskog jezika kao službenog u svim državnim institucijama u Crnoj Gori i afirmacijom Ustavom garantovane ravnopravnosti ćiriličnog pisma", saopštio je Srpski nacionalni savjet Crne Gore u saopštenju koje je potpisao predsednik Momčilo Vuksanović.
Za politikologa Vladimira Pavićevića popis u Crnoj Gori je "dobro i profesionalno urađen, saopšteni rezultati su verodostojni i niko nema ni sitnu primedbu oko popisa i to će u političkom smislu doneti još jedan plus Spajićevoj vladi".
"Rezultatima popisa označen je i definitivni krah Milovog pokušaja etničkog inžinjeringa, kojim je Milo u dugom periodu pokušavao da projekat crnogorske državnosti defijiše kao antisrpski. Popis je takav poduhvat učinio propalim. Rezultati popisa učiniće legitimnom inicijativu da srpski jezik dobije status službenog jezika u Crnoj Gori. Očekujem da će biti postignut politički dogovor da tako i bude", kaže za RT Balkan Pavićević.
Istoričar Aleksandar Raković na pitanje kakva prava bi Srbi u Crnoj Gori na osnovu rezultata popisa trebalo da dobiju, koja pitanja bi mogla biti otvorena kao i da li očekuje ulogu "stranog faktora", NATO-a, odgovara da ne očekuje mešanje od strane NATO-a.
Podseća da "NATO nije sprečio ni rušenje Đukanovića i DPS-a, i uopšte se nisu mešali u to".
"Što se tiče srpskog jezika, on bi morao, trebalo bi da bude uvršten u Ustav Crne Gore kao službeni jezik. To sad zavisi i od DPS-a ali ne verujem da će oni podržati takvu ideju jer su segregacionistička, srbožderska stranka. Vrlo je složena slika Crne Gore danas, ona je u neku ruku postala evropski Liban, s tim što u Libanu postoje neki dogovori kada će koja verska ili etnička grupa biti na kojim pozicijama. Ovde tih dogovora nema, i ako pogledamo Evropu, nema ni jedne druge države koja ima tako složenu strukturu a da nije federalizovana, entitetizovana, kantonizovana", kaže Raković.
On dodaje da je teško sada predvideti šta će biti, za šta će se Srbi izboriti – da li će biti konstitutivni.
"Mislim da je srpski identitet sada nemoguće sputavati, Zapad je shvatio da je sputavanjem srpskog identiteta u Crnoj Gori on, kao otpor, samo narastao. Neće to sada raditi ponovo već će pokušavati da naprave NATO Srbe i već ih imaju u Crnoj Gori, da oni budu orijentir drugim Srbima kako treba preći na zapadnu stranu. Njima je čak u interesu da više ne stopiraju uspon srpskog identiteta nego da ga ubace u svoj pokret", reči su Rakovića.
