Srbija i Balkan

Šapić: Etiketa fašiste lepi se onima koji su prvi krenuli u borbu

Ne postoji politička volja da se ukloni spomenik Josipu Brozu, ali ćemo videti da li postoji da se podigne spomenik Dragoljubu Mihailoviću, kazao je gradonačelnik Beograda Aleksandar Šapić na komemorativnom skupu žrtvama komunističkog režima
Šapić: Etiketa fašiste lepi se onima koji su prvi krenuli u borbu© Беоинфо

Komemorativni skup žrtvama komunističkog režima održan je danas kod Kraljeve česme u Lisičijem potoku. Skup je počeo minutom ćutanja za žrtve jučerašnje nesreće u Novom Sadu, a gradonačelnik Beograda Aleksandar Šapić je izrazio saučešće porodicama stradalih.

Govoreći o žrtvama komunističkog režima istakao je da su mnoge stvari u istoriji bile "prekrojene", što je skupo koštalo naš narod. 

"Imamo danas, naročito u političkom životu, jednu strukturu ljudi koji su suštinski 'neoboljševici', 'neokomunisti', prikriveni pod tim liberalima i kvazi-demokratama, koji pokušavaju da primenjuju praktično istu metodologiju koju su, nažalost, primenjivali komunisti", naveo je Šapić, prenosi Tanjug.

Prva prilika da se skine "komunistički plašt", prema njegovim rečima, bila je  devedesetih godina, ali je to propušteno velikim delom zbog "lažnih srpskih nacionalista, koji su rodoljublje i patriotizam oskrnavili i banalizovali".

Velika stvar je urađena, smatra gradonačelnik Beograda, kada je izjednačen ravnogorski pokret sa narodnooslobodilačkim, a pomirenju našeg naroda se nada onda kad se definiše šta se zaista desilo nakon Drugog svetskog rata.

"Pokušava da se danas pod antifašizmom podvuče samo jedan deo našeg naroda, koji su pripadali narodnooslobodilačkoj borbi, partizanima. Ja sam iz partizanske porodice, i sa jedne i sa druge strane. Dobar deo našeg naroda je zloupotrebljen, komunisti su ih zloupotrebili da bi ostvarili svoje političke ciljeve", rekao je Šapić.

On je dodao i da je srpski narod među retkima koji su imali dva antifašistička pokreta i da se ne sme dozvoliti da se etiketa fašista lepi upravo onima koji su prvi pokrenuli tu borbu.

"Svestan sam da sam prvi državni zvaničnik koji je, nalazeći se na poziciji na kojoj se danas nalazim, otvorio neke teme koje su ranije uglavnom bile otvarane od onih koji nisu mogli da podnesu odgovornost. Ja ću svoju odgovornost da podnesem i podnosim je od momenta kada sam o nekim stvarima počeo javno da govorim", rekao je Šapić i dodao da 
za izmeštanja groba Josipa Broza Tita ne postoji politička volja, ali da to "ne znači da je neće biti sutra".

"Videćemo da li postoji politička volja za drugu stvar, a to je postavljanje spomenika Dragoljubu Mihailoviću, za koji takođe smatram da je izuzetno važno", rekao je Šapić.

Prisutnima su se obratili akademik Matija Bećković, istoričar Srđan Cvetković i direktor Instituta za evropske studije Miša Đurković.

Pomen je održan kod spomenika žrtvama komunističkog terora kod Kraljeve česme, koja je restauirana prošle godine.

Parastos je služio protojerej-stavrofor Ilija Šmigić.

image