Srbija i Balkan
Crna statistika na srpskim putevima: Od početka godine u saobraćajnim nesrećama poginulo 433 ljudi
Najčešći uzrok saobraćajnih nesreća sa smrtnim ishodom su neprilagođena brzina, loša procena situacije u saobraćaju, gubitak kontrole nad vozilom, alkohol, neiskustvo.
Od početka godine u saobraćajnim nesrećama na putevima u Srbiji poginulo je 433 ljudi, podaci su Agencije za bezbednost saobraćaja. Crna statistika je još sumornija ako se zna da je svaka peta stradala osoba mlađa od 30 godina.
Najčešći uzrok saobraćajnih nesreća sa smrtnim ishodom su neprilagođena brzina (45 odsto), loša procena situacije u saobraćaju (17), gubitak kontrole nad vozilom (14 odsto), alkohol (11 odsto), neiskustvo (devet odsto). Često je i više udruženih faktora uzrok saobraćajne nesreće - brza vožnja udružena sa neiskustvom.
Aktuelni Zakon o bezbednosti saobraćaja, koji je usvojen 2009. godine, kaže da osobe mlađe od 18 godina mogu da voze sa probnom vozačkom dozvolom samo ukoliko pored njih sedi starija osoba koja ima vozačku dozvolu najmanje pet godina. Takođe, zabranjeno je i da sa probnom vozačkom dozvolom mladi voze od 23 sata do 6 sati ujutro.
"Verujemo da smo tim zakonskim odredbama dosta uradili. Međutim, ove godine imamo povećanje poginulih mladih osoba u saobraćaju. Zbog toga je neophodno da u novom zakonu, koji je u izradi, uvedemo još neke restriktivne mere kada su u pitanju mladi vozači, odnosno vozači sa probnom vozačkom dozvolom", rekao je pomoćnik direktora Agencije za bezbednost saobraćaja Mirko Koković.
On je dodao da se samo zbog nevezivanja sigurnostnog pojasa izgubi više od 100 života godišnje, ali i da veliki broj roditelja ne koristi auto sedište za prevoz dece.
"Apelujemo na sve da se promene te loše navike - da se koristi sigurnosni pojas, da se deca bezbedno prevoze. Samo 60 odsto roditelja koristi sedište za prevoz dece", rekao je Koković u Nišu u okviru Nacionalne kampanje za bezbednost saobraćaja, a prenosi Tanjug.
Vlada Srbije je 2023. godine usvojila Strategiju o bezbednosti saobraćaja koja predviđa da se do 2030. godine broj poginulih u saobraćajnim nezgodama prepolovi u odnosu na 2021. godinu, kada je poginulo 536 osoba.
"To podrazumeva da svake godine imamo smanjenje broja poginulih dok ne dođemo do tih 265. Problem je što u poslednje četiri godine mi ne uspevamo da uspostavimo trend pada broja poginulih", rekao je Okanović za RT Balkan.
Dodaje da je usvojen i Akcioni plan, sa konkretnim merama, kako da se taj cilj postigne.
"Predviđeno je da se sprovede oko 240 mera, kako bi se postigao željeni cilj. Broj tih mera koje su sprovedene može da se nabroji na prste jedne ruke. Znači mere se ne sprovode", rekao je Okanović.
Zakon o bezbednosti saobraćaja od 2009. godine do danas dva puta je menjan. U planu je i treća izmena.
"Sama izmena zakona je dala kratkotrajne rezultate i to pre svega zbog straha učesnika u saobraćaju od sankcija. Međutim, ti rezultati se brzo istope. Došlo je do pada poginulih, ali se brzo vratilo na staro", dodao je Okanović.
Podseća da Zakon o bezbednosti saobraćaja predviđa i vezivanje pojasa na zadnjem sedištu, a da se sada vezuje samo 15 odsto putnika.
"Pre 15 godina je to postala zakonska obaveza. Znači za 15 godina smo došli na 15 odsto. Da bi dostigli 90 odsto, kao što imaju Nemci, trebaće nam još 75 godina ovim tempom", rekao je on.
Smatra da sankcijama ne može popraviti situacija i da je neophodna promena svesti kod ljudi, a kampanje su jedan od načina za to.
"Mora se promeniti svest većine, a onda manjina koja ostane može se rešavati prinudom", zaključio je on.
U Srbiji je u toku Nacionalna kampanje bezbednosti saobraćaja, koja je osmišljena kao edukativno, zabavni program koji najmlađe treba da upozna, a starije podseti na pravila ponašanja u saobraćaju ili u vanrednim okolnostima.
Kampanja je počela u maju ove godine, a sprovode je MUP i Agencija za bezbednost saobraćaja, u saradnji sa Auto-moto savezom Srbije, Crvenim krstom Srbije, Putevima Srbije, Nacionalnom vozačkom akademijom i lokalnim samoupravama.
