Inicijativa za podizanje spomenika ruskom konzulu Ščerbini u Beogradu

Ruski konzul Grigorije Stepanovič Ščerbina, koga je u martu 1903. godine sa leđa u Kosovskoj Mitrovici ubio turski kaplar Ibrahim Halit, poreklom Arbanas, mogao bi da dobije spomenik u Beogradu, dok jedna ulica na opštini Čukarica od 1940. već nosi njegovo ime, pišu "Novosti".

Ovu inicijativu pokrenula je grupa srpskih akademika, univerzitetskih profesora i intelektualaca, a maketa monumenta, predstavljena 2023. u Ruskom domu u Beogradu, prikazuje zamišljenog muškarca u ruskom diplomatskom mundiru, pogleda uprtog u daljinu.

Predlog za podizanje spomenika ruskom konzulu potpisali su i predsednik Matice srpske Dragan Stanić, potpredsednik SANU za društvene nauke, akademik Miodrag Marković, akademik Matija Bećković, profesor Miloš Ković, direktorka Ruskog naučnog instituta u Beogradu Irina Antanasijević.

Akademik, istoričar i diplomata Slavenko Terzić jedan je od vodećih inicijatora za podizanje spomenika Ščerbini.

"Kada sam video maketu, rekoh, gle naš prijatelj konzul Ščerbina razmišlja o sudbini Kosova, kako se ništa za 121 godinu nije promenilo. Setio sam se pisma drugog ruskog diplomate, Ivana Jastrebova, kojim ministra inostranih poslova izveštava da Prizrenska liga nije nikakav autentični arbanaški pokret, već da su je organizovale Turska, Britanija i Austrougarska. Arbanasi su uvek instrument neke od velikih sila", kaže Terzić.

Kultura

Rekonstruisani Spomenik srpskim i ruskim herojima iz Prvog svetskog rata ponovo krasi Kalemegdan

Albanci su uništavali sve spomenike koji su podsećali na Rusa od koga se general Sava Grujić 1903. oprostio rečima: "Ščerbina će u spomenu srpskog naroda stati u red ostalih njegovih kosovskih junaka".

Srpska vlada je sredinom septembra 1902. obavestila ministra spoljnih poslova Rusije da polaže posebne nade u dolazak ruskog konzula Ščerbine i njegovu ulogu u zaštiti lokalnih Srba u Staroj Srbiji, dok je srpski poslanik u Carigradu general Sava Grujić molio ruskog ambasadora Zinovjeva da Ščerbina što pre krene za Mitrovicu jer ga 'narod srpski očekuje kao ozebao sunce'", istakao je akademik Terzić.

Ščerbina su Srbi iščekivali sa nadom i nestrpljenjem, jer se dokazao kao zaštitnik Srba od 1897. na dužnosti u Skadru, što potvrđuje njihova izjava zahvalnosti koju je preneo list "Glas srpstva":

"Od kada je za ruskog konzula u Skadru postavljen gospodin Ščerbina, isključivo zahvaljujući njegovoj moćnoj zaštiti, mi, skadranski Srbi, nemamo razloga da se žalimo na ovdašnje tursko pravosuđe... Budući da svoje blagostanje dugujemo ruskom konzulu, od srca mu zahvaljujemo kao velikom dobrotvoru i slovenskom rodoljubu".

Na vest o otvaranju ruskog konzulata u Kosovskoj Mitrovici odgovor su bile pretnje tamošnjih Arbanasa koje je provodio Isa Boljetinac, "poznati glavar i razbojnik", kako su ga ocenile ruske diplomate.

Terzić podseća na Boljetinčeve pretnje da "dok je živ ruskog konzula neće biti u Mitrovici" i na predstavu osmanskih vlasti koje su pokušale da ubede Rusiju da ne mogu da ga uhapse jer nemaju dovoljno vojske.

Boljetinac je čak proglasio džihad i pozvao "prave muslimane da sa njim umru za veru", posle čega je više od 200 arbanaških i muslimanskih glavešina obznanilo da će "pre umreti nego što će dozvoliti dolazak ruskog konzula".

Ruska i srpska diplomatija su otkrile da te nemire podstiče Austrougarska. Rusija nije popuštala u zahtevu da Boljetinac bude kažnjen i on je krajem 1902. otišao u Carigrad. Njegova "kazna" bila je smeštanje u dvor sultana, kao gosta sa svim počastima.

"Ovakav gest je bio jasan dokaz da plan organizovanog proterivanja Srba iz Stare Srbije ima podršku sa vrha države u duhu panislamističke ideologije sultana Abdula Hamida", objašnjava akademik Terzić.

Ščerbina je u januaru 1903. stigao u Mitrovicu i odmah započeo aktivnost na sprovođenju reformi tražeći od turskih vlasti da se u žandarmeriju primi i desetak lokalnih Srba.

"Smelo je svakog dana u pratnji gavaza u kozačkoj nošnji šetao Mitrovicom i išao u lov po okolini. Njegova hrabrost ostavila je silan utisak i na Arbanase i na Turke. Nedugo po njegovom dolasku više stotina dobro naoružanih Arbanasa krenulo je u pohod prema Mitrovici, zauzevši prethodno Vučitrn, ne skrivajući mržnju prema ruskom konzulu koga 'nikako neće'", navodi Terzić.

Oko 4.000 Arbanasa je 30. marta 1903. opkolilo Mitrovicu, a Ščerbina se na konju lično uputio da izvidi situaciju i položaje turske vojske. Sledećeg dana, posle sličnog izviđanja, turski kaplar Ibrahim Halit, poreklom Arbanas, pucao mu je u leđa. Teško ranjeni konzul borio se za život do 10. aprila.

"I srpski i ruski diplomatski predstavnici u Osmanskom carstvu su bili mišljenja da su austrougarski agenti podstakli Arbanase da napadnu Mitrovicu. Smrt Ščerbine izazvala je veliki odjek među Srbima, ali i u Rusiji i širom Balkana. Srbi su je doživeli kao nacionalnu nesreću", ukazuje Terzić.

Zahvalni Srbi su dobrovoljnim prilozima 1928. u južnom delu Kosovske Mitrovice, na mestu gde je smrtno ranjen, podigli spoemenik ruskom konzulu Ščerbini.

Albanski zločinci su u Drugom svetskom ratu oštetili njegov spomenik, a 1999. su ga potpuno uništili. To im nije bilo dosta, pa su 2001. digli u vazduh i zdanje Ščerbinovog konzulata. Srbi su 2007. u Severnoj Mitrovici podigli novi spomenik Ščerbini.