Medijski radnici ili ratnici: Izrael targetira reportere "Al Džazire", a RBG novinare RT Balkan

Izraelska vojska optužila je šest dopisnika iz Gaze, televizijske mreže "Al Džazira", da su borci Hamasa, dok je najveća arapska medijska kuća ove tvrdnje odbacila kao opasne klevete i u njima videla pokušaj da se ućutkaju retki preostali novinari koji svetu prikazuju izraelske ratne zločine u ovom regionu.

U poslednjem napadu, izraelska vojska upotrebila je protiv "Al Džazire" zaplenjene telefonske imenike, liste o osoblju Hamasa i Islamskog džihada, platama i kursevima vojne obuke, a u kojima su navodno pronašli imena koja se poklapaju sa imenima palestinskih reportera.

"Ovi dokumenti služe kao dokaz integracije terorista Hamasa unutar katarske medijske mreže 'Al Džazira'", kaže izraelska vojska, ali autentičnost dokumenata još nije potvrđena.

Katarski televizijski emiter tvrdi da su optužbe zasnovane na lažnim dokazima i da se izraelska kampanja protiv "Al Džazire" pojačava.

"'Al Džazira' kategorički odbacuje prikazivanje naših novinara od strane izraelskih okupacionih snaga kao teroriste i osuđuje upotrebu izmišljenih dokaza", navodi najveća arapska televizijska kuća, koju mnogi vide kao jednu od alternativa američkom Si-En-Enu.

U saopštenju se navodi i da je ovo pokušaj da se ućutka nekolicina preostalih novinara u regionu, kako bi se "zamaglila surova realnost rata od publike širom sveta".

U zaštitu palestinskih novinara stao je njujorški Komitet za zaštitu novinara poručujući na mreži Iks da je Izrael u "više navrata iznosio slične tvrdnje bez pružanja verodostojnih dokaza".

Pre nego što je u julu ubio dopisnika 'Al Džazire', Ismaila el Gula, IDF je proizveo sličan dokument koji je sadržao kontradiktorne informacije, pokazujući da je El Gul, inače rođen 1997, dobio vojni čin Hamasa 2007. godine. Dakle, kao desetogodišnjak, navodi se u tvitu Komisije.

Reakcija ove organizacija, koja već četiri decenije izveštava o ubistvima, hapšenjima i napadima na novinare i medijske radnike, iznenadila je ugledne novinare iz Srbije koji pamte da je upravo njujorška Komisija odbila da na svoju listu doda i 16 RTS-ovih medijskih radnika koje su 1999. na radnom mestu ubile NATO bombe. Razlog za takvu odluku verovatno se nalazi u činjenici da se na čelu Komiteta nalazila Kati Marton, supruga Ričarda Holbruka, jednog od najglasnijih zagovornika ideje da se projektilima promeni Miloševićev režim u Jugoslaviji.

Šest dopisnika "Al Džazire" – Anas el Šarif, Talal Aruki, Alaa Salama, Hosam Šabat, Ismail Farid i Ašraf Saraj – retki su preostali reporteri koji dokumentuju razorne posledice izraelske operacije u Gazi. Naime, Izrael je zabranio međunarodnoj štampi da uđe u enklave, a ako nekom od novinara to i pođe za ruku obilazak je moguć samo uz strogu kontrolu izraelske vojske.

Pokušaji da se uz pomoć telefonskog imenika diskredituju ratni reporteri i proglase za saradnike jedne od zaraćenih strana događali su se i na našim prostorima. Najpoznatiji je slučaj hrvatskog novinara Siniše Glavaševića, koji je izveštavao iz opkoljenog Vukovara, a ubijen je samo mesec dana pošto se njegovo ime našlo u antrfileu pod naslovom "Novinar bojovnik".

"U kući vukovarskog novinara Siniše Glavaševića, bivšeg spikera Radio Vukovara, koji je naglo avanzovao u ratnog reportera posle nasilne smene u ovoj redakciji 2. maja ove godine, pripadnici Vojne policije umesto magnetofona i novinarske beležnice, pronašli su arsenal pušaka, plastičnog eksploziva i drugih ubojnih sredstava. Od reporterskog alata jedino su našli telefonski imenik 'važnih urednika' kao što su Franjo Tuđman, Sjepan Mesić i drugi vrhovnici, koji po logici posla radio-reportera nemaju nikakve veze sa ovim zanataom", stoji u okviru reportaže koji su potpisali tadašnji novinari "Politike Ekspres" Jelenko Slatinac i Vukašin Obradović, inače dugogodišnji predsednik Nezavisnog udruženja novinara Srbije (NUNS), a trenutno pomoćnik glavnog i odgovornog urednika crnogorskog dnevnika "Vijesti" koji posluje u okviru Junajted grupe.

Duga je istorija izraelskog neprijateljstva prema "Al Džaziri" – njihovi medijski radnici redovno su klevetani, napadani i ubijani, a izraelski premijer Benjamin Netanjahu u više navrata je pozivao na zatvaranje ove novinske kuće.

"Teroristički kanal 'Al Džazira' više neće emitovati iz Izraela", napisao je Netanjahu na platformi Iks, nakon što je izraelski parlament 1. aprila kao od šale usvojio zakon kojim se vladi dozvoljava da privremeno zabrani "strane radiodifuzne mreže koje se smatraju rizikom za nacionalnu bezbednost". Sa 71 glasom "za" i deset glasova "protiv", dozvoljeno je oduzimanje opreme i blokirajanje pristupa veb-stranicama medijima koji nisu po volji Izraela.

Iako ćute na najnovije targetiranje palestinskih novinara, Reporteri bez granica (RBG) digli su glas zbog usvajanja ovakvog zakona:

"Izrael koristi sve moguće metode kako bi pokušao da ućutka 'Al Džaziru' zbog njenog izveštavanja o stvarnoj sudbin Palestinaca na Zapadnoj obali i Gazi od 7. oktobra. Glas izraelskog parlamenta za cenzuru 'Al Džazire' i klevetničke opaske Benjamina Netanjahua o njenim novinarima su neprihvatljivi. RBG traži od izraelskih vlasti da prekinu svoje agresivno uznemiravanje 'Al Džazire'. Takvo zakonodavstvo o cenzuri, pod maskom demokratske regulative, implicitno ciljano na određeni medij, stvara presedan prepun opasnosti za novinarstvo u Izraelu", rekao je u junu Džonatan Dager, šef odeljenja RBG za Bliski istok.

Ali, ono što RBG smatra da je dobro za Bliski istok daleko je od onoga što misle da je dobro i za Balkan. Naime, u oktobru Pavol Salaj, šef odeljenja za EU i Balkan, rekao je:

"U Srbiji, državi okruženoj članicama Evropske unije i zemljama kandidatima za članstvo, ruski narativi se prilagođavaju za lokalnu publiku pre nego što se distribuiraju širom regiona. Ova fabrika laži mora da bude zatvorena. Srbiju, koja teži da bude deo EU, Unija i njene članice moraju da pozovu na odgovornost zbog omogućavanja rada propagandne mašine Vladimira Putina."

U medijskom izveštavanju o napadu RBG na RT Balkan "Al Džazira", koja takođe radi u Srbiji kao deo strane mreže, nijednom rečju nije negodovala. Ako ne iz principa, onda makar iz straha da oštrica medijskog mača jednom može da se okrene i prema njima.