Srbija i Balkan
Izveštaj tzv. visokog predstavnika: Šta to smeta Šmitu?
U sedmom izveštaju koji pokriva period od 16. aprila do 15. oktobra, a koji će predstaviti Savetu bezbednosti UN, Šmit se žali kako Savez nezavisnih socijaldemokrata Milorada Dodika i druge stranke na vlasti, podrivaju autoritet državnih institucija i slabe njihov učinak
Politička slika u Bosni i Hercegovini je zamagljena, gledano dioptrijom visokog predstavnik u Bosni i Hercegovini Kristijana Šmita. Ova zemlja nije u potpunosti iskoristila ubrzanje koje joj je EU dala u pravcu evropskih integracija i jedina je u regionu koja je izostavljena iz Plana rasta Evropske unije.
Krivci za prepreke na putu ka EU su tamošnji političari, dok Šmit sebe krivi za održivi razvoj demokratije. Za sve ostalo kriva je vladajuća koalicija u Republici Srpskoj, pa i Srbija.
Naime, u sedmom izveštaju koji pokriva period od 16. aprila do 15. oktobra, a koji će predstaviti Savetu bezbednosti UN, Šmit se žali kako Savez nezavisnih socijaldemokrata (SNSD) Milorada Dodika i druge stranke na vlasti, podrivaju autoritet državnih institucija i slabe njihov učinak. Tako, Narodna skupština RS nastavlja da usvaja zakone koji stvaraju paralelni pravni okvir u BiH, a vladajuća koalicija nastavlja da napada državne institucije, posebno Ustavni sud BiH i mandat visokog predstavnika.
"To uključuje pretnje i huškačku retoriku, ali i radnje kojima se potkopava moj kredibilitet kao visokog predstavnika, a time i sposobnost da provedem svoj mandat. Ovakvim postupcima se direktno krši Aneks 10 Dejtonskog sporazuma za mir, koji nalaže punu saradnju strana u Sporazumu sa visokim predstavnikom", naveo je Šmit, kog institucije Republike Srpske ne priznaju za visokog predstavnika.
"Istovremeno, i pored nastavka usvajanja neustavnog izbornog zakona Republike Srpske, važno je napomenuti da su sve političke stranke u Republici Srpskoj odlučile da učestvuju na nedavnim lokalnim izborima u organizaciji Centralne izborne komisije Bosne i Hercegovine", naveo je Šmit, kako prenose sarajevski mediji.
Veliki deo izveštaja odnosi se na usvajanje rezolucije o Srebrenici u Generalnoj skupštini UN, kojom je 11. jul proglašen Međunarodnim danom razmišljanja i sećanja na genocid u Srebrenici 1995, odnosno na ono što se nakon toga dešavalo u RS i Srbiji.
A dešavala se "agresivna kampanja istorijskog revizionizma, višestruko negiranje genocida u Srebrenici i veličanje ratnih zločinaca od strane vladajuće koalicije u RS".
Tako, podseća Šmit, istovremeno sa usvajanjem rezolucije o Srebrenici, Vlada RS je usvojila nacrt Sporazuma o mirnom razdruživanju. A, potom je u Beogradu 8. juna održana prva Svesrpska skupština "Jedan narod, jedna skupština – Srbija i Srpska", gde je usvojena Deklaracija o zaštiti nacionalnih i političkih prava i zajednička budućnost srpskog naroda.
Visoki predstavnik navodi da zbog američkih sankcija RS nailazi na probleme sa budžetom i kreditima na stranom tržištu.
Takođe, primećuje i da HDZ BiH nastavlja da uslovljava svaki sporazum o amandmanima na Ustav BiH izmenama Izbornog zakona BiH. A sve to kako bi se sprečilo da hrvatskog člana Predsedništva BiH većinski biraju bošnjački glasači.
Šmit je u izveštaju naglasio i da se federalni zakon, kojim se uspostavlja Specijalno tužilaštvo i sudsko odeljenje za borbu protiv korupcije i organizovanog kriminala, ne primenjuje deset godine. A, glavni krivac je Ministarstvo pravde Federacije BiH, na čijem čelu je ministar iz HDZ BiH.
